Pad Asada: Može li Teheran da bude sljedeća domina?

Sirija je bila jedan od temelja iranske regionalne strategije ne samo zbog geopolitičkog uticaja već i zbog sličnog autoritarnog modela.

Iranci koji se protive svom režimu sada gaje izvjesne nade u promjene, posebno nakon brutalnog gušenja ženske pobune posljednjih godina, u kojoj su stotine građana ubijene, a hiljade uhapšene.

Promjene u Siriji zato su podstakle i vrhovnog vođu Alija Hameneija da izda službeno upozorenje.

„Svako čije analize ili izjave obeshrabruju narod čini zločin i biće gonjen. Neki to rade iz inostranstva koristeći medije na persijskom jeziku, ali niko unutar zemlje ne bi trebalo da se tako ponaša“, zaprijetio je Hamenei prošle sedmice.

Neki to tumače kao strah vjerskog režima od domino-efekta. Uz to, Iran je već duže u teškoj ekonomskoj krizi i gubi saveznike u regionu, što dodatno alarmira režim.

Pristalice režima u "šoku"

Hosein Razag, politički aktivista koji je više puta hapšen od Zelenog pokreta u Iranu 2009. godine, vjeruje da je pad Asada posebno uznemirio tvrde pristalice režima u Teheranu.

Kako kaže, režimska elita s porodicama, kao i oni povezani s vojskom i vjerskim establišmentom, sada daju sve od sebe da osiguraju opstanak režima u Teheranu.

„Kolaps Asada je doveo tvrdolinijaše u Iranu u stanje šoka“, kaže Razag za DW. „To je uzdrmalo i propagandnu mašineriju Islamske Republike. Mnogi od njenih zagriženih pristalica sada preispituju da li je i Iran na ivici kolapsa.“

Razag smatra da je pad kredibiliteta vođstva u Teheranu neviđen do sada, mnogo veći nego tokom ranijih talasa protesta.

„Psihološko stanje društva je takvo da svaka varnica – recimo, Hameneijeva smrt ili neki drugi udarac – može biti početni pucanj za pad režima.“

Legitimitet truli iznutra

Hasan Asadi Zeidabadi, još jedan politički aktivista iz Teherana, ističe koliko su ljudi razočarani neefikasnošću i korupcijom vlasti.

„Do Asadovog pada dovela je kriza legitimiteta i kompetencije“, kaže on. „Isto važi za iranske vlasti koje sve teže ispunjavaju čak i osnovne potrebe građana.“

Zeidabadi spominje manjak goriva, restrikcije struje i interneta te zagađenje vazduha zbog kojeg Teheran redovno tone u smog.

I Mehdi Mahmudijan, još jedan aktivista i bivši politički zatočenik, ističe da građani sve više uviđaju da režim ne može osigurati ekonomski oporavak.

„Režim je izgubio legitimitet i sposobnost funkcionisanja. Uz to, Asadov pad znači da Teheranu ostaje malo materijala za pregovore sa Zapadom.“

Mahmudijan zamjera Zapadu što je do sada držao zemlju pod ekonomskim sankcijama koje štete običnim ljudima. On poziva da na meti sankcija bude vrh režima.

„Umjesto direktne intervencije, zapadne zemlje bi trebalo da se koncentrišu na jačanje civilnog društva u Iranu“, kaže on.

Uprkos tome što mnogi naslućuju kraj režima, Zeidabadi kaže da je to još daleko. „Iako geopolitička i istorijska dinamika Bliskog istoka povezuje sudbine pojedinih zemalja, to ne znači automatski da će Iran biti sljedeća domina.“

( Deutsche Welle )