Trampovi potezi gase euforiju u Srbiji

Izabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp još nije zvanično preuzeo funkciju koju je osvojio pobedom nad Kamalom Haris, a njegovi srpski obožavaoci kao da se malo hlade od euforije koja ih je utoplila jutro posle 4. novembra.

Prvi potezi koje je Tramp povukao nikako nisu u skladu sa očekivanjima prosečnog srpskog obožavaoca lika i dela novoizabranog predsednika SAD. Njegov izbor za državnog sekretara, a nekoliko dana kasnije i šefa CIA, malo je splasnulo raspoloženje širom “srpskog sveta”. Budući državni sekretar Mark Rubio je u Srbiji obožavanog predsednika Rusije nazvao mafijašem i veliki je protivnik Kine. S tim u vezi, često je bio zabrinut zbog situacije na Balkanu, naročito po pitanju čvrstih veza sa Moskvom i Pekingom. Na Balkanu baš i nema mnogo država koje su u bratskom zagrljaju Rusije i Kine, izuzev Srbije. Na sve to je i snažan zagovornik kosovske nezavisnosti.

Kada je reč o budućem šefu CIA Džonu Retklifu, srpski trampofili su u teškom bedaku. Odmah uz vest o tome da će Retklif postati šef omražene CIA, društvenim mrežama u Srbiji se sherovala njegova fotografija sa jednog skupa američko-albanskog prijateljstva gde je isprepletao prste u znak dvoglavog orla koji je simbol velike Albanije. Retklif važi za velikog prijatelja albanske zajednice u SAD. Tramp ga je “najavio” kao jednog od najodanijih saradnika.

Mnogi u Beogradu su se nadali da bi državni sekretar mogao da postane nosilac Ordena srpske zastave Prvog stepena Ričard Grenel. On je za sada bez funkcije u Trampovom okruženju. Novom položaju se svakako nada i on, ali i Srbi.

Pitanje Kosova

I eto, već na samom startu, ne piše se tako lepo srpskim očekivanjima. Nešto od toga je primetio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali je još jednom naglasio da nigde u Evropi Tramp nije imao takvu podršku kao u Srbiji. Vučić je svestan nekoliko činjenica. Prva je da se po pitanju priznavanja nezavisnosti Kosova ništa neće promeniti kada je reč o novoj američkoj administraciji.

Druga činjenica, koje je Vučić svestan, jeste Trampov krut i čvrst stav prema Kini. Tramp vidi Kinu kao glavnog protivnika SAD kada su u pitanju ekonomija, ali i uticaj Sjedinjenih Država u tom delu sveta. Jedan od prvih poteza koji svet očekuje posle 20. januara jeste podizanje carina na uvoz kineske robe u SAD što će osetiti sve ekonomije na svetu.

Dok se Kina nada zaoštravanju odnosa na relaciji Vašington - Brisel, sigurno je da Tramp neće blagonaklono da gleda na prisustvo Kine u Evropi, i na njen uticaj u Srbiji. Kina ne samo da poseduje dva ogromna industrijska kombinata - železaru u Smederevu i dva rudnika zlata i bakra u Boru, već je involvirana u desetine državnih infrastrukturnih poslova do kojih su kineske kompanije došle bez uobičajene procedure bez tendera.

Krediti koje je Srbija uzela od Kine, na bilo koji način, svakako su otežavajuća okolnost ne samo srpskom narodu koji treba te zajmove da vrati, već i za Trampovu sliku o Evropi. U tom njegovom kaleidoskopu nema preterano mesta za kineski uticaj.

Srbija ne samo da je u ekonomskom smislu pod velikim uticajem Kine, već i pod praktično navalom Kineza na srpske gradova. Bor je bio grad sa oko 30.000 stanovnika, a danas u tom mestu živi i oko 15.000 Kineza. Slično je i u Smederevu, a na dobrom putu da postanu kineske provincije su i Šabac i Loznica, zahvaljujući kineskoj kompaniji Mint koja se čak sprema za proizvodnju baterija od litijuma koji bi u budućnosti trebalo da se kopa u Srbiji, u dolini Jadra.

Dejtonski sporazum

Nisu samo Kosovo, Kina i Rusija dovoljni Srbiji za otrežnjenje od euforije izazvane Trampovom pobedom. Kao jedan od prioriteta novog Trampovog mandata biće i poštovanje Dejtonskog sporazuma. Pojedine američke diplomate su više nego sigurne da se kurs Vašingtona neće menjati po tom pitanju i da će Tramp biti protiv svakog kršenja Dejtonskog sporazuma. Glavni cilj SAD, kada je reč o BiH, jeste jačanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i multinacionalnog karaktera zemlje. I to je ponovljeno nekoliko puta posle Trampovog izbora. Zasigurno, Vašington će se suprotstaviti svakome ko bude radio suprotno tim ciljevima i otvoreno bude zagovarao otcepljenje. Ovakve najava sigurno neće oduševiti Milorada Dodika koji se nada da bi Tramp mogao da mu “skine” sankcije koje mu je on lično produžio 2020. godine tokom svog prvog mandata.

Četiri teme koje su veoma bitne Vučiću i njegovom “srpskom svetu” biće, dakle, veoma problematične sa stanovišta očekivanja Trampovih pristalica u Srbiji. Ostala je, međutim, jedna nada, a to je Ilon Mask. Radi se o tome da su Vučić i ekipa oko njega krenuli da seire tako što se nadaju da Mask neće dozvoliti da se novci američkih poreskih obveznika troše na nevladine organizacije po Srbiji i Zapadnom Balkanu, na način na koji su se do sada trošile. Nije bilo protesta protiv Vučića za koji nisu bili okrivljeni nevidljivi centri iz kojih se svaka od tih “buna” finansirala.

Ono čega Vučić i pomenuti trampofili nisu svesni jeste ako Beograd bude nervirao Vašington svojim odnosom prema Kini i Rusiji, podržavanjem Dodika u rušilačkom pohodu na BiH i nezavršavanjem pregovora sa Kosovom, najmanji problem Vučića biće Mask. Neće biti ni prvi ni poslednji put da SAD nađu način da kazne nekooperativnost. Zbog svega navedenog, u narednom periodu možemo da očekujemo Vučićevu servilnost prema Trampu, ali ništa manju ni prema Putinu i Siju Đi Pingu. Sve dok bude mogao, on će da balansira, bez naglih pokreta. Jedino će se vremenom promeniti srpska opčinjenost Trampom.

(balkans.aljazeera.net)

( Nenad Kulačin )