Gotova je era Tonija Blera: Došlo je Korbinovo vrijeme

Kada je Tereza Maj zatražila vanredne izbore prije osam nedjelja, Džeremi Korbin je smatran za najslabijeg lidera Laburističke partije, još od Majkla Futa 1983. godine ili čak Džordža Lanzburija 1935.

Danas je on čiča zvani povratak, potencijalni tas na vagi u parlamentu i neupitni lider partije, piše Ekonomist.

Male su šanse bile da bi Korbin mogao da formira koalicionu vladu, i prije nego što je Tereza Mej postigla dogovor sa partijom iz Sjeverne Irske.

Ali zna i Mej, da bi Škotska nacionalna partija i Liberal-demokrate mnogo radije pravili pakt sa laburistima nego sa torijevcima. Čak i kada je Konzervativna partija na putu da formira vladu, Korbin ostaje moćni lider moćne opozicije, i moći će da vrši konstantan pritisak na premijera koji će imati malu većinu-

Korbin je revolucionizovao britansku ljevicu. Još od sredine 80-ih, laburisti su smatrali da mogu da pobjede ako naginju ka centru, i napuste ljevičarske ideje kao što su nacionalizacija industrije i podrška "nacionalnoj oslobodaličkoj borbi", a da podrže tržište i zapadne saveznike.

Korbin je jedan od svega nekoliko poslanika koji su bili protiv te politike, a Toni Bler i njemu bliski saradnici su ga smatrali iritantnim ekscentrikom.

Velika većina laburističkih poslanika se slagala sa Blerovim pristupom sve do juče. Korbin se 2015. pojavio kao kandidat, i nije ni on očekivao da će pobjediti. Prošle godine je tri četvrtine poslanika iz njegovih redova glasalo da ode u neuspjelom pokušaju puča.

Mnogima je Korbin izgledao kao okupator, koga je podržavala mala grupa vjernih tvrdih ljevičara iz njegove kancelarije, od kojih je najpoznatiji glavni strateg Šejmus Milni, a van parlamenta je imao podršku Lena MeKlaskija šefa trgovačkog sindikata i Momentuma, "grassroots" grupe akvitista, koji su nekada bili članovi drugih partija.

Sada Laburistička partija ulazi u fazu ključnog promišljanja. Korbin je redefinisao parametre mogućeg. Demonstrirao je da laburisti mogu da prođu dobro i kada se zalažu za ono u šta "stvarno" vjeruju, a ne da naginju ka centru.

Prethodni lider Ed Miliband je izgubio izbore između ostalog što se činilo i da se stalno izvinjava zbog samog sebe

Nasuprot, Korbin je uvijek bio ponosan na svoj socijalistički učinak. Demonstrirao je da tabloidi nisu rotvajleri kojih se laburisti boje. Priče o povezanosti Korbina sa Irskom republikanskom armijom imaju istine u njima, ali većina ljudi, naročito mladih, ne mari. Blerova era se završila 8. juna.

Korbin će sigurno imati puno prepreka da preskoči. Ako dođe u situaciju da formira koaliciju, moraće da pravi kompromose, i ako bude predvodnik opozicije biće kritkovan u svojoj partiji. Neki laburisti će tvrditi da bi drugi lider i pobijedio Terezu Mej 8. juna.

Na kraju krajeva, ekonomija slabi, javnost je umorna od štednja, Nacionalni zdravstveni sistem je u konstantnoj krizi i na kraju, Tereza Mej je vodila najgoru kampanju u skorijoj istoriji.

Sve je to možda tačno, ali ne znači dovoljno. Korbin je imao jaku kampanju, iznad svih očekivanja. Možda nije dobio izbore, ali za razliku od Mej, sada ima auru pobjednika.

( Vijesti online )