Da li nuklearna energija hvata novi zalet

Pre jedne decenije, izgledalo je kao da je globalna nuklearna industrija u bespovratnom padu.

Zabrinutost za bezbednost i pitanje šta raditi sa radioaktivnim otpadom ugasili su entuzijazam za tehnologiju nekada doživljavanu kao revolucionarni izvor jeftine energije u izobilju.

Sada se naširoko govori o obnovi, koju pokreću tehnološki giganti kao što su Majkrosoft, Gugl i Amazon.

Oni su najavili ulaganje u ovaj sektor, kao i sve veći pritisak na bogate zemlje da zauzdaju emisije ugljenika.

Ali koliko je stvaran taj povratak?

• Kako je radioaktivnost produžila budućnost čovečanstva
• Koje je naučno objašnjenje za ispuštanje radioaktivne otpadne vode iz Fukušime
• Obnovljiva energija u Srbiji: Mnogo planirano, nešto započeto, cilj daleko

Kad je komercijalna nuklearna energija prvi put pokrenuta 1950-ih i 1960-ih, vlade je zaveo njen naizgled beskrajni potencijal.

Nuklearni reaktori mogu da proizvedu i kontrolišu iste one veličanstvene sile koje ispuštaju atomske bombe - da bi proizvodile električnu energiju za milione domova.

Sa jednim kilogramom uranijuma koji može da proizvede oko 20.000 puta toliko energije kao kilogram uglja, to je izgledalo kao budućnost.

Ali ova tehnologija je i izazivala strah u javnosti.

Strah je delovao opravdano posle katastrofe u Černobilju, koja je početkom 1986. godine raširila radioaktivnu kontaminaciju širom Evrope.

Nesreća je pokrenula široko rasprostranjen javni i politički otpor, usporivši rast ove industrije.

Druga nesreća, u elektrani Fukušima Daiči u Japanu 2011. godine, ponovo je probudila zabrinutost za nuklearnu bezbednost.

Sam Japan ugasio je sve reaktore neposredno posle nesreće, a od tada ih je ponovo proradilo samo 12.

Nemačka je odlučila da postepeno potpuno ukine nuklearnu energiju.

Druge zemlje smanjile su planove za ulaganje u nove nuklearne elektrane ili za produženje života ostarelih postrojenja.

Prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju, to je između 2011. i 2020. godine dovelo do gubitka proizvodnje 48GV električne energije u svetu.

• Istorijske fotografije Černobilja - prvi sati posle nesreće
• Čuvari napuštenih pasa Černobilja
• „Japan tretira okean kao svoju kanalizaciju": Bes zbog kontroverzne odluke da se ispusti radioaktivna voda iz Fukušime

Ali nuklearni razvoj nije stao.

U Kini je 2011. godine bilo 13 nuklearnih reaktora.

Sada ih ima 55, a gradi se još 23.

Za Peking, koji ima problema da namiri ubrzani rast potražnje za električnom energijom, nuklearna je imala, i još ima vitalnu ulogu.

Čini se da interesovanje za ovaj sektor ponovo raste i na drugim mestima.

Delimično što razvijene zemlje traže načine da zadovolje potražnju za energijom, dok se istovremeno trude da postignu ciljeve smanjenja emisija prema Pariskom sporazumu.

Uz projekciju da će 2024. biti najtoplija godina otkako se vodi evidencija, pritisak da se smanje emisije ugljenika samo raste.

Obnovljeni naglasak na energetskoj bezbednosti, posle ruske invazije na Ukrajinu, takođe je bio važan faktor.

Južna Koreja je nedavno odustala od planova da ukine svoj veliki kontingent nuklearnih elektrana u naredne četiri decenije i umesto toga će ih samo graditi još.

I Francuska je odustala od planova da smanji zavisnost od nuklearne energije, koja obezbeđuje 70 odsto njene električne energije.

Umesto toga, želi da izgradi osam novih reaktora.

Nedavno je američka vlada potvrdila na Konferenciji o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija (COP29), održanoj u Azerbejdžanu, da namerava da utrostruči proizvodnju nuklearne energije do 2050. godine.

Bela kuća se prvobitno obavezala da će to uraditi na obodima prošlogodišnje konferencije COP28.

Do sada je 31 zemlja pristala da utrostruči upotrebu nuklearne energije do 2050. godine, među njima i Velika Britanija, Francuska i Japan.

Na konferenciji COP29, koja se završila 22. novembra, SAD i Velika Britanija su najavile da će sarađivati na ubrzanju razvoja nove tehnologije za nuklearnu energiju.

Ovo je usledilo nakon što je dogovoreno u finalnom saopštenju prošlogodišnje COP28 da nuklearna energije treba da bude jedna od tehnologija nultih ili niskih emisija koja treba da se „ubrza“ da bi se pomoglo u borbi protiv klimatskih promena.

• Kako bi peščana baterija mogla da transformiše čistu energiju
• Zaboravljeni „motor na solarni pogon" iz 20. veka
• Da li su solarni paneli ekološka katastrofa u nastajanju

Tehnološki giganti i čista energija

Ali glad za čistom energijom ne potiče samo od vlada.

Tehnološki giganti takođe teže razvijanju sve više i više aplikacija koje koriste veštačku inteligenciju.

Veštačka inteligencija se opet oslanja na podatke, centrima podataka treba stalna, pouzdana električna energija.

Prema Barkliz Riserču, na centre podataka odlazi oko 3,5 odsto potrošnje električne energije u SAD danas, ali ta cifra bi mogla da se utrostruči do kraja ove decenije.

Majkrosoft je u septembru potpisao 20-godišnji ugovor za kupovinu energije od Konstelejšn Enerdži, što će dovesti do otvaranja zloglasne nuklearne elektrane na Ostrvu tri milje u Pensilvaniji, stecištu najgore nuklearne katastrofe u američkoj istoriji.

Tada je reaktor 1979. godine doživeo delimično topljenje nuklearnog jezgra.

Uprkos njenoj ukaljanoj javnoj slici, još jedan reaktor u elektrani je nastavio da proizvodi električnu energiju sve do 2019. godine.

Džo Domingez, izvršni direktor Konstelejšena, opisao je sporazum za njeno ponovno otvaranje kao „moćan simbol ponovnog rođenja nuklearne energije kao čistog i pouzdanog izvora energije“.

Drugi tehnološki giganti su se odlučili za drugačiji pristup.

Gugl planira da kupuje energiju koju proizvodi šačica takozvanih Malih modularnih reaktora iliti SMR-ova - tehnologije u povoju koja namerava da učini upotrebu nuklearne energije lakšom i jeftinijom.

Amazon takođe podržava razvoj i izgradnju SMR-ova.

SMR-ovi se sami promovišu, delimično, kao rešenje za jedno od najvećih problema sa kojima se susreće nuklearna energija danas.

U zapadnim zemljama, nove nuklearne elektrane moraju da budu izgrađene tačno prema savremenim bezbednosnim standardima.

U kombinaciji sa njihovom pukom veličinom, čini ih nemoguće skupima i komplikovanim za gradnju.

Hinkli Point C je dobar primer za to.

Prva nova nuklearna elektrana u Velikoj Britaniji od sredine 1990-ih gradi se na delu zabite obale u jugozapadnoj Engleskoj.

Planirana je da bude prva u nizu novih elektrana koja će zameniti zastareli kontingent reaktora u zemlji.

Ali projekat je oko pet godina u zaostatku u odnosu na zakazani rok i koštaće i do 11,5 milijardi dolara više nego što je prvobitno planirano.

I to nije izolovani slučaj.

Najnoviji američki reaktori u elektrani Vogtl u Džordžiji otvoreni su sa sedam godina zakašnjenja, a koštali su više od 35 milijardi dolara, više nego duplo u odnosu na prvobitno budžet.

SMR-ovi su osmišljeni tako da reše upravo ovaj problem.

Biće manji od tradicionalnih reaktora, koristiće standardne delove koji mogu brzo da se sastave, blizu mesta kojima je potrebna energija.

U svetu je trenutno u razvoju nekih 80 različitih nacrta, prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju, te ovaj koncept tek treba komercijalno da se dokaže.

Podeljena mišljenja

Mišljenja o nuklearnoj energiji ostaju izuzetno polarizovana.

Pristalice tvrde da je ova tehnologija neophodna ako žele da se postignu klimatski ciljevi.

Među njima je Rod Adams, čiji fond Nukliejšn Kapital promoviše ulaganje u nuklearnu tehnologiju.

„Nuklearna fisija ima sedam decenija istorije koje pokazuju da je to jedan od najbezbednijih dostupnih izvora energije“, objašnjava on.

„To je trajan, pouzdan izvor energije sa niskim tekućim troškovima, ali su kapitalni troškovi bili previsoki u zapadnim zemljama.“

Protivnici, međutim, insistiraju da nuklearna energija nije odgovor.

Prema profesoru M.V. Ramani sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji, zabluda je „smatrati nuklearnu energiju čistom“.

Ona je, kaže Ramani, „jedan od najskupljih načina za proizvodnju energije“.

„Ulaganje u jeftinije izvore energije sa niskom emisijom ugljenika dovešće do više smanjenja emisija po dolaru.“

Ako aktuelni trendovi zaista najavljuju novo nuklearno doba, jedan stari problem ipak ostaje.

Posle 70 godina atomske energije, još uvek vlada neslaganje oko toga šta raditi sa akumuliranim radioaktivnim otpadom – od kog će neki ostati opasan stotinama hiljada godina.

Odgovor koji pokušavaju da slede mnoge vlade je geološko odlaganje – zakopavanje otpada u zapečaćenim tunelima duboko ispod zemlje.

Ali samo jedna zemlja, Finska, zapravo je izgradila jedno takvo postrojenje, dok ekolozi i aktivisti koji se protive nuklearnoj energiji tvrde da je odlaganje otpada van vidokruga i misli jer je naprosto suviše riskantno.

Rešavanje ove peripetije moglo bi da bude ključan faktor za demonstraciju da li će zaista nastupiti novo doba nuklearne energije.

Pogledajte video: Ispuštanje vode iz nuklearne elektrane u Fukušimi

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Naslovna strana )