Montesmeće

Bio sam u prilici da uočim sličnosti i razlike između Krita i Crne Gore. I tamo i ovamo udaraju planine u more, sunce, more, vazduh, sve slično, neko bi rekao, sve isto.

Krit ima stanovništva otprilike isto koliko i Crna Gora. Onda, da krenemo sa razlikama. Prije svega, ono što nam se nudi i što smo ubijeđeni da imamo „toga“ za izvoz, istorija. Dakle, ako neko parče planete može da se razmeće istorijom to je Krit. Ali ne, kod nas to nije na izvol’te, pa da ko hoće može da se divi. Ne, mi silujemo istorijom nudeći silne reverzije, možda jer nismo sigurni uopšte što se zapravo desilo i da li se desilo. Kad čujem da neko od političara kaže „valorizacija fortifikacija“, shvatim da je sve otišlo tamo gdje ne treba, i da zapravo ne samo da ne umijemo da vrednujemo što imamo, već te tvrđave i lokalitete upropaštavamo uspješno.

Na Kritu ima vrućine. Ima i u Crnoj Gori. Ima pješčanih plaža. Nebo je zaista plavo, kao što nebo jeste iako se tvrdi da niđe nije plavo kao iznad Crne Gore. Kritu dakle fali megalomanije.

Ima u Crnoj Gori gostoprimstva, naravno, prenaglašenog. Evo primjera, uz bilo koje jelo, u taverni ili kritskom restoranu, čim sjednete dobićete čaše i flašu vode, naravno, besplatno. Dakle, kad god se dogodi taj svakodnevni detalj gostoprimstva, ne mogu da se ne sjetim svih paklenih pogleda koje upute gostu konobari u Nikšiću, Baru, Podgorici i mnogim gradovima kad čuju molbu, kad neko zatraži čašu vode, obične, česmovače. Treba u Crnoj Gori naravno u paklenim ljetnjim danima za svakim stolom da stoji lepeza, led i voda, ali to naravno nije slučaj iako smo „poznati“ po izuzetno čistoj vodi koju imamo, i naravno, ne koristimo kako treba.

Drugo, na kraju jela, na Kritu, stigne gratis dezert u vidu parčeta lubenice i čaša rakije. Sve je u detaljima, na tom parčetu koje pripada državi za koju tvrde da propada. Možda, ali detalji ipak traju, gostoprimstvo nije nutkanje i prejedanje, tapšanje po ramenu i lupežanje, već detalj, jednostavnost. Nije poenta da turista kupi nešto od vas, već da vi kupite turistu kao domaćin. Na Kritu nisu drčni prema slabijima, nisu vlastima ponizni, ne udaraju se u grudi da odzvanja šuplje, i jedna bitna stavka, sve je čisto. Da.

Treba poći u pohod Lovćenu i neka neko pokuša da prebroji limenke i plastične flaše pored puta. Tačno toliko volimo Crnu Goru i Lovćen. Tačno toliko smo pročitali Njegoša. Nešto kod nas ne štima. Treba kušati grčku salatu, ili makar ugrabiti pogled stranaca koji se čude kako je baš tako dobra salata, a jednostavna. Jednostavno, povrće je lokalno, tu raste, pod suncem blizu mora. Mi sve to samo uvezemo, i onda se pravimo da smo turistička zemlja. Dobro je da nam dolaze Srbi i Rusi u goste, jer ne znam ko će drugi uzastopno doći kod nas. Lijepa je naša zemlja, samo smo se potrudili da bude nepodnošljiva i neizdržljiva. Nažalost. Veliku.

( Đuro Radosavović )