Porezima od građana krpe rupu od doprinosa: Spajić predstavio budžet za 2025. i dao ličnu garanciju da će biti održiv
Analizu rizika da li je “Evropa sad 2” moguća, koju je tražila i Evropska komisija, najavljuju za januar Traže da im poslanici daju garanciju zaduženja od 2,8 milijardi, iako obećavaju da državu neće zadužiti za više od 900 miliona Značajno se povećavaju neto zarade u državnoj upravi, službena putovanja, reprezentacije, a za mrvicu socijalne naknade
Vlada očekuje da će naredne godine od poreza prihodovati 2,2 milijarde eura, odnosno 253 miliona više nego ove godine, i da će to biti dovoljno da nadoknadi gubitak zbog toga što je prepolovljen doprinos za penziono osiguranje kroz program “Evropa sad 2” i pokrije deficit Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja od 380 miliona eura, saopštili su juče predstavnici Vlade na konferenciji o predlogu budžeta za narednu godinu.
Vlada još nije objavila analizu rizika i scenario analize na ovaj program poreskih reformi, iako su oni obavezni dokumenti koji treba da dokažu da su ovakve promjene održive i koje mjere bi bile moguće u slučaju da se desi negativni scenario. Ovih analiza nema ni u Fiskalnoj strategiji, koja i dalje nije usvojena iako su izglasani skoro svi zakoni koje ona predviđa.
Na ove rizike i nedostatak analiza mjesecima upozoravaju Svjetska banka, Međunarodni monetarni fond i Evropska komisija.
“Ja garantujem da će program ‘Evropa sad 2’ biti održiv i da budžet neće biti ugrožen”, kazao je premijer Milojko Spajić juče na pitanje “Vijesti” zašto i dalje nema analize rizika i ko garantuje da će ove promjene biti održive i da za stabilnost budžeta naredne godine neće biti potrebne dodatne mjere.
Analiza rizika u januaru
Šef kabineta predsjednika Vlade Branko Krvavac kazao je da će analiza rizika programa poreske reforme “Evropa sad 2” biti urađena uz Program ekonomskih reformi (PER) 2025-2027. godina u januaru naredne godine. Ovo znači da će analiza rizika biti poznata tek kada se svi zakoni i budžet usvoje i kada počne njihova primjena, iako je ona trebalo da bude osnovni dokument.
PER se svake godine inovira i šalje Evropskoj komisiji koja je i tražila dodatne analize.
“Evropa sad 2” podrazumijeva smanjenje doprinosa sa 20,5 na 10 odsto, povećavanje minimalnih zarada, ali i stope PDV-a sa sedam na 15 odsto i akciza za dio proizvoda i usluga, kao i povećanje raznih naknada, oporezivanje dobitaka za igre na sreću, mjera na suzbijanje sive ekonomije,...
Ukupni izvorni prihodi budžeta predviđeni su na 2,88 milijardi eura, a izvorni rashodi na 3,16 milijardi. Tako da je deficit budžeta 278 miliona eura, a za otplatu ranije uzetih kredita trebaće još 820 miliona eura, tako da su ukupni nedostajući novac u državnoj kasi iznosi 1,14 milijardi eura. On se planira obezbijediti novim zaduženjem od 885 miliona eura, kao i korišćenjem preostalih depozita od 240 miliona eura koji potiču iz zaduženja države iz marta ove godine.
Granica zaduženje do 2,8 milijardi
Vlada predlogom budžeta traži od Skupštine saglasnost na četiri programa zaduženja koji ukupno iznose do 2,8 milijardi eura.
“U 2025. godini, država može zaključiti kreditni aranžman sa Evropskom unijom koju predstavlja Evropska komisija, u iznosu do 275.000.000 eura, za potrebe implementacije Instrumenta Evropske unije za reformu i rast... Pored kreditnih zaduženja iz stava 1 i stava 2 ovog člana, u 2025. godini, država se može zadužiti za finansiranje projekata, kroz kreditne aranžmane, u iznosu do 1.129.000.000 eura.... Država se u 2025. godini može zadužiti u iznosu do 900.000.000,00 eura za potrebe obezbjeđenja nedostajućih sredstava u 2025. godini... Izuzetno od stava 3 ovog člana, država se može u 2025. godini zadužiti u iznosu do 500.000.000,00 eura za potrebe refinansiranja duga i stvaranja fiskalne rezerve za 2026. i 2027. godinu... “, navedeno je u članovima 13 i 14 predloga zakona o budžetu za 2024. godinu.
Premijer i ministar finansija Novica Vuković veći dio jučerašnje konferencije za novinare potrošili su da pokažu da su “Vijesti” pogriješile kada su navele da Vlada od Skupštine traži da im odobri granice zaduženja za deficit i investicije od 2,3 miliona eura (tada kada je tekst pisan nije bila poznata stav kojim se traži i još 500 miliona za zaduženje za fiskalnu rezervu).
Sve što su “Vijesti” objavile prije četiri dana nalazi se u predlogu budžeta koji je juče objavljen.
Spajić je kazao da novinari treba da čitaju i prenose podatke samo sa prve stranice predloga budžeta.
Premijer je preporučio novinarima da ne stavljaju naslove u kojima “državi nešto fali”...
“Državi ništa ne fali”, rekao je on na pres konferenciji.
Kazao je da se države neće zadužiti toliko, ali da bi svako zaduženje bilo za vraćanje starih obaveza i kapitalne investicije.
“Ako bi mogli jeftino da se zadužimo, ne znam zašto to ne bismo učinili”, kazao je Spajić.
Vuković je naveo da ove ostale stavke za zaduženje postoje kao opcione.
“Imamo projekte sa Evropskom unijom i koje smo morali da navedemo, ali za koje ne možemo znati da li će se realizovati u narednoj godini. Ako se dobije novac za te projekte, on će ući u zaduženje kako se bude povlačio”, kazao je Vuković.
Od PDV-a pola budžeta uz rast od 15 odsto?
Projekcijama kretanja javnog duga, koje su navedene u budžetu, procjenjuje se da će neto javni dug na kraju ove godine iznositi 4,27 milijardi ili 57,6 odsto BDP-a, kao i da će on nastaviti da raste naredne godine pa će na kraju 2027. iznositi 5,5 milijardi eura ili 62,88 odsto procijenjenog BDP-a za tu godinu.
Skoro polovinu izvornih prihoda budžeta za narednu godinu čini porez na dodatu vrijednost (PDV) od kojeg Vlada u narednoj godini očekuje 1,37 milijardi eura, što je za 173 milion ili 15 odsto više nego u ovoj godini. Vlada očekuje da će ovaj rast naplate PDV-a ostvariti kroz povećanje srednje stope na dio proizvoda i usluga, povećanje potrošnje domaćinstava zbog rasta plata i penzija, kao i kroz mjere suzbijanja sive ekonomije.
Od akciza se očekuju 403 miliona eura ili 38 miliona više nego ove godine, od poreza na dobit pravnih lica planiran je prihod od 220 miliona ili 14 miliona više, od poreza na dohodak fizičkih lica 108 miliona ili 22 miliona više...
Za penzije pet odsto više
Od doprinosa za penzijsko osiguranje planiran je prihod od 397 miliona eura, dok će za isplatu svih penzija biti potrebno 777 miliona eura, pa je deficit Fonda PIO 380 miliona. Prihodi od doprinosa su za 143 miliona manji nego u ovoj godini, dok su rashodi za penzije povećani za 40 miliona ili oko pet odsto više nego u ovoj godini.
Iz Vlade je ranije najavljivano da će sve penzije od januara biti veće za sedam do osam odsto ili za 50 do 60 eura. Nakon januarskog usklađivanja penzija sa zaradama i inflacijom moraju da se dogode u maju i septembru. Tako da je ovo povećanje iznosa za penzije manje od očekivanog.
Mrvica povećanja za socijalne naknade
Za isplatu socijalnih naknada u narednoj godini predviđeno je 221,5 miliona eura, što je za 9,5 miliona ili 4,4 odsto više nego u ovoj godini.
Za dječje dodatke suma je povećana sa 53 na 55 miliona ili 3,7 odsto više. Za materijalno obezbjeđenje, kojeg prema zakonu dobijaju najsiromašniji građani koji nemaju nikakve druge prihode ni imovinu, stavka se povećava sa 10 na 10,5 miliona. Za tuđu njegu i pomoć stavka se povećava sa 72 na 77 miliona eura ili 6,9 odsto.
Iznos za naknade za boračku i invalidsku zaštitu povećan je sa 5,5 na 5,8 miliona ili za pet odsto, za porodiljska odsustva sa 35 na 36 miliona, za izdržavanje štićenika u domovima sa 6,7 na 7,2 miliona,... a za ostala prava iz oblasti socijalne zaštite ukupna suma je ostala na istom iznosu od 29 miliona.
Stavka za jednokratne socijalne naknade je prepolovljena sa 2,8 na 1,9 miliona eura.
Za zarade u upravi još 49 miliona više
Iznos za neto zarade zaposlenih u državnoj upravi povećan je sa ovogodišnjih 515 na 564 miliona eura, odnosno za 9,5 odsto ili 49 miliona eura.
Za ostala lična primanja zaposlenih (razne naknade uz zarade) predviđen je iznos od 24,3 miliona eura ili 4,5 miliona više nego u ovoj godini.
Stavka za isplatu zaposlenih u državnoj upravi koji su angažovani po ugovoru o djelu u budžetu za narednu godinu predviđena je u iznosu od 16,6 miliona eura, što je za oko pet miliona manje nego u ovoj godini.
Za isplatu pripravnika stavka je povećana sa 12 na 15 miliona eura.
Više novca za putovanja i čašćavanja
Iznos za službena putovanja Vladine uprave povećan je sa šest na 8,2 miliona eura ili za 36 odsto, dok je stavka za reprezentacije uvećana sa 653 na 1,03 miliona eura ili za 57 odsto.
Stavka za službene telefone i druge komunikacione usluge povećana je sa 5,9 na 6,6 miliona, za advokatske i notarske usluge sa 7,2 na 9,5 miliona, za usluge prevoza sa 1,1 na 1,55 miliona, za stručna usavršavanja sa 2,2 na 2,8 miliona,...
Iznos za konsultantske usluge, projekte i studije povećan je sa 34 na 45,5 miliona eura. Mogući razlog za povećanje ove stavke je što Vlada želi da fondovima Evropske unije preda više projekata, a EU traži da oni budu detaljno predstavljeni i pripremljeni.
Trećina kapitalnog budžeta za početak nove dionice auto-puta
Kapitalni izdaci predviđeni su u ukupnom iznosu od 357 miliona eura, u koje se računa i stavka od 100 miliona eura za početak izgradnje dionice auto-puta Mateševo - Andrijevica, ali i 34 miliona eura za kupovinu hartija od vrijednosti.
Za infrastrukturu od opšteg značaja predviđena je suma od 140 miliona eura, gdje se nalazi i aut-oput, tako da je za ostale projekte ostalo 40 miliona.
U budžetu za ove godinu ta stavka je iznosila 92,5 miliona eura, bez auto-puta, tako da je u ovom dojelu za opšte projekte budžet i smanjen.
Od značajnih kapitalnih projekata koji se započinju u narednoj godini je milion eura za pripremu dokumentacije za Univerzitetski klinički centar u Podgorici, koji bi ukupno koštao u narednim godinama 200 miliona eura. Planirana su i dva miliona eura za početak izgradnje opšte bolnice u Pljevljima koja će ukupno koštati 40 miliona...
Za rekonstrukciju zatvora u Spužu predviđena su 3,3 miliona, za nastavak gradnje bulevara Tivat - Jaz pet miliona, za pojektnu dokumentaciju za dionice auto-puteva i brzih cesti pet miliona...
( Goran Kapor )