Vlada usvojila Program ekonomskih reformi do 2019. godine

Savjetnik premijera, Nina Vujošević, kazala je nakon sjednice Vlade da se Programom projektuje sredjeročni makroekonomski i makrofiskalni okvir

69 pregleda3 komentar(a)
Vlada Crne Gore, Foto: Gov.me
27.01.2017. 18:59h

Vlada je danas usvojila Program ekonomskih reformi Crne Gore do 2019. godine, kojim se predviđa održiv i inkluzivan ekonomski rast koji će doprinijeti smanjenju razvojnog zaostajanja u odnosu na prosjek Evropske unije (EU) i povećanju kvaliteta života građana.

Savjetnik premijera, Nina Vujošević, kazala je nakon sjednice Vlade da se Programom projektuje sredjeročni makroekonomski i makrofiskalni okvir.

„Programom je predviđena kombinacija mjera ekonomske politike usmjerenih na jačanje ekonomske stabilnosti i unaprijeđenje konkurenstnosti zemlje. Definisane su prioritetne reformske mjere i to one sa makrofiskalnim uticajem i one sektorskog karaktera na osnovu kojih je urađena projekcija ekonomskog rasta za naredne tri godine“, objansnila je Vujošević.

Ona je navela da je projektovana stopa realnog ekonomskog rasta od ove do 2019. godine 3,4 odsto, odnosno 3,2 odsto u ovoj godini, 4,4 odsto u narednoj i 2,6 odsto u 2019.

„Ostvarenje ovog rasta biće zasnovano na snažnoj investicionoj aktivnosti, odnosno pretpostavci da je stopa rasta od 3,4 odsto prosječno godišnje ostvariva uz investicije od najmanje 1,2 milijarde eura prosječno godišnje“, precizirala je Vujošević.

Program ekonomskih reformi, kako je dodala, predstavlja optimalnu kombinaciju mjera ekonomske politike, koje će omogućiti stabilnost javnih finansija, nastavak održivog ekonomskog rasta i očuvanje nivoa socijalne zaštite najgroženijih slojeva stanovništva.

„Očekuje se rast zaposlenosti i zarada i smanjenje stope nezaposlenosti“, poručila je Vujošević.

Projekcija u fiskalnom okviru podrazumijeva smanjenje budžetskog deficita sa 6,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini, na 3,8 odsto BDP-a u 2019, u osnovnom scenariju.

Predviđa se i usporavanje rasta javnog duga do nivoa od 77,5 odsto u 2019. godini, nakon čega se predviđa njegovo smanjenje.

„Najveći uticaj na kretanje javnog duga ima projekat izgradnje autoputa“, zaključila je Vujošević.

Program će biti dostavljen Evropskoj komisiji (EK) u utorak na engleskom jeziku, a praćenje njegove implementacije Vlada će obavljati kroz nadležna radna tijela.