Petroviću uspjelo da bez Evropljana igra evropski

Promašen penal u posljednjoj ostavio je Al Kvadsiju bez trofeja u Superkupu Kuvajta, ali je nerealizovan jedanaesterac Al Nasra ekipu crnogorskih trenera Željka Petrovića i Aleksandra Nedovića ”uveo” u finale Gulf lige šampiona u Aziji. Prva utakmica finala je u Kuvajtu 8. aprila, revanš je sedam dana kasnije na stadionu Duhoka u Iraku.

Al Kvadsija se preporodila od dolaska Petrovića na mjesto šefa stručnog štaba, pa se sa pretposljednje pozicije izborila za treće mjesto pred plej-of u Pemijer ligi Kuvajta.

- Ne prihvatam da se do rezultata i trofeja u fudbalu dolazi na sreću. Bude srećan detalj, poput onog da moja ekipa promaši penal i Kuvajt našeg Nebojše Jovovića prigrli pehar, ali i da se protiv nas promaši penal koji bi nas eliminisao. No, do borbe za trofeje dolazi se samo kontinuitetom dobrih igara i to je jedino pravilo u ovoj igri. A mi, mimo svih očekivanja, igramo dobro, uspjeli smo da dođemo do finala međunarodnog takmičenja, koji je pandan Ligi Evrope, iako smo za rivale imali superbogati Al Etifak sa Stivenom Džerardom na klupi, ali i ekipu u kojoj Marko Verati ima veću godišnju platu nego što je naš budžet. Sugestija u klubu je bila da to takmičenje igraju samo omladinci, smatrajući da nemamo šansi, ali nikada unaprijed nisam upisivao poraz, to nije moja opcija. I neće - dok sam trener odlučujem samo ja, i tome i plaćam ceh. Misim da mi je Al Kvadsija 14. klub. I najveće probleme upravo imam nakon fenomenalnih uspjeha, jer oni koji odlučuju misle da je to lako. Da se uspjeh podrazumijeva - priča za “Vijesti” proslavleni crnogorski i jugoslovenski fudbaler i trener.

Petrović ne krije da se odluka da za pomoćnika u stručnom štabu angažuje Nedovića pokazala kao pun pogodak.

- Savršeno sarađujemo i od ekipe koja nije mogla da izdrži 30 minuta prave takmičarske utakmice imamo grupu momaka koja traži da radi i nakon četiri puta jačih treninga od početnih. Naš osvrt na taktičke i druge detalje za njih je bio nepoznanica i maksimalno se trude da što više nauče. Učimo i mi, jer nije isto trenirati u Njemačkoj, Holandiji, Portugalu ili recimo na Balkanu i ovdje. Ovdje su ljudi jako ponosni, bogati su samim rođenjem i tu možeš jednom da povisiš ton da ukažeš na greške i propuste, a svaki naredni povik doživljavaju kao uvredu. Često smo u kontaktu s Nebom Jovovićem i njegovim štabom, družimo se, a on je izgradio ime u arapskom fudbalu. Nimalo slučajno, jer riječ je o zaista sjajnoj, interesantnoj osobi i treneru - ističe Petrović.

A kolike su šanse Al Kvadsije da osvoji trofej u Gulf Ligi šampiona?

- Biće nevjerovatno teško, ali probaćemo! Znate kakva je bila tenzija i pritisak igrati u Prištini kada je stekla status prvoligaša, e još je veća u Iraku. Na stadionu Duhoka će nas čekati najmanje 50.000 navijača samo ispred stadiona i biće užarena atmosfera na tribinama. U našoj ekipi je, sa druge strane, šest omladinaca, a nemamo karakteristike igrača da bismo mogli da igramo na kontranapada. Igramo visok i jaki presing, zbog kojeg smo hit u Kuvajtu i zovu nas evropskom ekipom, iako nemamo nijednog Evropljanina u sastavu. Podatak da ćemo u dva mjeseca kroz Emir kup, Princ kup i plej-of imati 18 utakmica nam dodatno otežava. Imamo kratak sastav i u problemu smo kada ostanemo bez par igrača. Imamo već fenomenalan rezultat, ali bi osvajanje trofeja bilo važno kako bismo otvorili vrata ovog tržišta za naše trenere, jer sve više njemačkih kuca na vrata klubova u Kuvajtu i regionu - zaključio je Petrović.

Dalić jedini konkurentan za najveću scenu

Iako je trenirao kod ili sa velikim imenima poput Dika Advokata, Gusa Hidinka, Ruda Gulita crnogorski trener Željko Petrović posebno izdvaja jedno ime:

- Martin Jol je najviše uticao da sebe u budućnosti vidim kao trenera. Zaintrigiralo me kada je crtao šeme na tabli, a sada je to meni postalo pasija i oko 60 odsto pozicionih pasova na treninzima sada su preuzeti iz mojih radova - kaže Petrović i dodaje:

- Imponuje kada neki holandski trener u Antaliji priđe i kaže treneru koji vodi trening: “Vidim poznajete Željka Petrovića”. Učio sam od mnogih, ali ja sam ja i dugo mi je tebalo da prihvatim da uprkos znanju i rezultaima ne mogu da dobijem posao prvog trenera u nekom evropskom velikanu. Jednostavno, Rinus Mihels, Johan Krohf, onda Pep Gvardiola i donekle Arsen Venger su fudbalski inovatori. Karlo Anćeloti jeste najveći, ali nije promijenio igru. Niko to od jugoslovenskih trenera nije i to je kočnica - kaže Petrović.

Iskreno i sa poštovanjem naglašava:

- Rezultatom, marketinški i komunikacijski jedino Zlatko Dalić ima prolaz da od regionalnih trenera sjedne na klupu nekog od najvećih klubova. Koliko god volimo da hvalimo sebe, naše trenerske škole su ispod nivoa koji imaju u najvećim fudbalskim nacijama. Sve napreduje i drugačije je. Da se sada trenira kao ja kada sam bio prvotimac, trener bi četvrti dan dobio otkaz. To je bio “masakr” na dva gola, koji je trebalo preživjeti - iskren je Petrović.

Mostar kao Podgorica, Zrinjski kao Budućnost

Iako na “prvu” ne zna u koliko je klubova radio, Željko Petrović “iz prve” odgovara gdje mu je bilo najljepše.

- Zrinjski i Mostar, doslovce kao kod kuće u Podgorici. U 21 utakmici bez poraza, 18 pobjeda, osvojili smo Kup Bosne i Hercegovine, a ja doživio najveću ljubav navijača, igrača i osoblja. Uživao sam u svakom trenutku, ali i napravio sebi problem. Ljudi koji odlučuju su želejli da se pitaju i budu prvi, a svi su se obraćali meni. Uspjeh je počeo da se podrazumijeva kao neminovnost, ovdje svi misle da najbolje znaju. Rastanak je tu neminovan, i ovdje u Kuvajtu smo napravili prelijepu priču, ali već su porasli i apetiti i ambicija bez realnog uporišta. Al Kvadsija je više klub koji formira igrače za najveće, Kuvajt i Al Arabi, nego tradicionalno takmičarski od uvođenja profesionalizma. Sada, po pet igrača ovdje poniklih je u Kuvajtu i A Arabiju. No, imamo ugovor do kraja sezone, i grupu igrača pravih boraca, pa vidjećemo šta dalje- naglasio je Petrović

( Slaviša Živaljević )