Osam odsto niže: Opalo povjerenje građana u pravosudni sistem

Povjerenje u pravosudni sistem Crne Gore ima oko 45 odsto građana, što je za osam odsto niže u odnosu na prošlu godinu, pokazalo je istraživanje Centra za monitoring i istraživanje (CeMI). Istraživanje o efikasnosti rada pravosudnog sistema Crne Gore i njegovih organa sprovedeno je u februaru ove godine, na uzorku od 1.016 građana, a realizovano je u okviru projekta “Ka efikasnosti pravosuđa - unaprijeđenje razvoja profesija u vezi crnogorskog pravosuđa”, koji sprovode CeMI i Akcija za ljudska prava (HRA), a koji je podržala Ambasada Holandije. Predsjednik Upravnog odbora CeMI-ja, Zlatko Vujović, saopštio je da u pravosudni sistem vjeruje manje od polovine građana što je, kako je pojasnio, niže u odnosu na rezultate istraživanja iz prošle godine, ali je iznad povjerenja koje je registrovano 2013. godine. „Kada govorimo o povjerenju u pravosudni sistem Crne Gore, 2013. godine povjerenje je iznosilo 38 odsto, 2014. godine, 47,8 odsto, prošle godine 52,6 što je najveće povjerenje u pravosudni sistem, koje je zabilježeno kroz naša istraživanja. Ove godine povjerenje u pravosudi sistem iznosi 44,6 odsto“, kazao je Vujović. On smatra da su politička dešavanja, odnosno podijeljena javnost, kada je riječ o određenim sudskim sporovima, uticala da povjerenje u pravosudni sistem opadne. Zadovoljstvo radom suda, kako je kazao, izrazilo je 33 odsto ispitanika, dok oko 40 odsto njih nije zadovoljno radom suda u postupcima u kojima su učestvovali. „Većina građana smatra da sudski postupci traju nepotrebno dugo, jer sudovi nijesu dovoljno efikasni“, istakao je Vujović. Psihološkinja u CeMI-ju, Milena Nikolić, kazala je da je stav ispitanika uglavnom negativan, kada je u pitanju rad tužilaštva u konkretnim slučajevima. „U slučaju napada na novinare, taj procenat iznosi 46,4 odsto, u slučaju afere Telekom 39,2 odsto, afere Snimak 43,1 odsto, afere Marović 47,9 odsto, u slučaju pokušaja državnog udara 42,3 odsto, u slučaju policijske torture poslije protesta 2015. godine taj procenat iznosi 39,4 odsto“, pojasnila je Nikolić. Kada je u pitanju procesuiranje krivičnih prijava povodom izbora, kako je kazala, 44,3 odsto ispitanika rad tužilaštva ocjenjuje kao nezadovoljavajući. Nikolić je rekla da ispitanici najčešće stupaju u kontakt sa notarima, a najmanje sa medijatorima i sa zaštitnikom ljudskih prava. „Saradnju sa notarima ostvarilo je 28,4 odsto ispitanika, dok je samo jedan odsto ispitanih učestvovalo u procesu medijacije u posljednje dvije godine“, kazala je Nikolić. Ona je rekla da je 15 odsto ispitanika kontaktiralo sa advokatima, a da je više od polovine njih zadovoljno kvalitetom pružene usluge. „Da je cijena advokatske tarife veća od optimalne smatra 42 odsto ispitanika, dok njih 40,5 odsto vjeruje da je optimalna“, pojasnila je Nikolić. Kontakt sa javnim izvršiteljem, kako je kazala, imalo je šest odsto ispitanika. „16,4 odsto ispitanika kaže da im nije uručeno rješenje o izvršenju, a njih 20,4 odsto kaže da im je rješenje o izvršenju uručeno krajem sedmice. Da je rok od pet dana za žalbu prije pravosnažnosti rješenja, prekratak smatra 63 odsto ispitanika“, objasnila je Nikolić. Ona je rekla da je u postupku u kome je angažovan sudski vještak učestvovalo sedam odsto ispitanika. „Da je vještak bio nepristrasan u radu smatra 64,7 odsto ispitanika, dok 35,3 odsto smatra da nije“, kazala je Nikolić. Communication officer u CeMI-ju, Teodora Gilić, kazala je da je, kroz projekat, „Ka efikasnosti pravosuđa“, realizovano pet istraživanja za pet zanimanja u pravosuđu. „Sprovedena su istraživanja za zanimanja sudskih vještaka, javnih izvršitelja, medijatora, advokata i notara, kako bi se ocijenila postojeća praksa“, objasnila je Gilić. Ona je podsjetila da su do sada predstavljena četiri istraživanja o zadovoljstvu građana radom notara, izvršitelja, medijatora i sudskih vještaka, i najavila predstavljanje istraživanja o radu advokata.

( MINA )