Konatar tvrdi da će izborna obećanja skupo koštati: Kako se Velje brdo u budžetu našlo sa 10 miliona eura?
"Predlogom budžeta je predviđeno da Crna Gora neće biti u Mastrihtskim kriterijumima. Problematično je da se limitom tekuće potrošnje i rastom BDP dovodi u pitanje poštovanje Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti", kazao je poslanik URA-e Miloš Konatar
Poslanik Građanskog pokreta URA Miloš Konatar je saopštio da vjeruje da će predizborna obećanja Crnu Goru skupo da koštaju i da će građani u 2025. godini biti zaduženi za milijardu eura više nego danas.
Sa druge strane, ministar finansija Novica Vuković je kazao da je budžet preciziran, da nosi dobre poruke i da se kroz njega vodilo računa o građanima
To se moglo čuti na sjednici Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, koji raspravlja o Predlogu zakona o budžetu za 2025. godinu, odluke o zaduživanju za sljedeću godinu i Nacrtu ekonomskih reformi za period od 2025. do 2027. godine.
Sjednica je privremeno prekinuta, kako bi poslanici Demokratske partije socijalista mogli da se uključe u raspravu. Oni nisu prisustvovali početku sjednice zbog drugih obaveza u parlamentu.
Konatar je naglasio da u Programu ekonomskih reformi (PER) piše da u slučaju nekih problema, država planira da se zaduži. On je naveo da su izdvajanja za kapitalne projekte ostala na istom ili nižem nivou u odnosu na 2019. godine, a ministra finansija Novicu Vukovića je pitao kako su se projekti poput Veljeg brda našli u budžetu.
"Glavni grad se izjasnio da je protiv ucrtavanja projekta u Prostorno-urbanističkom planu za Podgoricu, mi nemamo plan, još nije završena javna rasprava. Na osnovu kojih parametara se sa 10 miliona eura našao u budžetu? Šta imate spremno za Velje brdo i koja je to dokumentacija?", pitao je on.
Konatar je kazao da svi troškovi u budžetu rastu a najviše za plate, kao i da je glavna tačka sporenja „rupa“ od 400 miliona eura u budžetu, koja se stvara manjkom prihoda u Fondu PIO i primjenom programa Evropa sad 2.
„Ovim Predlogom budžeta je predviđeno da Crna Gora neće biti u Mastrihtskim kriterijumima, odnosno da deficti ne treba da bude veći od tri odsto a da odnos javnog duga u odnosu na BDP ne treba da bude veći od 60 odsto. Problematično je da se limitom tekuće potrošnje i rastom BDP dovodi u pitanje poštovanje Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti“, kazao je Konatar.
Dodao je da vjeruje da će predizborna obećanja Crnu Goru skupo da koštaju, da će građani biti zaduženi za milijardu više nego danas dok će cijene rasti, te da je i za ljekove nedostajalo 40 miliona eura.
Okosnica budžeta - naplata poreza
Vuković je kazao da je budžet preciziran, da nosi dobre poruke i da se kroz njega vodilo računa o građanima. Istakao je da će stopu rasta ekonomije opredijeliti privatna potrošnja i investicije a dodao je da je stopa inflacije najniža od 2021. godine, te da se očekuje i njeno usporavanje od 2,9 odsto u periodu od 2025. do 2027. godine.
"Makroekonomski scenario u srednjem roku ukazuje na nastavak oporavka i rast investcione aktivnosti od pet odsto. Oporavak i rast investicija biće podstaknuti planom rasta EU kojim su obezbijeđene dodatne investicije. Izvorni prihodi su planirani na 2,88 milijarde i pored smanjenja stope doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje, ostvaruje se rast prihoda po osnovu rasta naplate poreza, PDV-a, akciza, poreza na dohodak i dobit, igara na sreću i donacija... Ukupni izdaci su planirani u iznosu 4,03 milijarde i veći su u odnosu na budžet za 2024. godinu za 505 miliona eura", istakao je Vuković.
Dodao je da je za ekonomiju i turizam obezbijeđeno 124 miliona eura, za javnu bezbjednost 234 miliona eura, pravosuđe 81 miliona, poljoprivredu 77 miliona, prostorno planiranje 49 milione, kulturu 35 miliona eura. Vuković je naglasio da je kapitalni budžet veći od 280 miliona eura, da uključuje 342 projekta i da im je ukupna vrijednost 3,66 milijardi eura.
Istakao je da se očekuje defcit budžeta od 3,5 odsto nivoa BDP-a, tj. 278 miliona eura. Ponovio je da se nova zaduživanja planiraju za vraćanje dugova i finansiranje kapitalnih projekata te da su sredstva za finansiranje 1,14 milijardi eura i služe za otplatu dugova. Dodao je da je u 2025. godini potrebno 820 miliona za otplatu starog duga po osnovu obveznica i kredita, da je trošak za kamate 160 miliona i da će se plaćati iz tekućih prihoda.
Vuković je istakao i da će za finansiranje nedostajućeg novca, država koristiti depozite, i da bi se u narednu godinu moglo prenijeti oko 350 miliona eura rezervnih sredstava, pa ni zaduženje planirano na 900 miliona eura neće biti u tom iznosu, odnosno zavisiće od stanja depozita.
Poslanica Demokrata Zdenka Popović je navela da je budžet i potrošački, razvojni i socijalno odgovoran te da je obezbijeđeno 200 miliona eura od EU za gradnju auto-puta, 147 miliona za rekonstrukciju željezničke pruge, da će Sjvetska banka pomoći budžet sa 80 miliona eura...
"Mi u ovom trenutku ne možemo da znamo, da li će ostvaranje biti na ovom nivou. Ovo je plan i konzervativno je planirano. Ja razumijem da je posao opozicije da kritikuje, ali imam potrebu da sve dobro pohvalim", istakla je Popović.
Poslanik Evrope sad Tonći Janović je naglasio da su ispunili obećano te da Crna Gora nije dočekala grčki scenario, kako su neki najavili. Istakao je da više nema prostora za malverzacije i korupciju, te da se najvažniji projekti rade pod ruku sa evropskim partnerima. On je istakao više projekata koji se planiraju a među njima i obilaznica oko primorja, nastavak auto-puta, obnove škola...
( Mirko Kotlaš )