Budućnost dobila, ali je izgubila crnogorska košarka

Šampanjac je otvoren u „Topolici”, Budućnost Voli je proslavila 20. trofej od obnavljanja nezavisnosti, ali nikome kome je stalo do crnogorske košarke nije bilo do slavlja u subotu veče.

Zašto, pitaće se neko. Zato što je doživjela poraz od kojeg će se teško oporaviti, jer je finale pokazalo da „kraljica igara” na ovom našem kršu nema budućnost...

Pravilo KSCG je jasno - timovi moraju da imaju trojicu igrača koji u godini kada se završava sezona slave najviše 20. rođendan, a jedan stalno mora da bude u petorci. Nažalost, postoji i način da se to izbjegne - dovoljno je platiti 500 eura po igraču i sve pada u vodu

Mornar i Budućnost su odlučili da na finalnom turniru Kupa iskoriste pravo da plate kaznu, kako ne bi morali da igraju košarkaši rođeni 1997. godine i mlađi.

Pravilo KSCG je jasno - timovi moraju da imaju trojicu igrača koji u godini kada se završava sezona slave najviše 20. rođendan, a jedan stalno mora da bude u petorci. Nažalost, postoji i način da se to izbjegne - dovoljno je platiti 500 eura po igraču i sve pada u vodu.

Više od korišćenja te „rupe u zakonu” boli činjenica da ni Budućnost ni Mornar, dva najbolja kluba u zemlji, nemaju nijednog mladog košarkaša koji bi mogao da igra, a kamoli da napravi razliku.

Za Podgoričane, doduše, igraju momci iz generacije ’96. Petar Popović, Zoran Nikolić i Aleksa Ilić, ali je i njima minutaža mala.

Na klupi tima Ilijasa Zurosa je, tek da kazna bude manja, kao statista bio 17-godišnji Radule Raspopović, dok je Đorđije Pavićević iz istih pobuda u ekipu uvrstio Petra Ivanovića, koji je u januaru proslavio 20. rođendan.

A sinoć, na najvećoj evropskoj sceni, Real Madrid je osvojio Kup kralja, a u startnoj petorci je bio momak koji posljednjeg dana februara slavi 18. rođendan, Luka Dončić. Supertalentovani Slovenac je i jedan od 15 kandidata za MVP-a Evrolige, a naši „velikani” ne mogu da smisle bar jednog tinejdžera koji bi mogao da bude legitiman član tima. I, da stvar bude gora, i kada se pojavi neki talenat, on bude „ugušen” zbog jurenja nekih misterioznih, nejasnih ciljeva. Ilić je, na primjer, svojevremeno bio na meti NBA skauta, ali je zbog tavorenja na klupi zaboravljen...

Košarci je potrebna katarza, jer ćemo u suprotnom dugo čekati da u Crnoj Gori stasaju neki novi šćepanovići, pavlovići, dragičevići, dubljevići, pa i razni mirotići, koje smo izgubili zbog neznanja i nebrige...

Sve to možda ne bi bilo toliko tužno da Budućnost i Mornar imaju rezultate koji bi bili za divljenje. Podgoričani imaju petoricu izuzetno skupih stranaca, od kojih je mnogima prošao zenit, a doživjeli su jednu od najvećih blamaža u istoriji kluba, jer su Evrokup završili sa svih osam poraza i koš-razlikom minus 107. U nikad goroj ABA ligi se, doduše, bore za 2. mjesto, ali u odnosu na njih Crvena zvezda izgleda kao tim sa druge planete, iako je kroz nju posljednjih sezona prodefilovalo mnogo mladih srpskih košarkaša.

Barani su, s druge strane, u tom i takvom regionalnom takmičenju u grčevitoj borbi za opstanak, a u FIBA Ligi šampiona su bili posljednji u grupi D sa tri pobjede i 11 poraza. Pavićević u timu ima čak šestoricu stranaca i mnogo domaćih igrača koji su ušli u četvrtu deceniju života, a neki su na njenom pragu.

Oba ta tima su skupa, preskupa za crnogorske prilike i možda je jedini spas crnogorskoj košarci ono što je bilo rukometu prije deceniju - da se ostane bez novca. Te 2006. Budućnost je, i zbog želje i silom prilika, pružila šansu Mariji Jovanović, Jovanki Radičević, Sonji Barjaktarović, Ani Radović, Anđeli Dragutinović...

Šest godina kasnije, Podgoričanke su postale prvakinje Evrope, a Crna Gora osvojila olimpijsko srebro i zlato na šampionatu Starog kontinenta. I košarci je potrebna katarza, jer ćemo u suprotnom dugo čekati da u Crnoj Gori stasaju neki novi šćepanovići, pavlovići, dragičevići, dubljevići, pa i razni mirotići, koje smo izgubili zbog neznanja i nebrige...

( Nikola Nikolić )