Fantom

Već mesecima se u javnosti vuče slučaj Savamale. Sećate se, u taj kraj Beograda, pod okriljem noći upala je sa „fantomkama” na glavama grupa siledžija, bagerima porušila nekoliko objekata i pri tom vitlala bejzbol palicama u pravcu svakoga koji je protiv toga imao nešto da kaže. Kako se radi o očigledno od države organizovanoj grupi nasilnika, jasno je da ovaj slučaj nikada neće biti rasvetljen, a počinioci kažnjeni. Premijer uporno skriva identitet bandita, ali ne propušta da kaže kako se tu radilo o rušenju nekakvih straćara koje bi, valjda, same po sebi trebalo da nestanu i ustupe prostor „sjajnom i blistavom” Beogradu na vodi. Tako ova naša Kristalna noć traje već mesecima i malo je verovatno da će se uskoro razdaniti.

Dobro, moguće je da se u slučaju rušitelja iz Savamale radi o običnim budalama (kako se izvoleo izraziti premijer) koje su se malo zanele, ali ostaje činjenica da niko nikada neće saznati ko su ti ljudi, makar bile to i najobičnije budaletine. Njih su „fantomke” zauvek oslobodile odgovornosti. Zato bi bilo zanimljivo razmotriti odakle potiče kolokvijalni naziv za taj deo odeće koja skriva lice onoga koji ju je, iz ovog ili onog razloga, navukao na glavu.

U početku, bila je to štrikana kapa koja je tokom Krimskog rata štitila britanske vojnike od jake zime. Kasnije je postala obavezni deo vojne opreme, da bi je preuzela i policija, verovatno u svrhu zastrašivanja naroda, kao i lopovi, pljačkaši banaka i profesionalne ubice, svi oni koji su želeli da prikriju identitet. „Fantomka” je i dalje širila svoju upotrebnu vrednost pa je postala obavezni rekvizit u, na primer, sadomazohističkim seksualnim ritualima. Na kraju, danas je upotrebljavaju svi: motociklisti, planinari i skijaši, i naročito deca koja o januarskom raspustu po velikoj hladnoći izlaze na sneg. Ali i dalje ostaje njeno zlokobno ime - „fantomka”.

Fantom je reč grčkog porekla: francuski pojam „fantôme” izveden je iz grčkog pojma “fántasma” (pojava, predstava, sablast), što je imenica izvedena iz glagola “faíno” (iznosim na svetlo, pokazujem). To je utvara, priviđenje, odnosno prikaza, uglavnom umrle osobe, nematerijalna pojava ili nematerijalno biće. Takođe, može se koristiti i za osobu lažnog identiteta, ili za nekoga ko se na neobjašnjiv način pojavljuje ili nestaje.

Sablasti i utvare su tipični likovi u nekim literaturnim žanrovima, poput fantastike, odnosno horora, ali se pojavljuju i u pozorišnim tragedijama (Klitemnestrina sablast u Eshilovoj „Orestiji”, Šekspirov Duh Hamletovog oca). Ima ih, naravno, i u popularnoj literaturi: gotički roman „ Fantom iz Opere” francuskog pisca Gastona Lerua više je puta ekranizovan, a njegova muzička verzija bila je brodvejski mjuzikl koji se najduže održao neprekidno na repertoaru. Popularan je i „ Fantom ”, strip koji izlazi od 1936. Iz stripa su potekli i filmovi čiji junaci su Supermen, Spajdermen i slični.

Zanimljivo je da se i studenti medicine susreću sa fantomom koji, u stvari, predstavlja lutku u obliku ljudskog tela, ili nekog njegovog dela, nad kojim se uvežbavaju razni operativni zahvati. Tim povodom, moram da pomenem Juliju Beltram, sjajnu ženu koja je svojevremeno na Medicinskom fakultetu pravila komplikovane fantome sa, na primer, rasporenim stomakom iz koga vire creva i ostali unutrašnji organi. Tako bi, kada bi dobila određeni zadatak, odlazila u kasapnicu, nakupovala mnoštvo iznutrica i onda prionula na kreaciju svog fantoma. Ona mi je pomogla prilikom snimanja filma „Variola vera”. Dugo joj je trebalo dok nije pronašla smesu koja oponaša velike boginje a ne suši se brzo, ostaje žitka i sluzava, kakve su bile rane od te strašne bolesti.

Na to se u istom filmu nadovezuje i lik Kukuljice, lekara epidemiologa koji u jeku zaraze stiže kao pomoć zatočenima u karantinu. On se pojavljuje u odori sličnoj onoj koju nose kju-kluks-klanovci (da, njih sam zaboravio da ubrojim u one koji skrivaju identitet). Iako je Kukuljica i sam preležao variolu (imun je, dakle, na tu tropsku bolest), u karantin sa obolelima od velikih boginja ulazi sasvim pokriven. Čini to, što je posebno zanimljivo, ne zbog bolesnih već zbog onih napolju, koji se boje da im ne prenese zarazu? Na zatočenike u karantinu, međutim, Kukuljica deluje sablasno i njegovo prisustvo niko ne može dovesti u vezu sa pomoći koju im šalje spoljašnji svet. Jer ko bi verovao nekome ko se krije iza maske, ko je fantom …

Autor je reditelj

(Politika)

( Goran Marković )