Branko Đurić, mali teniski šampion iz Budve velika nada Srbije
"Crna Gora nema reprezentaciju u toj uzrasnoj kategoriji, tako sa bi njegov napredak bio veoma usporen. U našoj zemlji ne postoji program za djecu do 10 godina, teniski savez nema strategiju šta i kako dalje.. U Crnoj Gori se ne prepoznaju pravi talenti. Nerealni roditelji, zbog samo-reklame, zatvaraju vrata perspektivnom igraču, koga bi možda neko i pomogao, ali taj neko ne zna ko je dobar i perspektivan, od poplave ‘talenata’”, kaže Nenad Đurić, Brankov otac i trener
Branko Đurić ima 11 godina.
Možda je rano govoriti o njemu kao budućem šampionu, ali da je riječ o velikom, rijetkom, nesvakidašnjem teniskom talentu – to je nesporna činjenica.
Samo u minulih 15-ak dana dječak iz Budve osvojio je dva međunarodna turnira, prvi u Beogradu, drugi u Moskvi, u kategoriji igrača do 12 godina.
Njegovi uspjesi nisu slučajnost ili trenutak inspiracije, već nastavak niza, koji je počeo u ljeto 2015, kada je Branko slavio na “Smrikva boulu”, najjačem turniru u Evropi za djecu do deset godina.
Na tom takmičenju teniski svijet prvi put je upoznao, recimo, Dominika Tima i Bornu Ćorića, predvodnike novog talasa u bijelom sportu.
Do najveće scene je dug put, neizvjestan, pun prepreka, kroz brojna iskušenja prolaze djeca sa ovih prostora i njihovi roditelji, ali Branko ima svoje snove…
“Želim da igram tenis, obožavam taj sport, volim da treniram. Ništa mi nije teško, jer sam najsrećniji kad sam na terenu”, kaže Branko.
Tenis je počeo da trenira na betonskim terenima u Budvi, uz oca Nenada, koji je ujedno i njegov trener.
“Ja sam igrao tenis, onako za sebe, a on se zainteresovao, iz dana u dan sve više i tako je sve počelo. Uporedo je trenirao i fudbal, ali tenis je bio sport koji ga je opčinio”, kaže Nenad Đurić.
Malo po malo, Brankov talenat je buknuo, a trijumf na “Smrikva boulu” potvrdio da je riječ o teniskom biseru.
“Prvi put sam igrao protiv dječaka iz drugih zemalja i bio sam veoma srećan kada sam pobijedio”, kaže Branko.
Ozbiljnija priča je mogla da počne, ali ne u Crnoj Gori, u kojoj je tenis na apsolutnoj margini, i u kojoj ozbiljniji planovi i organizacija odavno ne postoje.
Od kraja prošle godine, Branko je – reprezentativac i nova teniska nada Srbije.
“Branko, nažalost, u svojoj rodnoj zemlji nije prepoznat kao neko ko zaslužuje pažnju i posvećenost. O njemu ljudi više znaju u Francuskoj, Češkoj i Rusiji, nego u Crnoj Gori”, kaže njegov otac i trener Nenad, napominjući kuriozitet da je Branko u jednoj godini postao šampion dvije države – Crne Gore, pa Srbije.
Zašto su se Đurići odlučili na ovakav korak?
“Mnogo ja razloga. Kao prvo, Crna Gora nema reprezentaciju u toj uzrasnoj kategoriji, tako sa bi njegov napredak bio veoma usporen. U našoj zemlji ne postoji program za djecu do 10 godina, teniski savez nema strategiju šta i kako dalje.. Djeca se ne uvode u tenis preko plavog, crvenog, narandžastog i zelenog nivoa. Dalje, u Crnoj Gori se ne prepoznaju pravi talenti. Nerealni roditelji, zbog samo-reklame, zatvaraju vrata perspektivnom igraču, koga bi možda neko i pomogao, ali taj neko ne zna ko je dobar i perspektivan, od poplave ‘talenata’”, kaže Nenad Đurić.
On kaže da je baza je u Srbiji veća, ali se ne igra mnogo bolji tenis.
“Međutim, struka je edukovanija. Najtalentovanija djeca u Srbiji imaju ozbiljan tretman. Glavni koordinator za sve selekcije je Italijan Renco Furlan, nekadašnji top 20 igrač, radi se organizovano i studiozno. Sa Furlanom često razgovaram o tome šta treba unaprijediti kod Branka, o svim stvarima koje bi trebalo uraditi i poboljšati da bi on bio bolji. U mojoj zemlji mi je jedan ‘stari teniski znalac’ jednom prilikom rekao kako onočekuje Brankov pad. Kada sam ga pitao zašto tako misli, odgovorio je da on smatra da je Branko prevazišao moje znanje... Poslije tog razgovora Branko je osvojio dva turnira iz kalendara Tennis Europe U12, u Beogradu i Moskvi”, kaže Nenad.
“Ja sam, srećom, brzo uvidio da naši treneri od sujete ne vide koliko ne znaju, čast izuzecima, a kako je Branko napredovao i ja sam se usavršavao, putovao, učio, 'krao' znanje od onih koji stvarno znaju i koji hoce da ga podijele”, ističe Nenad Đurić.
Branko ne razmišlja i ne treba da razmišlja o ovim stvarima. Talentovani dječak samo juri svoje snove i mašta o tome da pokuša da dostigne svoje idole – Novaka Đokovića i Rodžera Federera.
Porodični sport
Da je tenis na ovim prostorima “porodični sport” potvrđuje i Đurićev primjer.
“Što se finansija tiče, sve izdržavamo sami i drago mi je zbog toga. Mogu da se zahvalim samo porodici i prijateljima koji svojom podrškom pomažu naš put. koji je dug i pun prepreka”, kaže Nenad.
Šta se od Branka može očekivati u budućnosti.
“Branko je, po ocjenama stručnjaka, jedan od najboljih igrača u Evropi u svom godištu i na pravom je putu. Njegova teniska budućnost će zavisiti od okruženja, u kome bude teniski rastao i sazrijevao, od toga kako će se fizički razvijati, da li ce ga zaobići eventualne povrede i - naravno od faktora sreće koja je uvijek potrebna”, kaže Nenad.
( Aleksandar Radović )