Bošković: Crnogorska ekonomija pokazala visok nivo otpornosti

Prema njenim riječima, broj registrovanih nezaposlenih na kraju juna ove godine bio je 34,72 hiljade, što je 13,87 odsto manje u odnosu na uporedni period

1845 pregleda3 komentar(a)
Foto: MEP

Crnogorska ekonomija je u prošloj godini pokazala visok nivo otpornosti, sa snažnim ekonomskim rastom od 6,3 odsto, saopštila je državna sekretarka u Ministarstvu finansija, Bojana Bošković.

„Uprkos geopolitičkim i ekonomskim izazovima, crnogorska ekonomija pokazala je visok nivo otpornosti u prošloj godini, sa snažnim ekonomskim rastom od 6,3 odsto, koji je bio podstaknut privatnom potrošnjom, rastom u turizmu i značajnim prilivom nerezidenata, dok su trendovi na tržištu rada pratili rast ekonomije“, poručila je Bošković na sastanku Pododbora za ekonomska i finansijska pitanja i statistiku između Crne Gore i Evropske komisije (EK), koji je održan danas u Briselu u hibridnom formatu.

Bošković, koja je i rukovoditeljka Pododbora, je istakla da je tržište rada nastavilo da bilježi izuzetno pozitivne rezultate u prošloj i ovoj godini, te da je prosječan broj zaposlenih u prvih šest ovogodišnjih mjeseci iznosio 253,8 hiljada, što je povećanje od 6,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Prema njenim riječima, broj registrovanih nezaposlenih na kraju juna ove godine bio je 34,72 hiljade, što je 13,87 odsto manje u odnosu na uporedni period.

Kako je saopšteno iz Ministarstva evropskih poslova, Bošković je kao važnu prekretnicu, izdvojila i prijavu Crne Gore za pridruživanje Jedinstvenom prostoru plaćanja u eurima (SEPA) i istakla da je taj korak ključan za usklađivanje crnogorskog finansijskog sistema sa EU standardima, jačanje integracije i unapređenje efikasnosti i sigurnosti prekograničnih plaćanja.

„Crnogorska ekonomija nastavlja stabilan rast sa prosječnom godišnjom stopom od 3,7 odsto, podržanom sprovođenjem reformi i implementacijom Plana rasta EU. Vlada je, u okviru tih napora, usvojila Predlog fiskalne strategije za period od ove do 2027. Glavni cilj u oblasti fiskalne politike je stvaranje uslova za sveobuhvatnu reformu poreskog sistema, proširenje poreske osnovice, stvaranje novih izvora prihoda, dalje usklađivanje regulativa sa zakonodavstvom EU, kao i unapređenje konkurentnosti smanjenjem poreza na rad“ poručila je Bošković.

Ona je naglasila da je stabilnost javnog duga očuvana, i informisala da je priprema Strategije upravljanja dugom u završnoj fazi, sa ciljem odgovornog i održivog pristupa upravljanju dugom.

Bošković je podsjetila na nedavna priznanja međunarodnih kreditnih agencija Moody's i Standard & Poor's, koji su državi povećali kreditne rejtinge što je pokazatelj rastućeg povjerenja u ekonomsko upravljanje Crne Gore.

„Crna Gora ostaje posvećena daljem sprovođenju reformi i stvaranju boljih uslova za građane i privredu, s ciljem jačanja stabilnosti i konkurentnosti na domaćem i međunarodnom planu“, saopštila je Bošković.

Glavni pregovarač, Predrag Zenović, kazao je da uspjeh svih sastanaka Pododbora održanih ove godine jasno potvrđuje da proces evropske integracije ostaje u srži javne uprave i da Crna Gora, sada više nego ikada, želi da ispuni sve preostale obaveze.

On je istakao da su ohrabrujuće poruke, koje Crna Gora kontinuirano dobija s najviših adresa u Briselu, potvrda da je EU spremna za novog člana svoje porodice.

„Uvjeravam vas da će Crna Gora, kroz svaku aktivnost, nastojati da intenzivira svoje napore i reforme u svim oblastima, s posebnim naglaskom na ono što smatramo ključnim stubovima: vladavinu prava i ekonomsku upravu. Ovo nije samo naša politička, već i moralna obaveza, jer naš cilj ostaje usvajanje svih standarda koji će nas na kraju dovesti do članstva u evropskoj zajednici“, poručio je Zenović.

On je objasnio da su makroekonomska i fiskalna stabilnost ključne osnove na koje ukazuju indikatori i rezultati rada Vlade.

Osvrćući se na ekonomsku saradnju, Zenović je kazao da vjeruje da će novi instrumenti koje je predložila Evropska komisija, prvenstveno Plan rasta za Zapadni Balkan, učiniti evropski san Crne Gore ostvarivim u bliskoj budućnosti.

On je podsjetio da je Vlada usvojila Reformsku agendu od ove do 2027, i objasnio da su kroz agendu planirane 32 prioritetne mjere reformi i jasno definisani koraci potrebni za njihovo sprovođenje.

Šef Jedinice za Crnu Goru i Srbiju u Generalnoj direkciji za susjedsku politiku i politiku proširenja, Jirži Plesiti, pohvalio je napredak koji je Crna Gora postigla od posljednjeg sastanka Pododbora održanog u novembru prošle godine i dodao da će to zalaganje vjerovatno biti i nagrađeno do kraja ove godine, kada se očekuje privremeno zatvaranje četiri poglavlja.

On je istakao da bi to trebalo da pruži dodatni podstrek da Crna Gora intenzivira napore u svim ostalim poglavljima, posebno u poglavljima obuhvaćenim Pododborom - 17, 18, 32 i 33, što će dalje pomoći Crnoj Gori da ostvari ambiciozan cilj zatvaranja svih poglavlja do kraja 2026. godine.

Plesiti je naglasio da je potrebno fokusirati se na završne kriterijume, posebno u pogledu usklađivanja zakonodavstva i jačanja administrativnih kapaciteta kako bi se implementirala sva potrebna pravna rješenja.

Šef sektora u Generalnom direktoratu EK za ekonomska i finansijska pitanja, Uve Štam, istakao je da je crnogorska ekonomija postigla veoma dobre rezultate u prethodnoj godini, što je zabilježeno i u izvještaju EK o Crnoj Gori za ov godinu.

Štam je naveo da je inflacija smanjena, kao i da su prognoze za narednu godinu ohrabrujuće, što predstavlja snažan znak da je Crna Gora na pravom putu, ali i da će biti potrebni dodatni napori kako bi se u narednim godinama ispunili kriterijumi iz Mastrihta.