Pejanović: Moramo izbjeći prazan period, od trenutka ulaska u NATO do ostvarivanja benefita za privredu

Punopravnim članstvom Crne Gore u NATO otvaraju se nove poslovne mogućnosti za domaće poslovne subjekte, koje se mogu ostvariti kroz različite djelove Alijanse, saopšteno je na seminaru koji su danas održan u Podgorici.

Seminar „Postupak nabavki u NATO sistemu i hrvatsko iskustvo“ organizovali su organizovali Privredna komora (PKCG) i Komunikacioni tim Savjeta za članstvo u NATO, a bio je namijenjen svim privrednim društvima koja nude robe i usluge na tržištu.

Kako je saopšteno iz PKCG, na seminaru je pojašnjeno da se nabavka unutar NATO je decentralizovana i obavlja se kroz njihovu upravu i agencije.

„Svaka od njih ima svoj postupak objavljivanja i prijavljivanja za učešće u procesu nabavki“, kaže se u saopštenju.

Savjetnica predsjednika PKCG, Tanja Radusinović, kazala je da je pitanje dana kada će Crna Gora i zvanično postati članica NATO saveza, a time će se za privrednike otvoriti novo poglavlje u poslovnim aktivnostima.

Prema njenim riječima, PKCG od 2011. godine organizuje aktivnosti o ekonomskim efektima ulaska Crne Gore u NATO.

„PKCG je u ovom izuzetno značajnom poslu otvorena za podršku privredi, pa će i ubuduće pružiti svu neophodnu pomoć privrednicima kako bi se što kvalitetnije pripremili za učešće u NATO tenderima“, rekla je ona Radusinović.

Nacionalni koordinator za članstvo u NATO, Dragan Pejanović, kazao je da treba uspostaviti potrebne mehanizme kako bi privrednici koristili benefite od članstva u NATO.

„Moramo izbjeći prazan hod, odnosno prazan period od trenutka ulaska u NATO do ostvarivanja benefita za našu privredu. Važno je biti efikasan i osposobiti kompanije da u kratkom periodu stvore sve neophodne pretpostavke da mogu učestvovati i dobijati poslove po tenderima u NATO sistemu nabavki“, istakao je Pejanović.

Kako je naveo, u tom poslu privrednicima će pomoći Vlada, resorna ministarstva i PKCG.

Pejanović je kazao da se realizuje nekoliko projekata sa Komorom koji će pomoći preduzećima da dobijaju blagovremene informacije o NATO tenderima, steknu NATO kodifikacioni broj i ostvare i druge pretpostavke.

„Kako bi, kao kredibilan partner, samostalno ili u partnerstvu sa drugim kompanijama iz zemlje ili inostranstva, zavrijedili pažnju i dobili mogućnost da plasiraju svoje proizvode ili usluge“, dodao je Pejanović.

Prema njegovim riječima, privrednici pokazuju veliko interesovanje za taj proces i veoma je važno da na tom zadatku država i privreda djeluju zajedno.

Direktorica Centra za industriju u Hrvatrskoj gospodarskoj komori, Tajana Kesić Šapić, naglasila je da Alijansa traži čitav niz proizvoda i usluga od mikro, malih i srednjih, pa i velikih preduzeća kroz NATO nabavke.

„Savjetovala bih Crnoj Gori da na nivou Vlade tačno definiše uloge svih u oblasti NATO i ekonomije, a da Privredna komora, kao što je slučaj kod nas, bude najbitnija veza po pitanju nabavki između ovog saveza, domaćih institucija i privrede“, rekla je Kesić Šapić.

Komore su, kako je navela, te koje moraju preduzeća obavještavati o svim NATO nabavkama, voditi registar, kao i internet stranicu koja je zapravo prvi kontakt privrede sa tenderima, ali i povezivati privrednike.

„Jer je činjenica da se jedno malo preduzeće ne može samostalno javiti, nego ih mora biti više kako bi zadovoljili određene kriterijume Alijanse“, dodala je Kesić Šapić.

Takođe, kazala je ona, u slučaju Hrvatske, Komora je ta koja izdaje mišljenja, na osnovu kojeg Ministarstvo privrede daje potvrdu o prikladnosti, koja se često zahtijeva samim tenderom. „To je, dakle, potvrda o tome da neko preduzeće ispunjava uslove navedene u tenderu“.

„Nabavke imaju različite kriterijume i ukoliko ih preduzeće ne zadovoljava ne treba da se javlja na konkurs. Mi smo više od 500 konkursa objavili, odnosno prenijeli preko naše stranice. Svake godine sve više preduzeća se javljaju na tendere, a pogotovo IT sektor“, rekla je Kesić Šapić.

Mirna Maravić iz Ministarstva privrede, preduzetništva i zanata Hrvatske kazala je da je ta država od ulaska u NATO dobila dobru priliku za ekonomske reforme, razvoj konkurentne privrede, rast BDP-a, smanjenje nezaposlenosti, povećanje životnog standarda, učestvovanje u naučnim tehnološkim i informacionim djelatnostima, saradnju sa najrazvijenijim državama i učešće na NATO nadmetanjima za nabavku.

„NATO nabavlja putem mehanizama zvanih “Common Funding” opremu za komunikacije, zapovijedanje i nadzor, usluge satelitske komunikacije, IT hardver i periferne uređaje, softver, konsultantske usluge, građevinske radove i drugo. NATO ne kupuje osnove oružanih sistema te ličnu vojnu opremu, već nacije saveznice kupuju ta sredstva za svoje potrebe i podršku Alijansi“, rekla je Naravić.

Stjepan Pezo, direktor proizvođača trikotaže Galeb d.d, kazao je da su prije desetak godina počeli da razvijaju proizvode više vrijednosti u odnosu na tradicionalne materijale.

„Članstvo u NATO daje mogućnosti konkretnih poslovnih prilika putem javnih nadmetanja. Prijavili smo se u bazu NATO dobavljača, pratili konkurse uz podršku nadležnih institucija i došli u poziciju da budemo ravnopravni takmaci“, rekao je Pezo.

On je, kako je saopšteno iz PKCG, sa crnogorskim privrednicima podijelio svoja iskustva sa učešća na NATO tenderima.

( Mina )