PISMA UREDNIKU
Život je svetinja, ma čiji da je!
Vi kojima je zaštitni znak dobar pas, vi koji imate pse kao statusne simbole, vi koje vaš pas nikad neće ostaviti u nekoj nedođiji ... i vi koji ih svakog dana ostavljate po vrletima ove Crne Gore jer niste zadovoljni njihovim učinkom...
Otvoreno pismo Lovačkom savezu Crne Gore
Poštovana gospodo lovci,
Vi kojima je zaštitni znak dobar pas, vi koji imate pse kao statusne simbole, vi koje vaš pas nikad neće ostaviti u nekoj nedođiji ... i vi koji ih svakog dana ostavljate po vrletima ove Crne Gore jer niste zadovoljni njihovim učinkom... Da li vi, lovci, znate da su oni bića koja u vas gledaju kao u Boga i za vas su spremni da urade sve što njihova pseća duša oseća? Da li ste, gospodo lovci, čuli za psa Džordža, nađenog na ulicama Bara, ovog 1. maja? Kako da vam, gospodo lovci, pokažem da i danas među vama obitava neki Mengele? Džordž je imao i svoje ime i svog vlasnika ali ga je taj, vaš član, ostavio kada se razboleo!
I da li ja, gospodo lovci, treba da nabrajam sve članove Zakona o dobrobiti životinja koje niko ne poštuje? I da li će iko od vas da se zastidi kao čovek, zato što je biće koje je najodanije i najvernije čoveku, ostavljeno da umire u najgorim mukama samo, gladno, uplašeno...? Gospodo lovci, neke stvari ne bi trebalo da zakon reguliše, trebalo bi da se podrazumevaju jer - mi smo ljudi!
Sve ovo o čemu ja pišem, gospodo lovci, vi znate bolje od mene! Znate i čiji se pas “izgubio”i ko je svog izgladnjavao do neslućenih granica, i ko je ostavio psa na Vrsuti da ga nađu izviđači i da deca plaču kada su ga videla onako ostarelog i žednog i gladnog. I zar da vam, gospodo lovci, pominjem Crkvine kao mesto gde ih najrađe istovarate? I znam ja da su oni vama velika investicija kad ostare i onemoćaju, ali i bolest i starost su svačiji. I naši, ljudski, i njihovi pseći!
I znam da ćete reći da niste svi takvi i znam da ćete me razapeti na stup srama jer vam vređam hobi i znam da ćete početi da nabrajte kako ste sve pomogli životinjama i sve ja to znam i ne očekujem da će iko išta preduzeti i pokušati da dođe do mlađanog lovca koji je Džordža ostavio na ulicama Bara. A Džordž ima najlepše, bistre oči i najtežu pseću bolest. I mi ćemo da se borimo za njega. Život je svetinja , ma čiji bio!
Autorka je članica NVO "Prijatelji životinja Bar"
( Milena Zoranović )