Revolucija jedini spas za Evropu
Evropa je možda počela da umire u Bosni 1990-ih godina, kada nije znala na vrijeme da zaustavi kasapnicu
Evropa je trenutno u agoniji jer je prestala da napreduje. Evropa mora ili da napreduje ili da umre. Ili će napredovati ka političkom federalizmu ili će se raspasti. Ona ne može ostati u stanju u kakvom se danas nalazi.
A pošto je na mrtvoj tački već dvadesetak godina, ona se sada raspada. Evropa kao novi politički entitet, kao neidentifikovani politički predmet, uništava se pred našim očima, kaže za „Vijesti“ francuski pisac i filozof Bernar Anri Levi.
Evropa je možda počela da umire u Bosni 1990-ih godina, kada nije znala na vrijeme da zaustavi kasapnicu, dodaje on.
„To sam tada rekao. Napisao sam uvodnik u mom listu Pravila igre tekst pod naslovom 'Evropa je umrla u Sarajevu'. Možda sam bio u pravu. Možda se u tom momentu neka paklena mašina pokrenula u tijelu Evrope i koja sada eksplodira“.
Evropa na glavnim položajima nema odgovarajuće ljude - političare, niti ih može imati, ocijenio je Levi.
„Ima svakako odličnih ljudi i nedavno su to bili Fransoa Oland i Angela Merkel, koji imaju zasluga. Pokazali su da su sposobni, ali sve dok Evropu ne bude predstavljala neka ličnost, jedno lice, lice koje je narod izglasao, Evropa neće moći da funkcioniše. Rješenje za Evropu bila bi izvršna vlast koju bi narod izglasao opštim glasanjem“.
Na pitanje „Vijesti“ ima li neki predlog kako da se Evropa uzdigne, francuski intelektualac, koji je veoma angažovan na međunarodnom planu, kaže: „Političkim skokom, trzajem naprijed. Neka vrsta političke revolucije, potez preuređenja kroz činove. Stvar je političke prirode, a ne ekonomske“.
Povodom političke zamršenosti na francuskoj političkoj sceni i neusaglašenosti političkih partija, Levi kaže da „možda upravo doživljavamo posljednje dane ljevice“ kakvu smo do sada poznavali.
„Vidjeli ste rezultate Benoa Amona na izborima. Njegova partija polako nestaje. Znači da je socijalistička partija, izgleda, u agoniji. Naravno, tu je i Melanšon. Ali kakva je to ljevica, kada vidimo da on nije čak u stanju da razlikuje jasno Le Pena i Makrona i da stavlja u isti planu 'krajnju desnicu' i 'krajnji centar'“.
„Vijesti“ su pitale Levija i kako gleda na današnje društvo, da li je zabrinut ili srećan što doživljava tako važan i možda presudan momenat.
„Svakako, ne možemo biti srećni ako doživljavamo dramatičan trenutak. Osjećam nostalgiju za onim sedamdesetim i osamdesetim godinama kada je postojala jedna vrsta božanske bezbrižnosti u društvu. Današnji svijet posmatram s užasom: umnožavanje islamista, porast populizma, porast nepismenosti, nihilizma i mogući savez između Putina i Trampa. Postavlja se pitanje: hoćemo li se oduprijeti ili povući? Ja mislim da treba da se odupremo“.
Govoreći globalizaciji, Levi ističe da je ona donijela mnogo dobra svijetu, omogućila velika bogatstva, izvukla iz bijede čitave zemlje i kontinente. Dodaje da je bilo zloupotreba i da je zadatak političkih vlasti da ih isprave.
„Naspram Trampovog ludila i ludila populizama u Evropi, bila bi velika greška okrenuti leđa principu same globalizacije. Treblo bi 'ispraviti' globalizaciju, pretjerivanja, ali joj nipošto ne bi trebalo okrenuti leđa“, zaključio je.
Makron je za Francusku najbolja opcija, novo političko doba
Na pitanje „Vijesti“ da li je Emanuel Makron njegov kandidat, Levi kaže da u demokratiji nema idealnog kandidata, ali da je glasao za njega.
„I danas više nego ikada. Smatram krajnje poražavajućim ovaj 'ninizam“'(ni za jednog - ni za drugog) kojim se zarazio, kako na desnici, tako i na ljevici, veliki dio francuskog naroda. Makron je za Francusku najbolja opcija, novo političko doba, kraj politike na stari način, one koju je najavila 1789. godina i koja je obavezno morala da se ugasi sada bacivši u zasjenak ideju i želju za revolucijom“.
Francuski filozof je ocijenio da je Makron trenutno mijenja francusku politiku i francusko društvo i „postiže jedinstven uspjeh u analima“.
„On je na putu da pobijedi na predsjedničkim izborima slijedeći liberalnu liniju. Drugačije rečeno, to je nešto što se nikada nije desilo u našoj staroj zemlji koja traži jednakost“.
( Branka Bogavac )