Sindikat medija CG: Svaki treći student novinarstva ne vidi sebe u medijima

Poptredsjednik SMCG, Radomir Kračković, kazao je da skoro polovina studenata upisuje novinarstvo zato što je riječ o njihovom poslu iz snova ili zbog želje da budu društveno angažovani, što znači da imaju visoko mišljenje o ovoj profesiji

264 pregleda1 komentar(a)
sindikat medija Crne Gore, Foto: Sindikat medija Crne Gore
19.04.2018. 13:32h

Skoro svaki treći student novinarstva sebe ne vidi u tom poslu, već u PR-u ili nekoj drugoj struci, pokazalo je istraživanje Sindikata medija Crne Gore (SMCG) u saradnji sa Fakultetom političkih nauka.

Poptredsjednik SMCG, Radomir Kračković, kazao je da skoro polovina studenata upisuje novinarstvo zato što je riječ o njihovom poslu iz snova ili zbog želje da budu društveno angažovani, što znači da imaju visoko mišljenje o ovoj profesiji.

„Neophodno je raditi na tome da se taj stepen motivacije zadrži na visokom nivou i kasnije, posebno kada i praktično počnu da se bave novinarstvom“, istakao je Kračković.

Studenti, kako je rekao, generalno ne percipiraju novinarstvo kao profitabilnu profesiju.

„Za vrlo mali broj njih to je i motiv za upis, što znači da su više vođeni željom za promjenu i radom u javnom interesu, nego ličnom dobiti“, kazao je Kračković.

Istraživanje je pokazalo da su gotovo svi anketirani studenti obavljali praksu u medijima i da su zadovoljni sa njom. Većina onih koji su imali pozitivno iskustvo na praksi, željeli bi da se u budućnosti bave tim poslom.

„Fakultet političkih nauka trebalo bi da nastavi sa traženjem prilika za praksu njihovih studenata, dok bi mediji morali da uoče sopstveni interes i pomognu u stručnom osposobljavanju budućih novinara“, kazao je Kračković.

Prema njegovim riječima, zabrinjava podatak da gotovo svaki treći student novinarstva sebe ne vidi u ovom poslu, već u PR-u ili nekoj drugoj struci.

„I pored očigledne ljubavi prema novinarstvu, studenti su pesimistični kada je u pitanju mogućnost zapošljavanja u struci, jer oko 90 odsto njih smatra da traženje posla u struci neće ići baš lako“, saopštio je Kračković.

Kada su u pitanju očekivanja od budućeg radnog mjesta, Kračković je kazao da se svaki drugi budući novinar nada da će moći da napreduje u karijeri i zarađuje dovoljno za normalan život.

Kako je istakao, zabrinjava podatak da svaki treći student novinarstva sebe u budućnosti vidi na televiziji kao novinara koji se bavi zabavnim programom.

„Mogući razlog za to je i činjenica da posljednjih godina sve veći udio medija svoj program bazira na vijestima sa estrade“, smatra Kračković.

On je kazao da više od polovine anketiranih misli da je stanje u crnogorskom novinarstvu loše, kada su u pitanju uslovi rada, kao i da studenti na višim godinama lošijim ocjenjuju položaj novinara.

Autorka istraživanja, Bojana Laković Konatar, kazala je da su studente pitali koja je bila njihova motivacija da upišu studije novinarstva.

„Najveći broj njih je želio da bude društveno angažovan (45 odsto), a za 43 odsto novinarstvo predstavlja posao iz snova. Skoro četvrtina anketiranih nije znala šta bi drugo mogla da upiše. Istraživanje je pokazalo da je svega sedam odsto ispitanika bilo motivisano platom“, rekla je Laković Konatar.

Ona je kazala da je, što se tiče očekivanja koja studenti imaju od studija, 40 odsto njih kazalo da očekuju da se osposobe za rad u medijma.

„Čak 26 odsto studenata očekuje da na fakultetu stekne kontakte i nađe posao u struci, i to najviše očekuju studenti prve godine. Svaki peti ispitanik očekuje da stekne opšte znanje o novinarstvu. Bez očekivanja od fakulteta je 12 odsto ispitanih a takvo mišljenje uglavnom imaju studenti druge i treće godine“, kazala je Laković Konatar.

Upitani da ocijene koja je vrsta opšteg znanja važna za novinare, anketirani studenti novinarstva saglasni su da je to poznavanje kulture, politike, jezika, istorije, ekonomije i prava. Najmanji broj anketiranih (15 odsto) smatra da je novinarima potrebno znanje iz prirodnih nauka.

Čak 87 odsto anketiranih studenata kazalo je da je, u toku studija, obavljalo praksu u medijima, ali se njihovi odgovori razlikuju u pogledu zadovoljstva tom praksom.

„Praksu je kao dobru ili veoma dobru ocijenilo čak 43 odsto anketiranih, dok je njih 21 odsto mišljenja da praksa nije bila ni dobra ni loša. Da je praksa bila loša smatra 15 odsto ispitanika, dok sedam odsto njih praksu ocjenjuje kao veoma lošu“, navodi se u istraživanju.

Dodaje se da je 27 odsto anketiranih kazalo da su im se zaposleni u medijima posvetili u dovoljnoj mjeri, dok je 26 odsto studenata ocijenilo da zaposleni u medijima nijesu mogli da im se posvete.

Prema istraživanju, gotovo polovina anketiranih studenata želi da nastavi da radi u novinarstvu nakon što diplomiraju (45 odsto).

"Ipak, čak 17 odsto njih želi da se prebaci na PR, a 12 odsto želi da nađe posao u nekoj drugoj oblasti. Takođe, 16 odsto njihovih kolega ističe da neće insistirati da radi posao u struci, već će raditi u bilo kojoj oblasti u kojoj uspije da nađe posao“, kaže se u izvještaju.

U izvještaju se navodi da, dok oko 40 odsto anketiranih u toku studija radi, pola ili puno radno vrijeme, samo 18 odsto njih je odlučilo da tokom studija radi u medijima.

Anketirani studenti novinarstva smatraju da, čak i kada završe studije, njihovo zaposlenje u struci ostaje vrlo neizvjesno.

„Tako je čak 62 odsto anketiranih kazalo da diplomirani novinari imaju djelimičnu mogućnost da se zaposle u struci. Skoro trećina anketiranih (27 odsto) kazalo je da su mogućnosti diplomiranih novinara za zaposlenjem u struci veoma male. Svega 11 odsto anketiranih vjeruje da će imati velike mogućnosti za zaposlenje“, kaže se u izvještaju.

Kada je u pitanju položaj novinara u Crnoj Gori, više od polovine anketiranih smatra da je on nezadovoljavajuć ili loš (51 odsto).

„Čak 42 odsto budućih medijskih radnika položaj novinara ocjenjuje kao „ni dobar ni loš“. Svega sedam odsto anketiranih ističe da je on veoma dobar, odnosno zadovoljavajući“, pokazuje istraživanje.