Zašto mnoge žene stavljaju partnerovu karijeru ispred vlastite

Istraživači Deloitove ankete Žene na poslu 2023. godine anketirali su 5.000 žena u 10 zemalja, od kojih je 98 odsto bilo u heteroseksualnim vezama. Prema podacima, skoro 40 odsto ispitanica kaže da je karijera njihovih partnera preuzela primat

5628 pregleda0 komentar(a)
Foto: Getty Images
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Kad je Keri bila u dvadesetim, bavila se socijalnim radom.

Zarađivala je dovoljno da plati sve svoje troškove i da ostavi nešto po strani na štedni račun.

Njen dugogodišnji partner bio je apsolvent koji je radio honorarni posao, a Keri, kao glavna hraniteljka porodice, plaćala je većinu njihovih zajedničkih računa.

Ali kad je on diplomirao i dobio ponudu za posao, stvari su se promenile.

„Na kraju je dobio posao na drugom kraju zemlje", kaže Keri iz Čikaga, sada u tridesetim.

„Dala sam otkaz na poslu i preselila se zajedno sa njim.

„Iako sam bila stvarno zadovoljna karijerom i životom, praktično sam se svega odrekla radi grada u kom nisam poznavala nikoga i u kom nisam mogla da nađem posao."

Vremenom je Keri shvatila da je potpuno stavila naglasak na partnerovu karijeru u odnosu na njenu - i to na vlastitu štetu.

Smatrala je da je čitava selidba unazadila njenu karijeru i zaradu za nekoliko godina.

Iako su žene nadmoćnije od muškaraca u obrazovanju, i, u SAD, čine skoro polovinu ukupne radne snage, mnoge žene i dalje dele isto iskustvo sa Keri.

Istraživači Deloitove ankete Žene na poslu 2023. godine anketirali su 5.000 žena u 10 zemalja, od kojih je 98 odsto bilo u heteroseksualnim vezama.

Prema podacima, skoro 40 odsto ispitanica kaže da je karijera njihovih partnera preuzela primat.

Za to su navele nekoliko razloga, koji su varirali od finansijskih i socijalnih faktora do tereta staranja o deci i obaveza u domaćinstvu.

Ali najveći razlog koji su žene u Deloitovom istraživanju navodile za stavljanje prioriteta na partnerovu karijeru u odnosu na vlastitu bio je da njihovi muški partneri zarađuju više novca.

To ne iznenađuje kad se ima u vidu da, širom sveta, neki podaci pokazuju da žene i dalje zarađuju samo 77 centi na svaki dolar koji zaradi muškarac.

„Naravno, biće nekih koji kažu: 'E, pa ta osoba onda zarađuje više'", kaže Ema Kod iz Londona, službenica zadužena za svetski diverzitet, ravnopravnost i inkluziju u Deloitu.

„Posebno kad su vremena teška, možete da se nađete u situaciji kada osoba koja zarađuje manje mora da kaže: 'E pa dobro, moja karijera će sada morati malo da padne u drugi plan', bilo da je to svesna ili nesvesna odluka."

U svakom slučaju, ta odluka je racionalna, dodaje Pamela Stoun, profesorka sociologije sa koledža Hanter u Njujorku, koja je u autorskoj kolaboraciji napisala knjige Napuštanje posla? Zašto žene stvarno odustaju od karijere i vrate se kući i Povratak? Šta se stvarno desi kad se majke vrate na posao?

Stoun kaže da su mnoge žene koje je intervjuisala za ove dve knjige „doživele da muškarci razviju punu brzinu i napreduju".

I zato, kad je u pitanju donošenje sopstvenih internih odluka, one bi govorile stvari kao što su: „Znala sam da će on uspeti da zarađuje mnogo više od mene."

Izbor postaje mnogo manje emocionalan, kaže Stound, kad se radi o dolarima i centima.

„Ne radi se o tome da žene nemaju viziju ili da nisu liberalne, progresivne i tako dalje", kaže ona.

„Radi se o tome ko ima bolju šansu. Kad biste se kladili, opkladili biste se da će muškarčeva karijera biti uspešnija, zato što na tržištu vlada rodna diskriminacija."

Getty Images

Ali ova vrsta opklade otvara vrzino kolo, kaže Kod, zato što je manje verovatno da će žene koje stave vlastitu karijeru u zapećak postići puni potencijal zarađivanja ili uspeti da dostignu partnerove prihode.

„Stvarnost je da bi bilo sjajno videti više žena kao glavne hraniteljke u porodici", kaže Kod.

„Ali ako toliko mnogo žena ne stavlja vlastitu karijeru na prvo mesto, onda je velika verovatnoća da su šanse da postanu glavne hraniteljke u porodici smanjene."

Ali, čak i ako ženini prihodi počnu da nadmašuju prihode muža, to još nije garancija da će njena karijera postati primarna.

U mnogim slučajevima navedenim u Deloitovom izveštaju, žene koje su više zarađivale i dalje su podređivale sopstveni posao partnerovom poslu.

Svaka deseta žena rekla je da je bila glavna hraniteljka porodice u vezi, a opet je 20 odsto te grupe ipak osećalo pritisak da primarna postane partnerova karijera.

„Ta brojka nas je zapanjila", kaže Kod.

„Da li kulturološki element može da objasni tu pojavu? Ko zna."

To bi moglo da znači da žene ne stavljaju karijere muževa ispred vlastite samo zbog novca: u igri su i društveni pritisak i očekivanja.

U višegeneracijskoj studiji, Stoun i njene kolege intervjuisali su više od 25.000 diplomaca Poslovne škole na Harvardu.

Otkrili su da, iako je „ogromna većina" žena očekivala ravnopravan brak u kojem su obe karijere jednako važne, više od polovine anketiranih muškaraca, od „bumera" do milenijalaca, očekivalo je da njihova karijera preuzme primat.

Muškarci su očekivali da budu „hranioci porodice", što je zapravo izraz koji podrazumeva mnogo više od osoba koja samo zarađuje više.

Podaci iz istraživanja ukazuju da je mentalno zdravlje muškaraca vezano za to da li zarađuju više od partnerke.

Anketa istraživačkog centra Pju pokazala je da kad ste jedini koji zarađuje u porodici to stvara anksioznost, ali da je nivo stresa skočio i kada su prihodi supruge narasli 50 odsto iznad zbira zarade u domaćinstvu.

Kad muškarci sebe smatraju hraniocem porodice, neka istraživanja pokazuju da imaju manje poštovanja prema karijeri supruge i manje su fleksibilni prema njoj.

A i to je vrzino kolo, kaže Stoun, koja ističe da kada muškarac obezvređuje supruginu karijeru, to ostavlja malo prostora za nju da dostigne ili nadmaši njegovu.

Ali muški partneri u heteroseksualnoj vezi nisu jedini koji održavaju to vrzino kolo u životu.

Ponekad i žene igraju određenu ulogu u obezvređivanju vlastitih karijera; namerno, da bi održale korak u vezi, ili nenamerno, zato što se ravnoteža prevali na drugu stranu a da one toga nisu ni svesne.

U Kerinoj vezi, ona kaže da je postalo očigledno da je njen partner zadovoljan neravnotežom u koju su upali, kada je njena karijera ostala po strani.

Ona se seća kako joj je rekao: „Volim da se staram o tebi", što je bio sentiment za koji ona zna da je bio dobronameran, ali ju je i dalje iznervirao.

„Osećala sam da se žrtve koje podnosim ne cene onoliko koliko bi trebalo."

„Mislim da nikad zapravo nije do kraja shvatio."

Keri kaže da je do zauzimanja tradicionalno prihvaćene rodne uloge i stavljanja njenih ambicija po strani došlo a da ona toga zapravo nije bila ni svesna.

Na kraju je shvatila da to nije ono što želi i njih dvoje su raskinuli.

„Ljudi upadnu u rodne norme", kaže Kod.

„To može da se desi potpuno nesvesno."

Stručnjaci kažu da žene takođe ostavljaju vlastite karijere u drugom planu zato što žongliraju istovremeno sa previše drugih tanjira, naročito kad su u pitanju domaćinstvo i porodična zaduženja, koja padaju mnogo više na pleća žena.

Prema Deloitovom izveštaju, uprkos činjenici da je 88 odsto ispitanica radilo puno radno vreme, skoro polovina je imala primarne odgovornosti što se tiče obaveza u domaćinstvu kao što su spremanje ili staranje o onima koji zavise od njihovog staranja.

Samo oko 10 odsto reklo je da je za te obaveze zadužen njihov partner, dodaje se.

Naprosto, kaže Kod, one bi mogle bi stavljaju vlastite karijere u drugi plan iz proste premorenosti.

„Iskreno, radite puno radno vreme a onda stignete kući i krenete da radite gomilu stvari uveče, vikendima i pre nego što pođete na posao", kaže ona.

„Dolazi do iscrpljenosti, sagorevanja - svega onoga što poznajemo u vezi sa mentalnim zdravljem - i vi možete lako da zamislite da je izbor: nemam za to energije.

„Nemam vremena da se posvetim unapređivanju sopstvene karijere."

Čak i ako nisu svesno odlučile da stave staranje i druga domaćinska zaduženja ispred karijere, Kod kaže da taj rad i dalje uglavnom pada na pleća žena.

„Te odgovornosti ponekad ne prestaju", kaže ona.

„I one vam ponekad oduzimaju deo radnog dana.

„Svi znamo da napredovanje na radnom mestu nije samo pojavljivanje na vreme i obavljanje vlastitog dela posla.

„Ali ako stavite nečiju karijeru ispred vlastite, ili ste samo svesni da će neko morati da obavi sve te poslove kod kuće, hoćete li uložiti taj dodatni napor? Velike su šanse da nećete", smatra.

Pogledajte i ovu priču:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk