Sedam stvari koje Tramp obećava da će uraditi kao predsjednik

Donald Tramp je spreman za povratak u Belu kuću i obećava da će preduzeti mere u pogledu mnogih pitanja, među kojima su imigracija, ekonomija i rat u Ukrajini.

Trampova politička agenda će verovatno imati veliku podršku u Kongresu, jer je njegova Republikanska stranka ponovo preuzela kontrolu u Senatu.

„Vladaću jednostavnim motom: data obećanja, ispunjena obećanja. Ispunićemo naša obećanja", rekao je Tramp u pobedničkom govoru.

Ali je u pogledu nekih pitanja pružio malo pojedinosti o tome kako planira da ostvari njegove ciljeve.

Na pitanje američkog informativnog kanala Foks njuza (Fox News) 2023. godine da li bi zloupotrebio njegovu moć ili ciljao političke protivnike, odgovorio je da ne bi, „osim prvog dana”.

„Ne, ne, ne, osim prvog dana. Zatvaramo granicu, i bušimo, bušimo, bušimo. Posle toga, ja nisam diktator”.

• Šta Trampova pobeda znači za svet
• Tramp će biti novi predsednik Amerike
• Zašto su Amerikanci dali Trampu drugu šansu

1) Deportacija migranata bez ličnih dokumenata

Tokom kampanje, Tramp je obećao da će sprovesti najveće masovne deportacije migranata bez dokumenata u istoriji Sjedinjenih Država (SAD).

Rekao je i da će završiti izgradnju zida na granici sa Meksikom koja je počela tokom njegovog prvog predsedničkog mandata.

Tokom administracije predsednika Džozefa Bajdena i potpredsednice Kamale Haris, broj prelaza na južnoj granici SAD-a dostigao je rekordne nivoe krajem prošle godine, a zatim je opao ove.

Stručnjaci su za BBC rekli da će se deportacije u obimu koje je Tramp obećao suočiti sa ogromnim pravnim i logističkim problemmima i da bi mogle da uspore ekonomski rast.

2) Mere u pogledu ekonomije, poreza i carina

Izlazne ankete su pokazale da je ekonomija ključno pitanje za birače.

Tramp je obećao da će „okončati inflaciju”, koja je dostigla rekordan nivo tokom mandata predsednika Bajdena, ali je počela da pada.

Ali ovlašćenja predsednika da neposredno utiče na cene su ograničena.

Obećao je i veliko smanjenje poreza, koje je počelo velikom poreskom reformom 2017. godine za vreme njegovog prvog mandata.

Predložio je da se napojnice oslobode poreza na dohodak, da se ukine porez na davanja socijalnog osiguranja i smanje porezi na dobit preduzeća.

Njegov predlog je i da budu nove carine od najmanje 10 odsto na većinu robe iz inostranstva kako bi se smanjio trgovinski deficit.

Rekao je i da bi carine na uvoz iz Kine mogle da se povećaju za dodatnih 60 odsto.

Neki ekonomisti upozoravaju da bi takvi potezi mogli da podignu potrošačke cene.

3) Smanjenje propisa o klimatskim promenama

Tokom prvog mandata, Tramp je ukinuo stotine propisa o zaštiti životne sredine i povukao SAD iz Pariskog sporazuma o klimi, koja je prva zemlja koja je to učinila.

Za ove izbore, ponovo je obećao da će ublažiti propise, načinima koji će pomoći američkoj automobilskoj industriji.

Stalno kritikuje električna vozila, obećavajući da će ukinuti Bajdenove ciljeve koji podstiču prelazak na automobile na čistiji pogon.

Obećao je da će povećati proizvodnju fosilnih goriva i da će od prvog dana „bušiti, bušiti, bušiti”, umesto proizvodnje iz obnovljivih izvora energije kao što je energija vetra.

Želi da proširi proizvodnju fosilnih goriva u SAD-u, otvaranjem bušotina nafte u područjima kao što je Arktik, tvrdeći da će to smanjiti troškove proizvodnje električne energije, iako su analitičari skeptični.

Pogledajte ključne trenutke iz izborne noći

4) Okončanje rata u Ukrajini

Tramp je kritikovao Bajdenovu administraciju što SAD troše desetine milijardi dolara na podršku Ukrajini u ratu sa Rusijom, obećavajući da će dogovorom okončati sukob „u roku od 24 sata”.

Nije izneo detalje o tome čega bi, po njegovom mišljenju, obe strane trebalo da se odreknu u takvom dogovoru, a demokrate kažu da bi taj potez ohrabrio predsednika Rusije Vladimira Putina.

Tramp želi da se SAD izvuku iz sukoba u drugim delovima sveta.

Što se tiče rata u Gazi, Tramp se predstavlja kao nepokolebljivi pristalica Izraela, ali je pozvao američkog saveznika da prekine vojnu operaciju.

Obećao je i da će okončati nasilje u Libanu koje je povezano sa ratom u Gazi, ali nije pružio više detalja kako to namerava da ostvari.

5) Nema zabrane abortusa

Protivno želji nekih njegovih pristalica, Tramp je tokom predsedničke debate sa Kamalom Haris rekao da neće potpisati zakon o zabrani abortusa na federalnom nivou.

Ustavno pravo na abortus na nacionalnom nivou poništio je 2022. godine Vrhovni sud, u kom su većinu činili konzervativne sudije koje su ostale na funkciji posle Trampovog prvog predsedničkog mandata.

Pravo na abortus bila je ključna tema u kampanji Kamale Haris, a nekoliko država je odobrilo mere za zaštitu ili veća prava na abortus na dan izbora.

Sam Tramp redovno izjavljuje da države treba same da odlučuju o sopstvenim zakonima o abortusu, ali ima problema da zauzme dosledan stav po pitanju pobačaja.

6) Pomilovanje nekih osuđenih zbog nereda 6. januara 2021.

Tramp je rekao da će „osloboditi” neke od osuđenih za krivična dela zbog nereda u Vašingtonu 6. januara 2021. godine.

Tada su njegove pristalice upale u zgradu Kongresa u pokušaju da osujete Bajdenovu pobedu na izborima 2020. godine.

U nasilju je stradalo nekoliko ljudi, a Trampa su optužili da je podstakao nerede.

Pokušavao je da umanji značaj nereda i da stotine njegovih pristalica koji su osuđeni predstavi kao političke zatvorenike.

I dalje tvrdi da su mnogi od njih „nepravedno u zatvoru”, iako je priznao da je „nekoliko njih verovatno izgubilo kontrolu”.

7) Smena specijalnog tužioca Džeka Smita

Tramp je obećao da će kada preuzme dužnost „u roku od dve sekunde” smeniti iskusnog tužioca koji vodi dve krivične istrage protiv njega.

Specijalni tužilac Džek Smit podne je tužbe protiv Trampa zbog navodnih pokušaja da poništi rezultate izbora 2020. godine i zbog njegovog navodnog nepropisnog rukovanja poverljivim dokumentima.

Tramp negira da je počinio bilo kakvo krivično delo i uspeo je da spreči suđenja za oba slučaja pre predsedničkih izbora.

Kaže da ga je Smit izložio „političkom lovu na veštice”.

Tramp će se vratiti u Belu kuću kao prvi predsednik koji je osuđen za krivično delo, pošto je u Njujorku proglašen krivim za falsifikovanje poslovnih dokumenata.

• Čestitke Trampu sa Balkana, Rusija i Kina uzdržane
• Pet razloga zašto je Kamala Haris izgubila od Donalda Trampa
• Republikanci vratili kontrolu nad Senatom
• Donald Tramp: Od hotelijera, preko Bele kuće, do pritvora i atentata
• Tramp kod Rogana: Sedam ključnih momenata

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Svi članovi )