„Više nego svaki peti građanin Crne Gore ne želi da ima Jevreje u komšiluku"

U Crnoj Gori je, po mišljenju građana, najveći stepen diskriminacije u oblasti zapošljavanja i prema osobama koje imaju različito političko uvjerenje, pokazalo je istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).

Istraživanje je rađeno od 2. do 20. marta, na 1038 ispitanika za potrebe Ministarstva za ljudska i manjinska prava, u sklopu zajedničkog projekta EU i Savjeta Evrope "“Podrška nacionalnim institucijama u prevenciji diskriminacije u Crnoj Gori” (PREDIM)

Glavni metodolog CEDEM-a, Miloš Bešić, rekao je da je u istraživanju diskriminacija identifikovana u oblastima zapošljavnja, obrazovanja, dostupnosti zdravstvenoj zaštiti, radu javnih službi i u oblasti kulture i kulturne zaštite.

„Grupe koje su pod najvećim rizikom od diskriminacije i kojim smo se mi bavili su diskriminacija po polu/rodu, na osnovu etničkog kriterijuma, vjeroispovijesti, političkog uvjerenja, godinama strosti, osobe sa invaliditetom i LGBT populacija“, rekao je Bešić na predstavljanju istraživanja.

On je istakao da je najveći stepen diskriminacije, po mišljenju građana, prema osobama koje imaju različito političko uvjerenje.

„Pristalice određenih političkih grupacija i nacionalnih skupina percipiraju diskriminaciju na osnovu političkih uvjerenja na mnogo većem nivou nego pripadnici drugih. Ne radi se samo o percepciji na osnovu objektivnih kriterijuma nego i o percepciji na osnovu političkih kriterijuma“, pojasnio je Bešić.

On je kazao da je u odnosu na 2000, i 2015. mala razlika i da su trendovi u odnosu na 2017. godinu stabilni.

Bešić je rekao da 52 odsto građana smatra da je diskriminisano u oblasti zapošljavanja, a da se u drugim oblastima diskriminacija pojavljuje u mnogo manjem procentu.

On je kazao da, po pitanju socijalne distance, 16,7 odsto građana Crne Gore ne želi da ima pripadnike druge rase za komšije, 10,6 odsto ne želi ljude sa velikom porodicom, koji su sinonim za određene religijske skupine, a 12,8 odsto građana ne želi Muslimane u komšiluku.

„Roma za komšije ne želi 29,2 odsto građana, 21,9 ne želi Jevreje, a hrišćane 4,8“, precizirao je Bešić, navodeći da u zapadnoj Evropi 34,7 odsto građana ne želi Rome za komšije.

On je istakao da je nivo etničke diskriminacije u Crnoj Gori na značajno nižem nivou nego što je to slučaj sa zemljama zapadne i istočne Evrope.

„Više nego svaki peti građanin Crne Gore ne želi da ima Jevreje u komšiluku i to je više u odnosu na zapadnu i postkomunistilku Evropu i bivšu Jugoslaviju. Ja ne znam postoje li kakvi istorijski razlozi za to u Crnoj Gori, ali taj podatak traži objašnjnje“, navodi Bešić.

Pojašnjava da je u istraživanju ispitivana i bihejvioralna distanca koja se tiče odnosa prema određenim osobama koji je nastao zbog njihovog ponašanja.

„Osobe sa kriminalnom prošlošću ne želi da ima u komšiluku 60,3 odsto građana Crne Gore, 54,3 odsto ne želi da ima alkoholičare, 39,5 emocionalno nestabilne ljude, osobe koje imaju AIDS ne želi u blizini 49,3 odsto građana, 69,3 odsto ne želi narkomane, a 50,4 homoseksulace“, precizirao je Bešić.

On je dodao da je bihejvioralna distanca znatno veća u odnosu na etničku, ali da to nije izlovan slučaj jer je ista situacija i u državma zapadne i istočne Evrope kao i bivše Jugoslavije.

Bešić ističe da je istraživanje pokazalo da institucije koje najviše doprinose u borbi pritiv diskriminacije su po hijerarhiji obrazovne, mediji i nevladine organizacije, a zatim slijede crkva, država i političke partije.

„Od državnih instucija građani smatraju da Ombudsman daje najveći doprinos u borbi protiv diskriminacije - 51 odsto građana, dok 49 odsto njih smatra da je to Centar za socijalni rad, i to su ključne institucije“, reako je Bešić.

Predstavnik Savjeta Evrope, Boris Ristović, rekao je da je istražiavnej dio projekta podrške nacionanim istitucijama u borbi protiv diskriminacije.

Prema njegovim riječima, cilj istraživanja je da rezultati služe kao osnov daljih aktivnosti u državnih institucija.

( Mina )