Mala i srednja preduzeća uključiti u održive prakse

Crnogorska Vlada i švajcarska organizacija za razvojnu saradnju i humanitarnu pomoć, Helvetas, zajedno organizovali prateći događaj na COP29, pod nazivom Tranzicija na Zapadnom Balkanu: Osnaživanje MSP za ekonomiju sa nultom emisijom

2373 pregleda0 komentar(a)
Foto: PKCG

Uključivanje malih i srednjih preduzeća (MSP) u održive prakse, od presudnog je značaja za ostvarenje kako nacionalnih, tako i globalnih klimatskih ciljeva, saopšteno je iz Privredne komore (PKCG).

Crnogorska Vlada i švajcarska organizacija za razvojnu saradnju i humanitarnu pomoć, Helvetas, zajedno su organizovali prateći događaj na COP29, pod nazivom Tranzicija na Zapadnom Balkanu: Osnaživanje MSP za ekonomiju sa nultom emisijom.

Ovaj događaj istakao je ključnu ulogu MSP u zelenoj tranziciji Zapadnog Balkana, naglašavajući važnost podrške politike, pristupa tehnologijama i regionalnih okvira saradnje za poboljšanje doprinosa ovog segmenta privrede održivom razvoju.

“Uključivanje MSP koja čine 99 odsto preduzeća na Zapadnom Balkanu i zapošljavaju 75 odsto radne snage, u održive prakse, od presudnog je značaja za ostvarenje kako nacionalnih, tako i globalnih klimatskih ciljeva”, navodi se u saopštenju PKCG.

Događaj je otvorio državni sekretar u Ministarstvu ekologije, održivog i razvoja sjevera, Nenad Vitomirović, koji je saopštio da je pravedna zelena tranzicija ključna – MSP moraju imati pristup fer uslovima i resursima kako bi uspješno prešla na održive poslovne prakse, uz zadržavanje svoje tržišne pozicije.

Sekretarka Koordinacionog odbora za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine pri PKCG, Milena Rmuš, istakla je neophodnu saradnju između državnog i privatnog sektora za zelenu tranziciju, ističući da se Crna Gora, sa svojim niskoemisionim profilom, suočava sa jedinstvenim prednostima i izazovima.

Ona je istakla Zeleni dogovor Evropske unije (EU) i Zelenu agendu za Balkan kao vitalne sjmernice za tranziciju regiona.

Rmuš je naglasila potrebu za liderstvom privatnog sektora, posebno u vođenju politika kao što je CBAM, i pozvala na prilagođenu podršku, finansijske podsticaje i jače uključivanje finansijskih institucija kako bi se prevazišle prepreke sa kojima se suočavaju MSP.

Razvoj vještina, kako je poručila, uslijediće kako svijest bude rasla.

Događaj je, pored Vitomirovića i Rmuš, okupio i druge ugledne govornike, koji su diskutovali o strategijama koje mogu pomoći u prevazilaženju prepreka za učešće MSP-ova u zelenoj ekonomiji.

Direktor za istočnu i jugoistočnu Evropu pri Helvetasu, Matijas Her, je naglasio da se često fokusiramo na izazove kao što su pristup finansijama, usklađenost sa regulativama i nedostatak znanja kada razmatramo MSP-ove u tranziciji prema održivoj i pravednoj budućnosti.

„Jednako je važno istaći ekonomske prilike koje pruža zelena tranzicija. Ključno pitanje je kako ove uspjehe proširiti u transformativne promjene. To zahtijeva izgradnju ekosistema koji omogućavaju poslovanje, sa ulogama i za javne i za privatne aktere“, rekao je Her.

Prema njegovim riječima, na Zapadnom Balkanu prekogranična saradnja je od presudnog značaja.

“Potrebno je više zajedničkog truda da bi se razumjeli i razvijali ovi ekosistemi koji podržavaju MSP-ove u zelenoj tranziciji, kako u regionu, tako i izvan njega“, dodao je Her.

Na ovogodišnjem COP29, učestvovao je i potpredsjednik PKCG, Dragan Kujović, koji je imao više bilateralnih susreta sa predstavnicima međunarodnih organizacija i institucija koje se bave pitanjima održivog razvoja i zaštite od klimatskih promjena i koji podržavaju zelene projekte.