Zelena ekonomija doprinosi kvalitetnijem poslovnom okruženju
UPCG i Međunarodna organizacija rada (MOR) predstavile su izvještaj o istraživanju o zelenoj ekonomiji i zelenim poslovima, koje je prvi put za tu oblast rađeno u Crnoj Gori
Istraživanje o zelenoj ekonomiji i zelenim poslovima trebalo bi da doprinese eliminisanju ključnih biznis barijera i procesima izgradnje kvalitetnog poslovnog okruženja, saopštio je šef Sektora za međunarodne odnose i projekte Unije poslodavaca (UPCG), Mirza Mulešković. „UPCG obavljivanjem rezultata istraživanja želi da pruži podršku kreatorima politika i donosiocima odluka u eliminisanju ključnih biznis barijera i procesima gradnje kvalitetnog poslovnog okruženja, koje će omogućiti održivost i razvoj poslovanja, povećanje zaposlenosti i ukupan ekonomski rast kroz razvoj zelenih poslova, sa posebnim akcentom na sjeverni region“, rekao je Mulešković. UPCG i Međunarodna organizacija rada (MOR) predstavile su izvještaj o istraživanju o zelenoj ekonomiji i zelenim poslovima, koje je prvi put za tu oblast rađeno u Crnoj Gori. Istraživanje o zelenoj ekonomiji i zelenim poslovima, koje je finansirao MOR, sadrži rezultate istraživanja koje su realizovali E3 Consulting i UPCG u tri pilot opštine sjevernog regiona, odnosno u Bijelom Polju, Beranama i Mojkovcu, na uzorku koji su činila privatna preduzeća i zadruge. Izvještaj je pripremljen u okviru projekta MOR-a pod nazivom Kreiranje politika za razvoj povoljnog ambijenta za zelene poslove i preduzeća, koji se realizuje pod širom zajedničkom inicijativom UN-a za unaprijeđenje konkurentnosti i inovacija u Crnoj Gori kroz održive politike ekonomskog rasta. Predstavnici MOR-a su objasnili da su ciljevi projekta i izvještaja potvrđeni i studijom Agencije UN-a za zaštitu životne sredine (UNEP) koja, na osnovu simulacionog modela, analizira uticaje zelenih investicija. Nacionalni projekt koordinator MOR-a, Ana Rašović, navela je da se u UNEP/UNDP studiji procjenjuje da do 2020. godine u Crnoj Gori može otvoriti i do 17,5 hiljada novih radnih mjesta, od čega bi oko 95 odsto bilo u turizmu i povezanim djelatnostima, a ostalo u djelatnostima vezanim za sprovođenje mjera energetske efikasnosti u građevinarstvu i saobraćaju. Rezultati predstavljenog istraživanja pokazuju da više od polovine anketiranih preduzeća, ili 57,1 odsto, smatra da u njihovim oblastima poslovanja ne postoji nacionalni standard. Istraživanje je pokazalo i da čak 94 odsto preduzeća nema implementiran nacionalni ili međunarodni standard u oblasti održivog razvoja. „Posmatrano na nivou lokalnih samouprava, najveći procenat preduzeća iz Mojkovca, njih oko 88,9 odsto, ne proizvodi ili ne pruža zelene poslove, odnosno usluge, dok je u Opštini Berane isti stav saopštilo 61,1 odsto ispitanika. Sa druge strane u Bijelom Polju 43,5 odsto preduzeća često proizvodi ili pruža te usluge, odnosno proizvode“, navodi se u zajedničkom saopštenju UPCG i MOR-a. To, kako su dodali, ukazuje da postoji velika razlika u strukturi privrednika i njihovoj orjentisanosti prema tim poslovima. Posmatrano po djelatnostima, preduzeća iz sektora poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dominantno pružaju te usluge ili proizvode, dok je u slučaju prerađivačke industrije stanje podijeljeno. „Zanimljivo je da su preduzeća iz djelatnosti hoteli i restorani dominantno odgovorili da ne proizvode i ne pružaju te usluge ili proizvode, dok je svega 20 odsto navelo da ih često proizvodi ili pruža“, pokazali su rezultati istraživanja. Anketirana preduzeća najveće koristi od implementacije inicijativa zelenih poslova vide u uštedi sredstava, unaprijeđenje imidža kompanije i većem zadovoljstvu zaposlenih. Najveću snagu u implementiranju inicijativa koje se odnose na zeleno zapošljavanje, preduzeća daju posjedovanju finansijskih sredstava i volji za implementacijom navedenih inicijativa. „Kada je u pitanju proces zelene proizvodnje, u 86 odsto anketiranih preduzeća postoji potreba za smanjenjem utroška energije, odnosno za energetskom efikasnošću. Takođe, više od polovine preduzeća ima potrebu za smanjenjem utroška vode, kao i potrebu za unaprijeđenjem efikasnosti korišćenja sirovine“, pokazalo je istraživanje. Shodno tome, 82 odsto anketiranih preduzeća razmatra uvođenje neke od navedenih mjera u narednom periodu. Od 18 odsto preduzeća koja ne planiraju implementiranje neke od navedenih mjera, najveći procenat je to obrazložio nedostatkom finansijskih sredstava i informacija. Od ukupnog broja anketiranih preduzeća, njih 68,1 odsto smatra da ne postoji nedostatak kvalifikovanih radnika u dijelu zelenih poslova u njihovom sektoru. „Sa druge strane, 56 odsto preduzeća koja su odgovorila na to pitanje smatra da postoji veliki nedostatak automehaničara za vozila na električni ili solarni pogon, 55,6 odsto smatra da postoji veliki nedostatak instalatera solarnih panela, a 54,2 odsto da postoji veliki nedostatak energetskih auditora. Anketirana preduzeća su navela i da postoji i nedostatak profila kao što su komposteri“, pokazali su rezultati istraživanja. Iz UPCG i MOR-a su saopštili da se jedna od posebno značajnih preporuka dobijenih istraživanjem odnosi na dalji razvoj edukacija, obuka, kreiranje različitih programa obuka i izgradnju kapaciteta u skladu sa principima razvoja zelene ekonomije i zelenih poslova. „Kako anketirana preduzeća nijesu u dovoljnoj mjeri upoznata sa benefitima uvođenja zelenih poslova, kao i pružanja zelenih proizvoda i usluga, preporuka se odnosi na potrebu pružanja dodatnih informacija u toj oblasti. Isto važi i za razvoj i uvođenje nacionalnih ili međunarodnih standarda u oblasti održivog razvoja“, navodi se u saopštenju. Istraživanje je pokazalo i da su preduzeća prepoznala potrebu za daljim uštedama u oblasti električne energije, vodosnabdijevanja, grijanja i unaprijeđenja efikasnosti korišćenja sirovina, te pokazala interesovanje za novim informacijama o potencijalnim izvorima podrške za implementaciju zelenih poslova, o povezanosti između produktivnosti i energetske efikasnosti, kao i primjerima dobre poslovne prakse.
( Mina Business )