Banditi iz brazilskih favela koji sebe smatraju Božjim „vojnicima kriminala"

Navodi o vjerskom ekstremizmu u favelama u Riju prvi put su se pojavili ranih 2000-ih godina, a situacija se posljednjih godina „dramatično pogoršala", kaže Marsio de Žagun, koordinator odjeljenja za raznovrsnost religija u Gradskoj skupštini Rija

9802 pregleda1 komentar(a)
Foto: Shutterstock

Kada policija u Rio de Žaneiru u Brazilu zapleni pakete kokaina i svežnjeve marihuane, na njima može da bude religiozno obeležje - Davidova zvezda.

Međutim, to ne upućuje na judaizam, već na verovanje nekih pentekostnih hrišćanskih grupa da će povratak Jevreja u Izrael dovesti do drugog Hristovog dolaska.

Pentekostalizam je jedna od protestantskih verskih grupa u hrišćanstvu koja naglašava neposredno lično iskustvo sa Bogom preko krštenja u Svetom duh.

Banda koja prodaje drogu sa ovom oznakom je Prava treća komanda (the Pure Third Command), jedna od najmoćnijih kriminalnih grupa u Riju, čiji pripadnici su fanatični evangelisti i poznati po uklanjanju protivnika.

Oni su preuzeli kontrolu nad grupom od pet favela na severu grada, koja je sada poznata kao Izraelski kompleks, nakon što je jedan od njihovih vođa, kako veruje, doživeo Božje otkrivenje, kaže teološkinja Vivijen Kosta, autorka knjige Evangelistički dileri droge (Evangelical Drug Dealers).

Ona kaže da gangsteri sebe smatraju „vojnicima kriminala", a Isusa „vlasnikom" teritorije kojom vladaju, a neki su im dali kontroverzni naziv „narko-pentekostalci".

Puška i Biblija

Pastor Dijego Nasimento je neko ko ima iskustva i sa kriminalom i sa religijom, ali u njegovom slučaju ne istovremeno.

Hrišćanin je postao nakon razgovora sa kriminalcem koji je držao oružje u ruci.

Gledajući ga sada, teško je poverovati da je ovaj 42-godišnji sveštenik metodističke crkve Džona Veslija dečačkog izgleda, nasmejanog lica i sa rupicama na obrazima, nekada bio član zloglasne kriminalne bande Crvene komande (Red Command) u Riju i da je rukovodio njenim aktivnostima u gradskoj faveli Vilja Kenediju.

Ni četiri godine zatvora zbog trgovine drogom nisu bile dovoljne da ga odvrate od kriminala.

Ali kada je postao zavisnik od kokaina, naglo mu se srozao položaj u bandi.

„Izgubio sam porodicu.

„Praktično sam živeo na ulici skoro godinu dana.

„Toliko sam nisko pao da sam prodavao stvari iz kuće da kupim krek", priča on.

Baš kada je dotakao dno, poznati diler droge u faveli pozvao ga je da dođe kod njega.

„Počeo je da propoveda, govoreći da postoji izlaz, da postoji rešenje za mene, a to je da prigrlim Hrista", priseća se on.

Mladi zavisnik je poslušao ovaj savet i krenuo na put do propovedaonice.

Pastor Nasimento i dalje provodi vreme sa kriminalcima, ali sa onim u zatvoru kojima pomaže da preokrenu život baš kao što je i sam uradio.

Iako ga je na pravi put izveo kriminalac, smatra da su zločini iz verskih ubeđenja sami po sebi kontradiktorni.

„Ne smatram ih evangelističkim vernicima", kaže on.

„Smatram da su to ljudi koji idu pogrešnim putem i imaju strah od Boga jer znaju da je Bog taj koji čuva njihove živote.

„Nije moguće istovremeno biti i evangelista i razbojnik, to ne ide zajedno.

„Ako neko prihvati Hrista i sledi Božje zapovesti, onda ne može da bude diler droge".

Daniel Arse-Lopez/BBC

'Život pod opsadom'

Prema nekim predviđanjima, do kraja ove decenije u Brazilu će biti više evangelista nego katolika koji su sada najbrojnija verska zajednica u zemlji.

Kako se pentekostalizam širio, najlakše su ga prihvatali ljudi u favelama koje kontrolišu bande, a sada neke od tih bandi koriste uverenja upravo ovog pokreta uz koja su odrasli za preuzimanje vlasti.

Bande se, između ostalog, optužuju da nasiljem pokušavaju da proteraju afro-brazilske verske grupe.

Kristina Vajtl, profesorka sociologije na Državnom univerzitetu Fluminenseu u Riju, kaže da siromašne zajednice u gradu dugo žive „pod opsadom" kriminalnih bandi i da to sada utiče na njihovu slobodu veroispovesti.

„U Izraelskom kompleksu, pripadnici drugih verskih gurpa nemaju pravo na slobodu veroispovesti.

„Nije preterano reći da na toj teritoriji postoji verska netrpeljivost".

Vajtl kaže da su zdanja afro-brazilskih religija umbande i kandomble zatvorena i u okolnim naseljima, a kriminalci ponekad ispisuju poruke na zidovima, poput „Isus je gospodar ovog mesta".

Sledbenici afro-brazilskih religija se već dugo suočavaju sa predrasudama i nisu na meti samo dilera droge.

Ali dr Rita Salim, šefica odeljenje za krivična dela rasne diskriminacije i netrpeljivosti u policiji Rija, kaže da pretnje i napadi narko-bandi imaju posebno snažan posledice.

„Ti slučajevi su ozbiljniji jer ta dela vrši kriminalna organizacija, grupa i njen vođa koji šire strah na celoj teritoriji kojom vladaju".

Kaže da je izdat nalog za hapšenje čoveka za koga se veruje da je šef svih kriminalaca u Izraelskom kompleksu, jer je navodno naredio oružani napad na afro-brazilski hram u drugoj faveli.

Daniel Arse-Lopez/BBC

'Neokrstaški rat'

Navodi o verskom ekstremizmu u favelama u Riju prvi put su se pojavili ranih 2000-ih godina, a situacija se poslednjih godina „dramatično pogoršala", kaže Marsio de Žagun, koordinator odeljenja za raznovrsnost religija u Gradskoj skupštini Rija.

Žagun, koji je viši sveštenik religije kandomble, kaže da je ovo sada nacionalni problem i da je sličnih napada bilo i u drugim brazilskim gradovima.

„Ovo je oblik neokrstaškog rata", kaže on.

„Predrasude koje su povod ovih napada su i verske i etničke, a razbojnici demonizuju afričke religije i tvrde da proteruju zlo u ime Boga".

Ali religija i kriminal se dugo prepliću u Brazilu, kaže teološkinja Vivijen Kosta.

U prošlosti, kriminalci su se molili i tražili zaštitu od afro-brazilskih božanstava i katoličkih svetaca.

„Ako pogledamo nastanak bandi Crvene komande ili Treće komande, afričke religije [i katolicizam] su prisutni od početka.

„Vidimo prisustvo Svetog Đorđa, prisustvo [afro-brazilskog boga] Oguna, tetovaže, raspeća, sveće, prinošenje žrtve".

Ona kaže da ovo ne bi trebalo nazivati narko-pentekostalizmom jer se tako umanjuje istorijska i tradicionalna veza kriminala i religije.

„Više volim da to zovem 'narko-religioznost'", dodaje.

Kako god da se nazove ovaj spoj vere i kriminala, jedna stvar je jasna: to ugrožava pravo zajamčeno Ustavom Brazila - pravo na slobodu veroispovesti.

A to je još jedan način na koji nasilni trgovci drogom nanose štetu zajednicama koje su prisiljene da žive pod njihovom vlašću.

Pogledajte video: Zašto u policijskim akcijama u Brazilu stradaju deca

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk