Šolcov poziv Putinu je „strateška greška”

Poziv njemačkog kancelara Olafa Šolca ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu bio je “strateška greška” koja je oslabila evropsko jedinstvo u suočavanju sa ratom Moskve protiv Ukrajine, izjavio je juče estonski ministar spoljnih poslova Margus Cakna.

U intervjuu za Rojters na marginama sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije u Briselu, Cakna je rekao da se nada da će široka međunarodna osuda Šolcovog poziva odvratiti druge evropske lidere od razgovora sa Putinom.

Šolc je u petak sat vremena razgovorao putem telefona sa Putinom, što je bila njegova prva direktna komunikacija sa ruskim liderom u skoro dvije godine. On je branio poziv kao način da stavi do znanja Putinu da njemačka, evropska i druga podrška Ukrajini neće oslabiti.

Međutim, Cakna, čija je baltička zemlja jedan od najglasnijih podržavalaca Ukrajine i jedan od najžešćih kritičara Moskve, rekao je da je poziv nanio štetu naporima Zapada da izoluje Putina.

“To je bila strateška greška”, rekao je. “Imali smo dogovoreni princip da držimo Putina u izolaciji”.

Cakna smatra da bi se tog stava trebalo držati dok Putin ne pokaže spremnost da učestvuje u ozbiljnim pregovorima i povuče trupe iz Ukrajine.

Međutim, trenutno, kako je Cakna istakao, Putin radi suprotno, podsjećajući da je Rusija u danima nakon Šolcovog poziva izvela jedan od najžešćih napada na Ukrajinu posljednjih mjeseci.

“To je samo oslabilo naše jedinstvo i naše pozicije”, rekao je Cakna.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je kritikovao Šolcov poziv. On je rekao da je “tačno ono što Putin već dugo traži” i da bi mogao da otvori Pandorinu kutiju poziva koji bi dodatno oslabili napore da se Putin izoluje.

Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis je, dolazeći na jučerašnji sastanak EU, izrazio skepticizam u vezi sa pozivom. On je rekao da ovakvi potezi moraju da dolaze sa pozicije snage, a ne slabosti, ili će “Rusi to zloupotrijebiti”.

“Oni očigledno rade upravo to velikim novim raketnim napadima na ukrajinsku civilnu infrastrukturu, na energetiku”, rekao je.

( A.Š. )