Berkuljan proširio prijavu: Iz Narodnog muzeja fali najmanje deset hiljada predmeta i dokumenata

„Ja sam podnio aneks osnovnoj krivičnoj prijavi u kojoj je definisan još jedan čitav niz predmeta koji fale, među kojima su predmeti posebne vrijednosti o kojima će naknadno biti riječi – od zlata, srebra, dijamanta”, kazao je Berkuljan

355 pregleda16 komentar(a)
Aleksandar Berkuljan, Foto: Printscreen
04.12.2018. 21:00h

Godinu nakon što je podnio prvu krivičnu prijavu zbog nestanka više hiljada predmeta iz Narodnog muzeja Crne Gore, dugogodišnji radnik te ustanove Aleksandar Berkuljan i dalje čeka da nadležni rasvijetle ovaj slučaj. U međuvremenu, Berkuljan je proširio prijavu, te sada tvrdi da fali najmanje deset hiljada predmeta i dokumenata.

„Ja sam podnio aneks osnovnoj krivičnoj prijavi u kojoj je definisan još jedan čitav niz predmeta koji fale, među kojima su predmeti posebne vrijednosti o kojima će naknadno biti riječi – od zlata, srebra, dijamanta”, kazao je Berkuljan.

Iako je ministar kulture, Aleksandar Bogdanović, nedavno saopštio da je, prema nezvaničnim informacijama, dio muzejske dokumentacije i materijala pronađen, te da su bili arhivirani na drugačiji način, njegov resor danas nije bio raspoložen ni za kakav kometar na ovu temu.

Berkuljan ove navode ministra kulture demantuje.

„To što neko kaže da je pogrešno inverterisano, znate, nije naše svijetlo oružja iz tri fonda nestalo u obimu jednog arsenala tako što je preimenovano u balske haljine nego ga je neko odnio. Recimo, fali 13 topova, fali čitava serija pušaka, pištolja. Sve to je taksativno navedeno, podneseno državnom tužilaštvu, a da ne bi bilo zabune, obaviještene su još i svi ostali nadležni organi”, kazao je Berkuljan.

Zato još jednom poziva na utvrđivanje odgovornih za nestanak kulturne baštine Crne Gore.

“Neko će morati da položi račun za to što je recimo muzej kralja Nikole do 71. Godine imao numizmatičku zbirku od hiljadu i 500 predmeta, sad ima pola od toga, tako je za zbirkom filatelije i sa mnogim drugim zbirkama, zbirka recimo nakita etnografskog muzeja za koji se tvrdilo dugo da je sasvim regularan, brojila je tada do 71. godine, to je neki ključni period u kome se dešavaju lomovi, imala je 350 jeidnica, sad ima nešto preko 220. Znači, razlike su velike. Što se tiče muzeja NOB, on je najviše stradao”, kazao je Berkuljan.

A na pitanje da li nadležni, prolongiranjem ovog slučaja, mogu da ga natjeraju da odustane od svoje borbe, Berkuljan odgovara ovako.

“Mogu da natjeraju jedino sebe. Meni je stavljeno do znanja da moram da poštujem zakone, pa ako moram ja da ga poštujem, moraju da ga poštuju i oni”, zaključio je Berkuljan.