Zajednički Balkan - veliki nesporazum

Kamioni ne treba više tako dugo da čekaju na granici, a trgovina između šest balkanskih država treba da bude poboljšana. Ideju stvaranja zajedničkog tržišta Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije, Kosova, Albanije i Makedonije je prije nekoliko sedmica u Sarajevu promovisao komesar EU Johanes Han.

Tvorac ovog plana je srpski premijer Aleksandar Vučić. Doajen ekonomije jugoistočne Evrope Vladimir Gligorov ovu ideju smatra krajnje nedostatnom. „Takvo jedno zajedničko tržište bi značilo da ovih šest država moraju uspostaviti zajedničke carinske stope prema trećim državama.“ Srbija ima ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom, koji bi, ako se plan realizuje, najvjerovatnije izgubila pošto se ne vidi razlog zbog čega bi Rusija privilegije ugovora sa Srbijom proširila i na ostale države u grupi, objašnjava Gligorov (Bečki Institut WIIW) za Standard. „Što se tiče ideje o zajedničkom tržištu, riječ je o totalnom nesporazumu na sve strane“, konstatuje naučnik. Izgleda da političari pojma imali nisu o čemu pričaju. „Zajedničko tržište podrazumijeva i slobodu kretanja ljudi. Ne vidim kako bi Srbija u ovom momentu mogla da sa Kosovom uspostavi takav režim kretanja.“ Gligorov stoga zaključuje da je kod ove ideje prije svega riječ o tome da političari medijima prodaju materijal za naslovnice. Ni Cefta nije implementirana

Balkanske države ionako već imaju jedan ugovor o slobodnoj trgovini - Ceftu. A problem je što ni taj ugovor do danas nije dovoljno realizovan, kaže Gligorov. „Nema međusobne koordinacije politike. Pri ovoj smetnji trgovini se ne radi o carinama, njih ionako nema“, objašnjava ekonomista.

Uz to, problematično je i to što nisu sve balkanske države - na primjer Srbija - članice Svjetske trgovinske organizacije (STO), da bi mogle u carinskim pregovorima da se pozivaju na pravila STO. Što znači da će pregovori biti mučni. A ako bi postojale zajedničke carine prema trećim državama, onda bi porijeklo robe moralo da se deklariše samo na jednom ulazu u tržište.

Vučićeva ideja o „zajedničkom tržištu“ je kod Kosovara izazvala strah od napretka neojugoslovenstva. Crna Gora je ionako protiv carinske unije, jer se plaši da bi za posljedicu imala ostanak u zaostalom regionu i izgubila poziciju lidera EU-integracija: ova jadranska država sa oko 620.000 stanovnika je već otvorila pregovore u oko više od 20 poglavlja sa EU - a Srbija samo 8. Puno ljudi želi da emigrira

Drugi nisu pregovore još ni započeli. Najudaljenije od tog statusa je Kosovo, a potom i Bosna i Hercegovina. U cijelom rRegionu ljudi se sve više plaše da njihove zemlje ionako nikad neće ući u EU. To pojačava tendenciju iseljavanja u Njemačku, Kanadu, SAD ili Australiju. Do sada je u Briselu važio princip regate: države se ocjenjuju po individualnim dostignućima. Ali Vučić smatra da Crna Gore neće ući u EU prije drugih sa Balkana, posebno ne prije Srbije. Čime jasno preferira regionalni pristup.

U EU Vučića smatraju za „našeg čovjeka“ i mahera, koji realizuje čvrstu politiku štednje. On sam uporno ukazuje na to da je smanjio nezaposlenost i budžetski deficit: „Kao da sam se rodio u MMF-u“, kako je izjavio Standardu.

U Srbiji je rast prošle godine iznosio 2,7%. Investicije su povećane za 6% a izvoz takođe: od 2008 za 80%. Budžetski deficit je označen na oko 2% bruto nacionalnog proizvoda. Ali Gligorov ove bilanse posmatra trezveno:

„Privreda u Srbiji se oporavlja veoma sporo, puno sporije nego u ostalim zemljama regiona“, analizira on. Posle Hrvatske, Srbija ima najgore pokazatelje. Porast izvoza objašnjava time što je recesija u Srbiji dovela do pada unutrašnjeg konzuma. Rast zaposlenosti je konsekvenca činjenice da su realna primanja pala a rad postao jeftiniji. Puno ljudi radi dodatne poslove ili se osamostalio. Takođe, pad zaposlenosti je povezan i sa činjenicom da puno ljudi odlazi u emigraciju. Nema strukturnih reformi

Vučić je smanjio plate i penzije u javnom sektoru. Službe su postale efikasnije u naplati poreza. „Ali stope rasta, od kad je Vučić na vlasti od 2012, u prosjeku su iznosile 0,7%. Na Kosovu su bile dva-tri puta veće“, upoređuje Gligorov. Prije svega nema strukturnih reformi u javnom sektoru, posebno ne u džungli sistema subvencija a kao i do sada su tajkuni umetnuti kao posrednici između privatnog sektora i vlade. Presuda doajena među ekspertima glasi: nevezano za činjenicu da mu je uspjelo da svoj program štednje dobro medijski i diplomatski proda, Vučić ništa posebno nije uspio na polju ekonomije.

(Standard, Beč) Prevod: M. VULETIĆ

( Adelhajd Velfl )