'Najpametnije u istoriji': Kašika je bila dovoljna za bijeg iz Alkatraza

Dvanaestog juna 1962, trojica muškaraca pobegla su iz Alkatraza i više nikad nisu viđena.

Konačna sudbina Frenka Morisa i braće Anglin ostaje misterija do današnjih dana, ali domišljatost i odlučnost njihovog odvažnog bekstva iz, u tom trenutku najbezbednijeg američkog zatvora, fascinira.

Dve godine kasnije, u maju 1964, BBC se vratio na mesto zločina.

Majkl Čarlton iz BBC Panorame otputovao je preko uzburkanih voda San Francisko zaliva - „od kojeg je strahovao čitav kriminalni svet“ - da bi posetio zloglasno zatvorsko ostrvo Alkatraz.

Nazvana „Stena“, ova federalna kaznena ustanova čuvala je neke od najopasnijih kriminalaca u SAD.

Zatvor je smatran neprobojnom tvrđavom.

Međutim, u ranim satima 12. juna 1962. godine, trojica su postigla ono što se smatralo nemogućim - uspeli su da pobegnu.

• Čudesno bekstvo iz Alkatraza iznenađuje i posle više od 60 godina
• Кakav je život u zatvorima u Srbiji
• Život bivšeg osuđenika: „Foliram se da sam uklopljen”

Alkatraz je prvobitno bio pomorska odbrambena tvrđava koja je štitila ulaz u zaliv.

Tokom američkog Građanskog rata, zbog izolovanosti ostrva, strmih litica i brzih, hladnih struja koje je okružuju, na njemu su držani uhvaćeni zatvorenici Konfederacije.

Početkom 20. veka renoviran je u vojni zatvor.

Tridesetih godina prošlog veka, dok su se SAD trudile da izađu na kraj sa podivljalim organizovanim kriminalom koji je cvetao tokom Prohibicije, preuzelo ga je Ministarstvo pravde.

Uskoro su u njega počeli da pristižu najozloglašeniji osuđenici iz federalnog zatvorskog sistema.

Među njegovim najslavnijim stanovnicima bili su ozloglašeni gangsteri Al Kapone, Miki Koen, Džordž „Mitraljez“ Keli, kao i osuđeni ubica Robert Straud, koji je kasnije postati poznatiji kao „Ptičar iz Alkatraza“.

„Ljudi suviše surovi i problematični da bi se držali u običnom zatvoru“, rekao je BBC-jev novinar Čarlton.

Pogledajte video: BBC unutar jednog od najopasnijih zatvora u Velikoj Britaniji

Četiri godine pre nego što je ekipa BBC Panorama otputovala tamo, na ostrvo je stigao Frenk Li Moris.

Ostavši siroče sa 11 godina, i osuđen za prvi zločin u 13. godini, Moris je proveo veći deo života po zatvorima raznih popravnih ustanova.

Smatran izuzetno inteligentnim, bio je prevejan kriminalac, sa krivičnim dosijeom koji je varirao od posedovanja droge do oružane pljačke i, možda najistaknutije od svega, bekstva iz zatvora.

Na Stenu je poslat u januaru 1960. godine, posle bekstva iz Državnog zatvora Luizijane.

Čim je stigao u Alkatraz, počeo je da razmišlja kako će otići iz njega.

U ćelijskom bloku su mu se pridružili osuđena braća pljačkaši banaka Džon i Klarens Angli i Alen Vest, koji je bio zatvorenik Alkatraza od 1957. godine.

Svi su se znali među sobom iz prethodnih boravaka po zatvorima, a pošto su im zatvorske ćelije bile jedne do drugih, mogli su da pričaju noću.

Kad je BBC-jev novinar Čarlton posetio mesto, godinu dana nakon zatvaranja ustanove, bio je savršeno svestan neslavne reputacije zatvora.

To znači nepopustljive čuvare, surove uslove života i brutalne morske vetrove koje su osuđenici morali da istrpe.

„Nemilosrdni vetar kao da nikada ne staje, neprestano čujete njegovo zavijanje i odjekivanje između rešetaka“, rekao je on.

„Izgrađeni preko razgranate mreže prolaza stare tvrđave… Temelji Alkatraza danas trule i raspadaju se.“

• „Ne gledajte ih u oči“: Licem u lice sa zatvorenicima tajnovitog salvadorskog mega-zatvora
• Moderni Gulag - kako izgledaju zatvori u Rusiji
• Više od 50 godina iza rešetaka: Priča o ozloglašenom Čarlsu Bronsonu

Detaljan plan

Sa Morisom koji je preuzeo vođstvo, četvorica zatvorenika su počela da smišljaju detaljan i odvažan plan za bekstvo.

U periodu od nekoliko meseci, sastrugali su beton nagrižen solju oko ventilacionog otvora ispod lavaboa.

Koristeći metalne kašike ukradene iz menze, bušilicu napravljenu od motora usisivača i odbačenih sečiva testere, prokopali su put do nečuvanog hodnika za održavanje zgrade.

Da bi zamaskirao buku bušilice, Moris bi svirao harmoniku tokom sat vremena dnevno izdvojenih za puštanje muzike zatvorenicima.

Kad su napravili dovoljno veliku rupu da mogu da se provuku do hodnika, popeli su se na viši prazan nivo ćelijskih paviljona i tu organizovali tajnu radionicu.

Da bi sakrili rupe u zidu ćelija, napravili su lažne papirne poklopce ventilacije nastale od časopisa iz zatvorske biblioteke.

Kad bi se našli u radionici, bacili bi se na pravljenje priručnog gumenog splava veličine 1,8 puta 4 metra i prsluke za spasavanje od više od 50 ukradenih kabanica.

Da bi zapečatili gumu, otapali su je uz pomoć zatvorskih cevi sa vrelom parom.

Potom bi pretvorili harmoniku u alatku za naduvavanje splava i izradili vesla od komada šperploče.

Ali dok su radili, morali su da prikriju odsustvo od čuvara koji su periodični vršili noćne provere.

I tako su izvajali papirne verzije vlastitih glava od sapuna, paste za zube i toalet papira.

Da bi izgledale realističnije, koristili su pravu kosu sa poda zatvorske berbernice i naslikali lica u bojama nalik koži, uz pomoć ukradenih slikarskih bojica.

Njih bi potom postavljali u krevete, sa zavežljajima odeće i peškira ispod pokrivača u obliku njihovih tela da bi izgledalo kao da spavaju.

Dok su radili na izradi priručne opreme za bekstvo, istovremeno su tražili izlaz iz zatvora.

Koristeći vodovodne cevi kao stepenice, popeli su se 9,1 metar i otvorili ventilator na vrhu okna.

Napravili su lažnu rezu od sapuna da bi ventilator ostao na mestu.

Konačno, u noći 11. juna 1962. godine, bili su spremni da plan sprovedu u delo.

Ostavivši lažne glave u krevetima da bi prevarili čuvare, Moris i dvojica braće Anglin su otpuzali kroz rupe u zidovima ćelija.

Vestovo bekstvo bilo je osujećeno kad nije uspeo da izađe iz ćelije na vreme, tako da su ostali otišli bez njega.

Popeli su se na krov zatvorske zgrade, pretrčali ga, noseći priručni čamac, na vidiku stražarske kule, spustili se niz spoljnu cev oluka, pretrčali zatvorsko dvorište, popeli se preko dve ograde od bodljikave žice visoke 3,7 metara i spustili se niz strmi nasip do severoistočne obale ostrva.

Na ivici vode, naduvali su čamac i nestali u noći.

Uzbuna nije podignuta sve do narednog jutra, kad su otkrivene lažne glave.

Otac Džolin Babjak, u to vreme vršitelj dužnosti upravnika Alkatraza, digao je uzbunu.

„Kad sam se probudila, sirene su još zavijale", rekla je ona 2013. za BBC.

„Bile su veoma kreštave, ekstremnog glasne, bilo je užasno, bilo je prilično strašno“,

„Bila sam šokirana, znate, moja prva pomisao bila je da to ne može biti pokušaj bekstva, ali, naravno, upravo je to i bio.“

Zatvor je momentalno zaključan i počeo je intenzivni pretres svih objekata, među njima i smeštaja zatvorskih čuvara.

U međuvremenu, Džolinin otac je pokrenuo veliku poteru, u kojoj je učestvovalo na stotine ljudi, koji su danima pretraživali okolne oblasti.

Četrnaestog juna, Obalska straža je pronašla jedno od vesala.

Istog dana, radnici su pronašli pakovanje Anglinovih ličnih stvari, zapečaćenih u gumi.

Sedam dana kasnije, ostaci splava isplivali su na obalu blizu mosta Goldejn Gejt, a narednog dana je pronađen jedan od prsluka za spasavanje napravljen u domaćoj radinosti.

Ali tri begunca više nikad nisu viđena.

Otvoren slučaj

Iako su zatvorenici pobegli iz zatvora, vlasti su zaključile da su se sigurno udavili pokušavajući da napuste ostrvo.

To je svakako bio stav zatvorskog upravnik Ričarda Vilarda kad ga je BBC intervjuisao 1964. godine.

„Da, nedostaje nam nekoliko njih, ali oni se ne hvale time. Drugim rečima, pretpostavljamo da su se svi koji nedostaju udavili tokom procesa.

„Prema našim saznanjima, niko danas ne hoda ulicama hvaleći se da je pobegao iz Alkatraza“, rekao je on.

„Zašto sam toliko siguran? Možete da čujete vetar, zar ne? A vidite li tu vodu? Da li mislite da biste vi uspeli?“

Alkatraz je zatvoren 1963, godinu dana posle bekstva.

Pre svega zbog propadanja građevine i troškova njegovog vođenja, ali je surovi zatvorski režim takođe bio dugo predmet kontroverze.

Još 1939. godine, američki državni tužilac Frenk Marfi je pokušao da ga zatvori, rekavši: „Čitava institucija je podložna psihologiji koja stvara zlokobnu i surovu atmosferu među zatvorenicima.“

Tokom godina zatvorenici su se ubijali ili sakatili - nesposobni da se izbore sa nemilosrdnim uslovima - a tokom 1960-ih, SAD su počele više da naginju rehabilitaciji zatvorenika nego samo njihovom pukom kažnjavanju.

Što se tiče trojica begunaca, uprkos tome što u zalivu nisu pronađena njihova tela, oni su 1979. zvanično proglašeni mrtvima.

FBI je zatvorio slučaj i predao ga na odgovornost američkoj Šerifskoj službi.

Ali spekulacije o njihovoj sudbini nikad nisu jenjavale.

Iste godine kad su proglašeni mrtvima, objavljen je film Bekstvo iz Alkatraza sa Klintom Istvudom u ulozi Frenka Morisa.

A od trenutka njihovog bega 1962. godine, bilo je raznih izveštaja kako su pobegli zatvorenici navodno primećeni i o porukama koje su stizale od njih.

Policija San Franciska je 2018. obelodanila da je dobila misteriozno pismo pet godina ranije, od nekoga ko je tvrdio da je Džon Anglin.

Pismo je glasilo: „Pobegao sam iz Alkatraza u junu 1962. godine. Jeste, svi smo preživeli te noći, ali jedva!“

U pismu se tvrdilo da su ljudi nastavili da žive u tajnosti, a da je Frenk Moris umro u oktobru 2005, a Klaren Anglin 2008. godine.

Autor pisma rekao je da sada želi da pregovara o predaji u zamenu za lečenje od raka.

FBI je proučio pismo, ali nije uspeo da verifikuje da li je ono autentično ili ne.

Slučaj je i dalje otvoren za Šerifsku službu.

Oni su 2022. objavili slike kako bi trojica odbeglih zatvorenika Alkatraza mogli da izgledaju danas, apelujući na sve da jave bilo kakvu informaciju o njima.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Svi članovi )