Dvostruki izazov za Ukrajinu: Ruski prodor i povratak Trampa

Ukrajinski političari, od predsjednika Zelenog nadolje, djeluju spremni da daju Trampu šansu

3110 pregleda0 komentar(a)
Ukrajinski vojnici, Foto: REUTERS

Napredak ruske vojske na istoku Ukrajine izazvao je još jednu bujicu ljudske patnje.

U narednim nedeljama, pre promene administracije u Vašingtonu, Ukrajina se rve sa dva problema: kako da zaustavi ruski prodor, dok se priprema za Donalda Trampa.

U skloništu u Pavlogradu, oko 100 kilometara na zapad od linije fronta, koja se polako pomera, evakuisani neprestano pristižu iz sela i gradova zahvaćenih ratom.

Tu je i Anastasija Boljvihina (31) sa dvojicom sinova, Arsenijem i Rostislavom.

Njihova mačka spava među malobrojnim stvarima koje je porodica uspela da ponese sa sobom iz sela Uspenivka, nadomak opkoljenog grada Pokrovska.

Ostali su dok god su mogli, ali zbog eksplozija svuda unaokolo, zatvaranja prodavnica i puteva, odlazak se činio neizbežnim.

Spakovali su nekoliko torbi, zaključali vrata i otišli.

„Nadamo se da će se rat uskoro završiti", kaže mi Anastasija.

Dva meseca su bili bez struje ili interneta, a sad joj na krevetu stoji otvoren laptop, gde čita vesti koje je propustila.

„Nadamo se da će stvari sada biti bolje i da će se rat okončati“, odgovara kad je pitam za političke promene u SAD.

„Nadam se da će novi predsednik biti bolji od aktuelnog.“

U susednom auditorijumu, na prigušenom svetlu i zagrejanom grejalicom sa jednom šipkom, dobrovoljci se brinu o starijim evakuisanima.

To je prostorija ispunjena jadom, sa mirnim, iscrpljenim figurama koje sede ili leže na kamperskim krevetima, neke očigledno izgubljene u mislima.

Osamdesettrogodišnja Katerija Klimko, iz sela Suvi Jali nadomak Kurahove, još jednog gradića koga polako zauzimaju Rusi, upravo je pristigla.

Ona nakratko jeca dok opisuje kako joj je kuća izgorela, sa svim njenim stvarima.

„Jako su nas bombardovali“, kaže za nadiruću rusku vojsku.

„Bilo je kao strašni sud!“.

Može li Ukrajina ipak da pobedi, pitam.

„Sam Bog zna“, uzdiše ona.

„Duše me boli od onoga što čujem. Jako su nas izbombardovali i jako mnogo ljudi je poginulo tamo.“

Rusija je pokrenula napad velikih razmera, gađajući Dnjepar balističkim raketama.

Osetio se u čitavom gradu i naterao je sve, čak i naš BBC-jev tim, da se sakriju u skloništa.

Najnovije odluke Bajdenove administracije što se tiče raketa dugog dometa i protivpešadijskih mina očigledno su donete kako bi pomogle Ukrajini da zadrži teritoriju, i vlastitu i Kursku oblast u Rusiji.

Obe bi mogle da postanu predmet pregovora naredne godine, ako to bude bio pravac koji će Donald Tramp želeti da sledi.

Do sada je izabrani američki predsednik dao vrlo malo naznaka šta mu je plan za završetak sukoba, osim razmetljivog obećanja da će završiti rat u roku od 24 časa.

Ukrajinski političari, od predsednika Zelenog nadole, deluju spremni da daju Trampu šansu.

„Mislim da se odlučio za veoma pametan pristup“, kaže mi bivši ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba, „jasno zacrtavši cilj - ‘ja ću to sve da popravim’ - ali ne zalazeći u detalje.“

Uprkos Trampovoj reputaciji oštrog pregovarača, koji gaji neobično divljenje prema Vladimiru Putinu, Dmitro Kuleba smatra da ga mnogi vide na previše pojednostavljen način.

„Tramp ume da drži širu sliku u glavi i siguran sam da neće tome pristupiti čisto poslovno.“

Dok se nova američka administracija priprema da preuzme predsednički kabinet, a ljudi počinju da razmišljaju kako da ostvare Trampove ambicije, bivši ministar spoljnih poslova veruje da će politiku oblikovati jedan preovlađujući faktor.

„Predsednik Tramp će nesumnjivo biti motivisan jednim ciljem, da projektuje snagu, liderske sposobnosti“, kaže on.

„I da pokaže da je sposoban da reši probleme koje njegov prethodnik nije uspeo da reši.“

Projektovanje snage, smatra Kuleba, značiće podjednako vršenje pritiska na obe strane.

Odustajanje od Ukrajine, kaže on, nije opcija.

„Imajući u vidu da je pad Avganistana naneo tešku ranu reputaciji spoljne politike Bajdenove administracije, ako Tramp bude sproveo scenario koji ste pomenuli, Ukrajina bi postala njegov Avganistan, sa identičnim posledicama.“

„A ja mislim da to nije ono što on želi.“

Zelenski je nedavno rekao da bi Kijev voleo da okonča rat „diplomatskim merama“ 2025. godine.

Rat će se okončati „brže“ sa Trampom u Beloj kući, rekao je ukrajinski predsednik.

Reuters

Bio je to klasičan Zelenski: delom laskanje, delom čikanje.

Među mnogima od onih koji su platili visoku cenu ruske invazije, mir ne može da stigne dovoljno brzo, čak i ako to bude značilo još žrtvovanja.

U Dnjepru, na vrata jednog od glavnih protetičkih centara u zemlji ulazi stalni priliv ranjenih vojnika.

Demijan Dudlja (27) izgubio je nogu kad se njegova jedinica našla pod raketnim napadom pre 18 meseci.

On se već navikao na ud od ugljeničnog vlakna i čak trenira za Inviktus igre naredne godine.

Ali kad je u pitanju rat, on je manje optimističan.

„Mislim da će nam najverovatnije biti oduzete dve oblasti, Donjeck i Lugansk, baš kao i Krim“, kaže on.

„Nisam siguran da ćemo uspeti da ih potisnemo iz tih oblasti. Nemamo ni ljudstvo ni naoružanje.“

Istraživanja javnog mnjenja donose pomešanu sliku, ali pokazuju da sve više i više Ukrajinaca želi da se rat okonča i to uskoro.

BBC/Joe Phua

Naročito ovde na istoku, gde se sirene za vazdušnu opasnost oglašavaju nekoliko puta dnevno.

Sve više ljudi tvrdi da su spremni da se odreknu dela teritorije, samo da bi se sklopio mir.

„Mislim da će doći do završetka rata“, kaže 28-godišnji Andrej Petrenko, kad ga pitam šta očekuje od Trampovog mandata.

Andrej je pre tri meseca izgubio nogu.

„Ili će se dogovoriti da se vrate na granice iz 1991. godine ili ćemo izgubiti deo teritorije, ali najvažnije je da se rat prekine i da ljudi prestanu da ginu.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk