Kud plovi ovaj voz

Sa mnom, očigledno, nešto nije u redu... Nikako da se uklopim u red vožnje crnogorske željeznice. Već bilježim tri neuspjela pokušaja. Prvi put, tri i po sata do Sutomora i natrag. Na stanici su mi objasnili: mašinovođe sporo voze zbog loše pruge i još gorih vozova...

- Pitajte šefove... Sjećate se kako je kolega platio njihove grijehe na Bioču. Kod trideset na sat, putnik može samo da se povrijedi...

Drugi put još gore. U polasku sat kašnjenja, u povratku još više. Plus 25 minuta kroz tunel. Renoviraju Sozinu. U pravi čas. U pravu je i onaj željezničar, sa šefovima nešto nije u redu. Ali ni sa putnicima koji ćute...

U neđelju, treći pokušaj. Treća sreća. A i TV je javila da je promijenjen red vožnje. Prilagođen željezničkoj stvarnosti. Polazak je, radi uroka, promašio samo za tri minuta. U Zeti još petnaestak, zbog ukrštanja. Do Sutomora, liše Sozine, skoro kao u Titovo doba. Povratak me vratio u stvarnost. Sat i kusur kuvanja na stanici. U vozu koji izgleda kao da je opran malo pošto je Maršal preminuo.

- Koji je sad đavo - pita mladić uniformisano lice. - Zar brzi iz Srbije ne stiže po redu vožnje? - Stiže - kaže namršteno lice - nego u centrali slabo stoje s matematikom. A bez nje, nema ukrštanja.

Dosadno putovanje? Jeste! Neki još mogu luksuznim autom do Budve ili Petrovca. Na obdan... Čitamo se iduće godine u ovo doba. Kad i tri eura za Sutomore budu luksuz. Nijesu državni šefovi ništa bolji ni pametniji od ovih iz željeznice... Kasniće sve, ne samo vozovi...

***

Da imaju više pameti, ne bi nam vojna imovina završila na otpadu. Sad, evo, nabavljaju novu. Rashod sa Zapada. Kupujemo đe kažu. Po cijeni koju odmjere. U svrhu koju narede... Tako je to kad se mala sirotinjska zemlja nađe u društvu velikih i bogatih. S dostojanstvom kakvo je pokazano onim ćuškanjem u Briselu.

Nekako i razumijem da kupujemo helikoptere. Nakon što je dio vazduhoplovne flote iznenada preminuo. Neke letilice nijesu ni bile pripravne za nebo. Pokvarene, narodski rečeno. Meni se i tada činilo da je mnogo više bio kvaran vlasnik. Vlada ili Vojska, svejedno...

Ne shvatam samo što će nam oklopni transporteri. Ođe nam ne trebaju, do Sirije ne mogu.. Možda su viška Njemcima. Kao nama oni što su završili u starom gvožđu. Pošto su izraubovani u Konavlima. U Cavtat nijesu ulazili. Tamo smo poslali samo civilnu upravu. Koja ništa nije radila. Nikome. Tako kaže specijalni tužilac za Front. Zadrto tvrdeći, skoro 30 godina poslije okupacije, kako je tamo branio Jugoslaviju. Iako se ona raspala koji mjesec prije njegove odbrane.

***

Dosadilo mi je da se bavim tim likom. Ali moram, kad nadležni neće. Ponosan je što „u ta zla vremena“ - mada ja mislim da nije bilo do vremena, nego do zlih ljudi - „nijedna žena ne bi obeščašćena, niti se iko ‘probudi’ prerezana grla“. Garantuje, kao da su mu žrtve lično dolazile na ispovijest.

Zadovoljan je svojim učinkom, jer su „đeca iz Cavtata išla u školu po hrvatskom programu“. Što je baš čudno. Nijesu učila po crnogorskom, iako smo dali ponudu koja se ne odbija. Više od 20.000 učitelja raznih usmjerenja. Ostali su tamo dovoljno dugo za temeljnu reformu obrazovanja. Da se Rektorka družila s njima kao danas, brzo bi to oposlili. Državni univerzitet već izgleda kao da je prošao konavosku epopeju... Ne građevinski, više intelektualno...

Uh, krenuh na voz, a završih s poručnikom. Moram, praštajte! Imali su u Cavtatu, hvalio se onako sav ponosit, čak i vodu. I struju. Mogli su da idu i u crkvu... Amin, bože! Da su tada znali kako ustaše brzo praštaju, i to bi im ukinuli...

***

Baš su nekako čudni ti Hrvati. Digli su strašnu halabuku zbog nekoliko otoka. A imaju 78. Plus 524 otočića. Protestuju, blokiraju obalu. Uključio se i Pero Kvesić, veliki pjesnik, još veći ljevičar. Tolika frka zbog koncesija u najavi. Od kojih će Vlada, izgleda, odustati. Pod pritiskom običnih građana.

Mi tih briga nemamo. Samo je desetak ostrva naše. To jest, bilo je. Nemamo problem s koncesijama, rasprodajemo jedno po jedno. Nikako strancima. Kupuju naši. Šinavatra ima potvrdu da je Crnogorac.

Naša vlada nije zabrinuta. Više je za brigu. Nikad ne popušta, zato što upravlja vrlo neobičnim građanima. Koji je uopšte ne pritiskaju. Osim kad otima direktno iz džepa...

P.S. Što će nama ta ostrva. Kad smo kapac samo za Sutomore. Ako popravimo ove šefove željeznice. Za državne smo zakasnii... Dovezli su nas do provalije...

( Ratka Jovanović-Vukotić )