"Rusija repozicionira manje od 20 odsto snaga raspoređenih oko Kijeva, ali se ne očekuje se da ih vrati kući"

Savjet ministara Bosne i Hercegovine (BiH) ni danas nije postigao saglasnost o tome da li će BiH podržati da se Rusiji i Bjelorusiji obustavi i izmijeni pristup resursima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Savjet ministara nije saopštio kako su glasali ministri, ali sarajevski portal Kliks (Klix.ba) navodi da su uvođenje sankcija EBRD-a Rusiji i Bjelorusiji podržali bošnjaki i hrvatski ministri, dok su protiv bili srpski ministri.

Kliks.ba navodi da "dio krivice za ishod glasanja" snosi ministar finansija BiH Vjekoslav Bevanda (HDZ BiH) koji je, kao guverner iz BiH u EBRD, mogao samostalno donijeti ovu odluku, bez glasanja o njoj u Savjetu ministara BiH.

Specijalni predstavnik EU za BiH i šef Delegacije EU u BiH, Johan Satler, u prisustvu predstavnika osam ambasada država EU 18. marta je Bevandi uručio demarš, odnosno stav EU u vezi sa glasanjem o rezolucijama EBRD.

Rok za glasanje o dvije rezolucije EBRD-a ističe u petak, 1. aprila.

Sankcije EBRD za Rusiju i Bjelorusiju znače da ta banka neće davati kredite niti tehičku pomoć tim zemljama, a najavljena je i mogućnost obustavljanja postojećim aranžmana s Rusijom i Bjelorusijom.

U utorak se činilo da je došlo do potencijalnog pomaka u mirovnim pregovorima nakon što je Rusija rekla da će "dramatično" smanjiti svoju vojnu operaciju oko Kijeva i Černihiva, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Međutim, ukrajinske vlasti su saopštile da se granatiranje nastavilo u Černihivu tokom noći i u neposrednoj blizini Kijeva.

Portparol ministarstva odbrane je sada rekao da nije bilo masovnog povlačenja ruskih trupa oko oba grada.

I Ukrajina i Zapad bili su oprezni u vezi sa obećanjem Rusije, rekavši da će povjerovati kada ga vide.

Oko četiri miliona ljudi iz Ukrajine pobjeglo je iz zemlje od ruske invazije, prema podacima Ujedinjenih nacija, prenosi Radio Slobodna Evropa.

U ažuriranju ovog popodneva, UNICEF je rekao da je dva miliona djece među onima koji su napustili Ukrajinu kako bi pobjegli od rata.

Dodatnih 2,5 miliona raseljeno je unutar Ukrajine, dodaje dobrotvorna organizacija.

"Situacija unutar Ukrajine se spiralno razvija", rekla je izvršna direktorica UNICEF-a Ketrin Rasel.

"Kako broj djece koja bježe iz svojih domova i dalje raste, moramo imati na umu da je svakom od njih potrebna zaštita, obrazovanje, sigurnost i podrška."

Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto optužio je vlasti Ukrajine da pokušavaju da se miješaju u izbore u Mađarskoj koji će biti održani u nedjelju, 3. aprila.

U video obraćanju na društvenim mrežama Sijarto je naveo da postoji "stalna koordinacija između mađarske ljevice i predstavnika ukrajinske vlade" i da Ukrajina pokušava da utiče na izbore u Mađarskoj 3. aprila u korist koalicije opozicionih partija.

Dodao je i da je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dimitro Kuleba kontaktirao ukrajinskog ambasadora u Budimpešti kako bi razgovarao o tome kako bi Ukrajina mogla da utiče na izbore u Mađarskoj, na kojima se trenutni premijer Viktor Orban bori za četvrti uzastopni mandat.

Kuleba je odbacio te navode rekavši ukrajinskim medijima da se Ukrajina nikada nije miješala u unutrašnja pitanja Mađarske, posebno ne pred izbore.

Međutim ministar nije iznio dokaze za svoje tvrdnje.

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski kritikovao je ranije pristup Mađarske ratu u Ukrajini.

Ruske snage u Ukrajini se pregrupišu i spremaju za obnovljene ofanzivne operacije, izjavio portparol ukrajinskog ministarstva odbrane Oleksandar Motuzjanik.

„Glavni napori (Rusije) su koncentrisani na okolne ukrajinske snage na istoku zemlje“, rekao je Motuzjanik, dodajući da Rusija i dalje pokušava da zauzme južni lučki grad Mariupolj i gradove Popasna i Rubižnje, javlja Rojters.

Zahtjevanje plaćanja za izvoz energije u rubljama, a ne u dolarima ili eurima nije kršenje ugovora, ali se Rusija prilagođava pritisku bez presedana, poručio je zamjenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

Rjabkov je rekao da očekuje da će Rusija i Evropska unija postići dogovor o svojim razlikama u narednih nekoliko dana, prenio je TASS.

Procjenjuje se da je od 200 do 300 civila ubijeno u ukrajinskom gradu Irpin blizu Kijeva prije nego što je grad oslobođen ruskih snaga ove nedelje, rekao je lokalni gradonačelnik Oleksandar Markušin, javlja Rojters.

Gradonačelnik Markušin rekao je u ponedeljak da su ukrajinske snage vratile punu kontrolu nad gradom koji je bio jedno od glavnih žarišta borbi sa ruskim trupama u blizini prijestonice.

Ukrajinski pregovarač Mihail Podoljak rekao je da se osjeća optimistično nakon razgovora sa Rusijom na kojima je Moskva rekla da će smanjiti vojne operacije u blizini Kijeva i grada na sjeveru Ukrajine.

„Imam optimističan utisak o rundi pregovora u Istanbulu“, rekao je Podoljak na onlajn brifingu posle razgovora juče u Turskoj, prenosi Rojters.

Glavni ruski pregovarač sa Ukrajinom rekao je da je Kijev izrazio spremnost da ispuni ključne zahtjeve Moskve, ali da je stav Rusije o Donbasu i aneksiranom Krimu ostao nepromijenjen.

Britanija neće plaćati ruske proizvode poput gasa u rubljama i sarađivati sa britanskim kompanijama koje bi mogle biti zabrinute zbog ovog pitanja ili njegovog uticaja na industrije i proizvođače širom Evrope, rekao je portparol premijera Borisa Džonsona.

Kremlj je danas nagovijestio da bi cio ruski izvoz energenata i roba mogao da bude procijenjen u rubljama, pri čemu je Njemačka pokrenula hitan plan za upravljanje snabdijevanjem gasom koji bi mogao da obezbijedi najveću evropsku ekonomiju da smanji snagu ako zastoj poremeti ili zaustavi snabdijevanje, prenosi agencija Rojters.

„(Ministar biznisa) Kvasi Kvarteng, radeći sa svojim kolegama, jasno je stavio do znanja da neće plaćati u rubljama“, rekao je Džonsonov portparol novinarima.

„(Ministarstvo biznisa) je očigledno u kontaktu sa svim preduzećima u Velikoj Britaniji koja mogu imati zabrinutosti".

Krim je dio Rusije i Moskva, po ustavu te zemlje, ne može ni sa kim razgovarati o njegovom statusu, uključujući i pregovore sa Kijevom, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, kako prenosi Rojters.

Na Krimu je 2014. održan "referendum" o statusu tog poluostrva. Po zvaničnim rezultatima, većina stanovnika glasala je za ulazak u sastav Ruske Federacije.

Moskva ne može da konstatuje nešto mnogo obećavajuće i neke pomake u pregovorima Rusije i Ukrajine, predstoji još veoma dug posao, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Prvo, moj kolega (šef delegacije Vladimir Medinski) će danas detaljno objasniti. Drugo, pozitivno je to što je ukrajinska strana barem počela da konkretno formuliše i stavlja na papir ono što predlaže. Do sada to nismo uspjeli da postignemo. Ovo je pozitivan faktor", rekao je portparol Kremlja odgovarajući na pitanje o pregovorima Rusije i Ukrajine koji su vođeni dan ranije u Istanbulu.

Dodao je da se za sada ne može konstatovati "ništa mnogo obećavajuće, neke pomake, ima još mnogo, mnogo rada".

Komentarišući činjenicu da su pregovori u Istanbulu trajali samo jedan dan, a ne dva kako je planirano, Peskov je rekao da su "pregovori održani, a delegacije otišle u svoje centre na dalje usaglašavanje stavova".

Predstavnik Kremlja nije želio da komentariše nijanse jučerašnjih pregovora, među kojima i spisak zemalja koje je Ukrajina navela kao garante mogućeg sporazuma i rješavanje pitanja Krima i Donbasa nevojnim sredstvima.

"Po našem Ustavu, ne možemo ni sa kim da razgovaramo o sudbini teritorija Ruske Federacije, sudbini ruskih regiona, to je isključeno", rekao je Peskov.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je na uzdržanost u procjeni ishoda pregovora između ruske i ukrajinske delegacije u Istanbulu i poručio da Ukrajina treba samostalno da odluči o eventualnoj vojnoj neutralnosti.

"Budimo oprezni u procjeni nekih zauzetih stavova", rekao je Stoltenberg u intervjuu za francuski list Mond, komentarišući najavu Rusije da će drastično smanjiti vojne aktivnosti u oblasti oko Kijeva i Černigova.

Stoltenberg smatra da je Rusija potcijenila mogućnosti ukrajinskog otpora i da je precijenila sopstvene snage.

"To objašnjava njenu obavezu da revidira svoje planove u skladu sa razvojem sukoba", dodao je Stoltenberg.

On je rekao i da Ukrajina mora samostalno da odluči da li će postati kandidat za članstvo u Alijansi ili će se pridržavati neutralnog statusa.

"Poštujemo sve odluke suverenog i nezavisnog naroda, bez obzira da li predlaže svoju kandidaturu za članstvo ili ne. Ukrajina mora da odluči o svom eventualnom neutralnom statusu", kazao je Stoltenberg.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski ranije je izjavio da je došlo vrijeme da se prizna da Ukrajina neće postati članica NATO-a.

Ujedinjene nacije imenovale su tri stručnjaka za ljudska prava koji će sprovesti istragu o eventualnim ratnim zločinima počinjenim tokom sukoba u Ukrajini, prenosi Rojters.

Nezavisna komisija, koju će voditi Erik Mose iz Norveške, ima mandat da "istraži sva navodna kršenja i zloupotrebe ljudskih prava i kršenja međunarodnog humanitarnog prava i srodna krivična djela u kontekstu agresije na Ukrajinu od strane Ruske Federacije", navodi se u saopštenju.

Savjet UN za ljudska prava saglasio se 4. marta da uspostavi istražne komisije, na godinu dana, na zahtjev Ukrajini i njenih saveznika, uključujući Evropsku uniju, Britaniju i SAD.

Finski nacionalni željeznički operater "VR Grup" saopštio je da će nastaviti sa pružanjem usluga između Helsinkija i Sankt Peterburga, manje od nedjelju dana nakon prekida rada, piše Rojters.

Nacionalna željeznička kompanija je prekinula pružanje usluga kao rezultat sankcije protiv Ruskih željeznica, ali je kasnije razjašnjeno da se sankcije ne odnose na ugovore VR grupe, navodi se u saopštenju.

Do sada je 4.019.287 Ukrajinaca izbjeglo iz zemlje, saopštila je Agencija Ujedinjenih nacija za izbjeglice (UNHCR), kako prenosi Rojters.

Koju granicu Kremlj neće prekoračiti? U to više niko nije siguran, pa čak ni država poput Finske, koja ima mnogo iskustva u tumačenju ruskih signala, piše Dojče vele.

Poljska planira da prestane da koristi rusku nafta do kraja 2022. i da prestane da uvozi ugalj iz Rusije najkasnije do maja, rekao je premijer Mateuš Moravjecki, budući da ta zamlja prekida ekonomske veze sa Moskvom zbog rata u Ukrajini, prenosi Rojters.

"Uvešćemo potpuni embargo na ruski ugalj i nadam se da ćemo do aprila, najkasnije maja, potpuno obustaviti upotrebu ruskog uglja. Učinićemo sve da prestanemo da koristimo rusku naftu do kraja godine", rekao je Moravjecki.

Njemačka je izdala "rano upozorenje" o mogućoj hitnoj situaciji u snabdijevanju gasom i saopštila da je ta mjera osmišljena da se pripremi za rizik od poremećaja ili zaustavljanje tokova prirodnog gasa iz Rusije.

Saopštenje dolazi u trenutku Moskva planira da uvede novi mehanizam za plaćanje gasa u rubljama.

Taj zahtjev koji su zemlje G7 odbile, uključujući Njemačku, podstakao je strah od poremećaja snabdijevanja.

Prema postojećem njemačkom planu za vanredne situacije sa gasom, rano upozorenje je prva od tri faze i još ne podrazumijeva državnu intervenciju za racionalizaciju korišćenja gasa, piše Rojters.

Ministar ekonomije Robert Habek je pozvao potrošače i kompanije da smanje potrošnju rekavši da se "svaki kilovat sat računa".

Ruske snage su pogodile industrijske objekte tokom tri udara u Hmeljnickom regionu na zapadu Ukrajine tokom noći, rekao je regionalni guverner Sergej Hamalij.

Nije iznio više detalja o ciljevima, ali je rekao da je požara bilo i da je lokalizovan, kao i da su vršene provjere da bi se utvrdilo da li je bilo žrtava, prenosi Rojters.

U Marijupolju bi moglo da bude na hiljade civilnih žrtava od početka bombardovanja tog grada, rekla je šefica misije Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava u Ukrajini Matilda Bogner.

Ona je za Rojters rekla da misija nema preciznu procjenu, ali da radi na prikupljanju više informacija.

Kancelarija UN za ljudska prava potvrdila je da je 1.179 civila ubijeno i 1.860 ranjeno širom Ukrajine od početka sukoba u toj zemlji.

Bogner je ranije rekla da su posmatrači UN dobili više informacija o masovnim grobnicama u Marijupolju, uključujući i onu u kojoj se činilo da se nalazi 200 tijela.

"Gotovo pet hiljada ljudi, uključujući oko 210 djece, ubijeno je u Marijupolju otkako su ga ruske snage opkolile prije mjesec", rekao je portparol gradonačelnika Vadima Bojčenka.

Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, 90 odsto zgrada u Marijupolju je oštećeno, a 40 odsto uništeno, uključujući bolnice, škole, vrtiće i fabrike.