Biće veselo!

Prođoše izbori, a mi kano stara bova, plutamo bez pravog cilja, ništa nova, ništa nova. Sve što smo dobili od izbora u Budvi je naziv za novonastalu situaciju. Već postoji Šavnički čvor, a stigao je i “Budvanski scenario”. Zvuči uzbudljivo poput LA Confidential, ali ovo nije film, ovo je samo loš zaplet. U Budvi se nije ništa desilo. U tome je problem, što problem nije riješen. Drama se zasniva na tome što nema drame.

Pare su se potrošile, izbori organizovali, prošli, a stvarnog pobjednika nema, kao što ni koalicije nema na vidiku. I? Što će biti s Budvom? Ako se ljuta braća ne dogovore, eto novih izbora. Slaviće samo oni što iznajmljuju bilborde i sale, oni što štampaju postere i letke i neka im je prosto, zaradili su svaki cent. Teško će se raspetljati situacija u Budvi, jedino možda principom Deus ex machina. Naravno, to je proces uglavnom u književnosti kojim se rješava bezizlazna situacija, obično tako što se iznenada pojavi neka viša sila ili nepozvan lik i kaže Dosta je bilo! Budvani bi srdačno dočekali čak i takvo razrješenje situacije, bez obzira što se Deus ex machina nikad ne zasniva na logici i razumu, naprotiv.

Ali zabrinjavajuće je obratiti pažnju na niz: Šavnik, Andrijevica, Berane, Podgorica i Budva. U svakom gradu je problem pred izbore i još veći problem nakon izbora. Osnova je ista, ali je rasplet drugačiji. Šavnik je priča za sebe i s obzirom na to da rijetko ko uopšte i pominje Šavnik, izgleda da je taj grad gurnut pod tepih do daljneg. Pucale su glave i glasačke kutije u Šavniku, dežurala policija i smrzavale se novinarke, ali sve uzalud, politika je ušla i ne izlazi iz tog gradića.

Podgorica će tek biti zanimljiva jer se čini da će taj film dobiti i nastavak. Izlaznost na posljednjim izborima je bila mala, a ako se ponove izbori vjerovatno da će biti još manja, što ne sluti na dobro. Glavni grad nezainteresovan je za izbore u glavnom gradu. Kako? Vide da dolazi ekipa koja ne može među sobom da se dogovori, a ne da krene da rješvava probleme i kod ljudi se javlja apsolutna nezainteresovanost. Neopravdano, ali to je činjenica. Proći će mnogo vremena prije nego se dosjete političari i lideri da je njihov primarni zadatak da motivišu ljude kako bi izašli na izbore, pa tek onda da ih navode da glasaju baš za njih.

Ni u Kotoru ne cvjetaju ruže. Malo je falilo, ali nekad je to malo premnogo. Ako krene natega, a sve su prilike da hoće, i Kotoranima će ogaditi i izbore, jer politika im je već ogađena. U Beranama ne mogu da izvrše šahovsku rokadu, neko se tamo inati, neko ne igra po pravilima, pa će i tamo da rade glasačke kutije za par sedmica. Posmatrači trljaju ruke jer stižu nove dnevnice.

Kako je krenulo, biće fešta i na izborima u drugim gradovima, jer nemoguće da su ovo izolovani slučajevi, da je sve slučajnost. Ne, izgleda da je nepostizanje dogovora postalo pravilo koga se svi drže čvrsto. I biće nekad izabrana opštinska vlast, ali čini se da će u svakom gradu ona biti na staklenim nogama. I gledaćemo jedan isti film u mnogo gradova, jer scenario je isti.

Svi hoće da vladaju, a niko nema podršku. Moraju zajedno, a ne mogu očima da se vide. Moraju da se mire, a neće niko prvi ruku da pruži. Znaju što misle jedni o drugima jer su se redovno pljuvali iz sve snage. Treba da rade zajedno, a pojma nemaju što rade, inače i u životu i u politici.

I koji god grad da bude na redu, gdje god da se budu organizovali izbori, jedno je sigurno: biće veselo!

( Đuro Radosavović )