Kakav je nacionalizam prihvatljiv?
Takav, na demokratski saživot sa drugima spreman nacionalizam, je onda u principu kompatibilan sa poretkom građanskog društva. Naročito u sprezi sa daljom spremnošću na prihvatanje takođe i izvesnih opštijih, univerzalnih ljudskih vrednosti
Ne bih se složio sa procenom cenjenog zagrebačkog etičara Milana Kangrge, baziranom doduše na poučnim istorijskim iskustvima, ali ujedno i osporivo generalizovanom, da svako polaženje od nacionalnog pitanja u vođenju politike neizbežno vodi izravno u totalitarizam.
Smatram naime, da to ipak ne mora uvek biti slučaj, te da je itekako moguć i dobar, tj. prihvatljiv i društveno legitiman nacionalizam (što pak Kangrga energično odbija, smatrajući ga po prirodi zlim, te “usmjerenim protiv same srži humaniteta”)! Naime takav nacionalizam, koji priznaje jednakopravnost i drugih nacija, te uključuje ujedno građansku emancipovanost nosilaca svagdašnjeg nacionalnog identiteta. A to bi bio prosvećeni i demokratizovani nacionalizam, kakav uz nastojanje ka afirmisanju kulturnih osobenosti i dobrobiti vlastite nacije ne biva ujedno okrenut protivu drugih nacija, njihovih kultura i legitimnih interesa! Dakle slobodan od mržnje i netrpeljivosti, te priznajući sva građanska i ljudska prava i pripadnicima drugih nacija živućih unutar istih društava. Smatram prema tome realno mogućim i jedan moderatni nacionalizam, koji ne isključuje uzajamno priznavanje i respektovanje drugih nacija, te jednu tolerantnu koegzistenciju sa njima! A to ujedno znači uz odricanje od pretenzije na dominaciju nad drugima, te uz (uzajamno) priznavanje u principu jednake vlastite vrednosti u odnosu na druge, te u skladu sa tim i jednakih prava vlastitog i drugih naroda. Takav, na demokratski saživot sa drugima spreman nacionalizam, je u onda u principu kompatibilan sa poretkom građanskog društva. Naročito u sprezi sa daljom spremnošću na prihvatanje takođe i izvesnih opštijih, univerzalnih ljudskih vrednosti, kakve sobom nadilaze interne horizonte svagdašnjin nacionalnih zajednica. Te najzad takođe i svagdašnjeg legalnog ustavnog poretka.
Ovakav nacionalizam bi se doduše mogao i dalje osporavati iz ideološko-svetonazornih rezona, recimo sa pozicija modernog liberalizma, građanskog individualizma, kosmopolitizma - ali ne više i kao onako drastično i obuhvatno negativna, zla pojava, kakvom je prvenstveno vidi Kangrga!
Uz svo prihvatanje jednog prosvećenog i demokratski profilisanog nacionalizma kao ipak društveno i civilizacijski legitimnog, te koji se može pažljivo kombinovati sa elementima koncepta građanske države, slažem se pak u potpunosti sa ovim odlučnim kritičarem nacionalizma u pogledu nedeljivosti ljudskog dostojanstva kao takvog - posve nezavisno od nacionalne pripadnosti njegovih nosilaca! Naime sa time, da je ono svagda... upravo s jednog istinskog etičko-moralnog stanovišta nepovredivo, ako se u nekom društvu želi sačuvati bar minimum mogućnosti međuljudskog odnošenja, koje ne bi bilo zagađeno mržnjom, netrpeljivošću i zloćudnošću svih mogućih vrsta, a što sa svoje strane ne može do kraja regulirati oficijalno sudstvo. Inače takav život postaje i ostaje bitno ljudski - nepodnošljiv i narušen u samoj svojoj srži. A to je onda najbolji znak raspada jedne ljudske zajednice, njenog pretvaranja u specifični „zverinjak“... (Kangrga, 2002).
Ova principijelna humanistička poruka ostaje dakle na snazi, kao univerzalni orijentir ljudskog postupanja i saodnošenja u planetarnim razmerama, kakvim ga inače danas prihvata i dodatno afirmiše m.i. takođe i znamenita koncepcija „Svetskog etosa“, te koji ima svoje široko uporište i u filozofskoj klasici. (Recimo u sklopu stoicizma i njegove formule „čovek je sveta stvar čoveku”, itd.). Neprihvatljivo je prema tome nuditi jednakost ljudima kroz nacionalnu jedinstvenost, njihovu integrisanost u kolektivni entitet nekog određenog etničkog profila, prvo uslovljavati na bilo koji način drugim! Takve potencijalne antidemokratske karakteristike nacionalizma kojima se negiraju vrednosti liberalne demokratije, mogu se međutim potisnuti i prevazići kroz demokratizovanju nacije vodeću građansku emancipaciju njenih pripadnika. I takav proces je upravo na delu, odn. obavlja se u nizu modernih društava, čime onda bivaju osujećeni i zatomljeni oni problematični i destruktivni potencijali nacionalizma. Potencijali, kakvi su se među inim drastično ispoljili krajem XX stoleća na južnoslovenskim prostorima, te na koje je konsekventno kritički upozoravao Kangrga.
Autor je redovni profesor UCG
( Dragan Jakovljević )