Skupština na odmoru, novinarstvo na umoru

Predsednik Vlade i u slobodno vreme predsednički kandidat Aleksandar Vučić posetio je je u četvrtak Vranje. Kako i dolikuje Vranjanci i stanovnici obližnjih varoši (sponatano organizovani u pedesetak autobusa) dočekali su ga domaćinski.

Raport mu je podnela Blagica Milenković, šefica Železničke stanice Vranjska Banja:" Poštovani predsedniče Vlade, nalazite se u železničkoj stanici Vranje. (Čisto da ga podseti ako je zbog umora od napornog rada zaboravio gde se nalazi, primedba V.S.) Stanje redovno, osoblje na svojim mestima. Na drugom i trećem koloseku nalaze se promotivni vozovi predviđeni za vožnju na remontovanom delu pruge Vranjska banja - Ristovac. Na četvrtom koloseku nalazi se voz izvođača radova ruskih železnica. Želim vam prijatan boravak u našem gradu". Nema šta, Blagica je osvetlala obraz železničara.

I tako je predsednik Vlade u pratnji ruskog ambasadora otvorio lokalnu prugu, a potom je uzeo mali predah i na mitingu kao predsednički kandidat započeo predizbornu kampanju.

Naravno u Vranju je bila i skoro cela Vlada, sve o trošku poreskih obveznika, jer su išli tamo da rade, a ne kao neki "dosovski kandidati" neradnici koji troše tajkunske pare.

Siguran sam da je minuli rad Vlade i premijera toliko veliki da će za ovih tridesetak dana morati baš naporno da rade i da otvore još puno puteva, škola, bolnica, da polože priličan broj kamena temeljaca. Nepristrasni mediji će sve to da isprate, pa čak i otvaranje kontejnera, kao pre neki dan na beogradskoj opštini Palilula. Čak četiri TV kamere slikale su predsednika opštine dok je svečano podizao poklopac zelenog novog novcijatog kontejnera.

Da se ipak malo uozbiljimo. Novinarstvo je u Srbiji na izdisaju i zato ne čudi što kamere prate i otvaranje kontejnera. Zato nisam ni očekivao da će mediji , čast izuzecima, ozbiljnije da se pozabave glavnom političkom temom: suspendovanjem rada Skupštine Srbije dok traje predsednička izborna kampanja.

Premijer i predsednica Skupštine Maja Gojković su izjavili da je parlament uvek imao pauzu kad su bili izbori. Novinari koji su ih slušali i o tome izveštavali ili nisu znali ili nisu hteli da ljute premijera i predsednicu i da kažu da to nije istina. Da postave, ne daj Bože, neko nezgodno pitanje, kao recimo, da li je tim činom uvedena neka vrsta predizborne diktature.

Da li će neki novinar da pita, a to uredništvo i da objavi, predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića da li namerava da podnese ostavku na mesto predsednika Vlade Srbije. Važnije je i od većeg javnog interesa bilo da se izvesti da je i Nenad Čanak predsednički kandidat.

( Veselin Simonović )