Zelenski: Rusija jača snage u blizini Mariupolja, biće bitke pred nama
- Trideset šesti je dan invazije Rusije na Ukrajinu Šef turske diplomatije Mevlut Čavošoglu izjavio je da bi ministri inostranih poslova Rusije i Ukrajine, Sergej Lavrov i Dmitro Kuleba, mogli ponovo da se sastanu u Turskoj u roku od jedne ili dvije nedjelje
Rusija je uništila skoro svu odbrambenu industriju Ukrajine, rekao je u četvrtak savjetnik ukrajinskog predsjednika, Aleksij Arestovič u video obraćanju u kojem je pozdravio uslove predloženog mirovnog sporazuma kao pobjedu Ukrajine, prenosi Rojters.
"Oni su praktično uništili našu odbrambenu industriju", rekao je Arestovič.
Već drugu noć otkako je Rusija obećala da će dramatično smanjiti svoje vojne operacije u sjevernom gradu Černihivu, tamošnji stanovnici kažu da je grad ponovo pogođen novim granatiranjem, prenosi BBC.
Černihiv je efektivno opkoljen od strane ruskih snaga, bez struje, tekuće vode i gasa. U gradu je ostalo oko 140.000 civila, kažu vlasti.
Hugo Bačega iz BBC News iz ukrajinskog grada Lavova je napisao da mu je jedna mještanka rekla: "Čula sam eksplozije tokom noći. Spavala sam u podrumu sa mužem i dvoje djece, tako da ih nismo čuli tako jasno. Ali probudila sam se u 01:00 zbog jedne od eksplozija. (Prošla) nije bila tako glasna kao noć prije. Sada (četvrtak ujutru) vjerovatno zbog kiše, granatiranje je prestalo. Nekoliko puta je bilo nekih eksplozija."
Drugi mještanin je rekao: "Ova noć je bila tiša od prethodne. Čak sam uspio da zaspim... Onda je u 5:00 ponovo bilo snažno granatiranje. Bilo je glasno, prozori su se tresli. Vidio sam u daljini kako nebo postaje narandžasto, ali bilo je daleko."
BBC je naveo da ne može nezavisno da provjeri tvrdnje.
Stanovnici se ne identifikuju jer su ostali u gradu.
Ukrajina je optužila Rusiju da je oštetila ili uništila najmanje 59 vjerskih objekata širom zemlje od početka invazije, prenosi BBC.
Moskva poriče da je ciljala civilnu infrastrukturu, a BBC navodi da je identifikovao brojne vjerske objekte koji su pretrpjeli veliku štetu.
Među njima je i pravoslavna katedrala u opkoljenom gradu Mariupolju, čija je krunska kupola uništena.
Slovačka intenzivno radi na smanjenju energetske zavisnosti od Rusije, uz povećanje isporuka tečnog prirodnog gasa (LNG) kao jednu od opcija, izjavio je u četvrtak ministar ekonomije te zemlje Ričard Sulik.
Kako javlja Rojters, Sulik je takođe rekao da je gasna kompanija SPP platila martovsku fakturu za isporuke iz Rusije u eurima, u skladu sa ugovorom.
Rusija, pod strogim zapadnim ekonomskim sankcijama nakon invazije na Ukrajinu, rekla je da želi da bude plaćena u rubljama u budućnosti.
Ruske rakete pogodile su u četvrtak vojnu jedinicu i skladište goriva u regionu Dnjepra u istočnoj Ukrajini, pri čemu su dvije osobe poginule, rekao je regionalni guverner.
Guverner Valentin Rezničenko rekao je da je pet osoba takođe ranjeno u napadu.
Britanska vlada saopštila je u četvrtak da je unijela 14 dodataka na svoju listu sankcija zbog ruske invazije na Ukrajinu, prenosi Rojters.
Nije odmah precizirano koje pojedince ili preduzeća su dodata.
Nuklearni nadzornik Ujedinjenih nacija (UN) uspostaviće onlajn misije za praćenje nuklearnih elektrana u Černobilju i Zaporožju u Ukrajini koje je okupirala Rusija, izjavio je šef ukrajinske državne nuklearne kompanije Energoatoma Petro Kotin, prenosi Rojters.
Kotin je rekao da Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) treba da iskoristi svoj uticaj kako bi osigurala da se ruski nuklearni zvaničnici ne miješaju u rad nuklearnih elektrana koje su zauzele ruske snage koje su prošlog mjeseca napale Ukrajinu.
"(IAEA) može da utiče na ovo i oni moraju da utiču na to i o ovom pitanju će se razgovarati“, rekao je Kotin.
On je rekao da ne može da otkrije sve rezultate sastanka koji je imao u srijedu sa šefom IAEA u posjeti Rafaelom Grosijem.
Timovi Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) na putu su ka opkoljenom ukrajinskom gradu Mariupolju sa zalihama pomoći i spremni su da evakuišu civile, saopštio je danas Juan Votson, portparol MKCK.
On je kazao da Ukrajina i Rusija moraju da se dogovore o tačnim uslovima operacije, koja je planirana za petak, dodajući da od njenog uspjeha zavise "desetine hiljada" života.
„Iz logističkih i bezbjednosnih razloga, bićemo spremni da vodimo operaciju bezbjednog prolaza sjutra, u petak, pod uslovom da se sve strane slože sa tačnim uslovima, uključujući rutu, vrijeme početka i trajanje“, rekao je Votson, prenosi Rojters.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski zatražio je u četvrtak od holandskog parlamenta oružje, pomoć za rekonstrukciju i da obustavi sve poslove sa Rusijom kao odgovor na invaziju na njegovu zemlju.
„Potrebne su jače sankcije kako Rusija ne bi imala priliku da nastavi ovaj rat dalje u Evropi“, rekao je poslanicima putem video veze.
„Zaustavite svaku trgovinu sa Rusijom", poruka je Zelenskog, prenosi Rojters.
Ukrajinske diplomate zatražile su od vlasti Litvanije, Letonije i Estonije da zatvore kopnene granice sa Rusijom i Bjelorusijom, saopštio je ambasador Ukrajine u Poljskoj Andrij Deščica, prenosi Ukrinform.
"Mislim da ako se donese takva odluka, onda neće biti potrebe da se čeka na odluku Evropske unije – potpuno ćemo blokirati bilo koje isporuke Rusiji", rekao je Deščica.
On je dodao da Ukrajina takođe traži od poljskih vlasti da zatvore poljsko-bjelorusku granicu.
Ministarstvo za infrastrukturu Ukrajine saopštilo je 25. marta da je uputilo apel Evropskoj komisiji sa zahtjevom da blokira kopnene i pomorske saobraćajne veze sa Rusijom i Bjelorusijom.
Ovo će prekinuti isporuku robe dvostruke namjene Rusiji koja se može koristiti u vojne svrhe, saopštilo je ministarstvo.
Poslije početka rata u Ukrajini, Poljska, Litvanija, Letonija i Estonija, kao i druge zemlje EU, zatvorile su vazdušnu komunikaciju sa Rusijom.
Istovremeno, ministar javne uprave Estonije rekao je da ta zemlja neće zatvoriti kopnenu granicu sa Rusijom.
Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski je više puta tražio da se evropske luke zatvore za ruske brodove.
Otmice u okupiranim djelovima Ukrajine: Hapse se gradonačelnici, aktivisti i novinari, rođaci se koriste za pritisak
Šef turske diplomatije Mevlut Čavošoglu izjavio je danas da bi ministri inostranih poslova Rusije i Ukrajine, Sergej Lavrov i Dmitro Kuleba, mogli ponovo da se sastanu u Turskoj u roku od jedne ili dvije nedjelje.
"Moglo bi da dođe do sastanka na višem nivou, barem između ministara u roku od jedne ili dvije nedjelje", rekao je Čavušoglu za tursku televiziju i dodao da njegova zemlja želi da bude domaćin sastanka "kao iskreni posrednik".
Zamjenik ruskog ministra inostranih poslova Andrej Rudenko izjavio je danas da je Rusija dobila signal iz Turske o mogućnosti organizovanja novog sastanka Lavrova i Kulebe.
"Bio je takav signal od Turaka", rekao je Rudenko novinarima.
Čavušoglu je povodom najavljene evakuacije iz Mariupolja rekao da je Ankara predložila otvaranje "dva humanitarna koridora, ka Rusiji i Ukrajini".
"Niko ne treba da vrši pritisak na civile o izboru koridora. Svako treba da ide kuda želi", rekao je turski ministar. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je kasno sinoć da bi lokalni prekid vatre u luci Marijupolj trebalo da počne danas kako bi bili evakuisani civili. "Da bi humanitarna operacija uspela, predlažemo da ona bude sprovedena uz direktno učešće predstavnika Visokog komesarijata UN za izbeglice i Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta", dodalo je rusko ministarstvo. Ukrajinska strana je navela da je spremna da pošalje 45 autobusa za evakuaciju iz Marijupolja.
Turska radi na okupljanju ukrajinskog i ruskog ministara spoljnih poslova na razgovorima nakon što je ove nedelje bila domaćin mirovnih pregovora u Istanbulu, rekao je ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu, dodajući da bi sastanak mogao da se održi u roku od dve nedelje, prenosi Rojters.
Pregovarači iz Ukrajine i Rusije održali su prve razgovore licem u lice za više od dvije nedelje u Istanbulu ove nedelje, tokom kojih je Ukrajina iznijela pisane predloge za zaustavljanje ruske invazije.
Govoreći za emiter A Haber, Čavušoglu je rekao da Turska nije vidjela potpunu implementaciju odluka iz pregovora u Istanbulu, uključujući povlačenje ruskih snaga iz nekih oblasti, ali je dodao da je ipak postignut značajan napredak.
Čavušoglu je dodao da je ruski oligarh Roman Abramovič, koga su evropske nacije sankcionisale zbog ruske invazije na Ukrajinu, "iskreno" radio na okončanju rata u procesu pregovora.
Evropa mora da prestane da kupuje naftu i gas od Rusije i da primijeni nove sankcije zbog ruske invazije na Ukrajinu, izjavio je predsjednik Litvanije Gitanas Nauseda, javlja Rojters.
„Evropa mora da prestane da kupuje ruski gas i naftu, jer režim Kremlja ovim novcem finansira uništavanje ukrajinskih gradova i napade na mirne civile“, rekao je Nauseda na zajedničkoj konferenciji za novinare sa danskim premijerom.
"Peti paket sankcija mora zadati maksimalan udarac režimu Kremlja“, rekao je on.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je danas u obraćanju parlamentu Australije da su potrebne nove i jače sankcije Rusiji da bi se pojačao pritisak na Moskvu zbog njene invazije na njegovu zemlju, prenosi Rojters.
Australija je isporučila Ukrajini odbrambenu opremu i humanitarne zalihe, kao i uvela zabranu izvoza glinice i ruda aluminijuma, uključujući boksit, u Rusiju.
Uvela je ukupno 476 sankcija za 443 pojedinca, uključujući biznismene bliske ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu, i 33 subjekta, uključujući veći dio ruskog bankarskog sektora i sve subjekte odgovorne za državni dug zemlje.
Rusija i Ukrajina će nastaviti svoje mirovne pregovore putem video veze 1. aprila, saopštio je visoki ukrajinski zvaničnik David Arahamija, nakon što je njihova posljednja runda završena u Turskoj, prenosi Rojters.
Arahamija je rekao u srijedu tokom video obraćanja, da je Kijev predložio i da se organizuje sastanak predsjednika dvije zemlje, ali da je Rusija odgovorila da je potrebno više uraditi na nacrtu sporazuma.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski opozvao je ukrajinske ambasadore u Gruziji i Maroku, sugerišući da nisu učinili dovoljno da ubijede te zemlje da podrže Ukrajinu i kazne Rusiju za invaziju, prenosi Radio Slobodna Evropa.
"Uz dužno poštovanje, ako neće biti oružja, neće biti sankcija, neće biti ograničenja za ruske poslove, onda tražite drugi posao", rekao je Zelenski u svom noćnom video obraćanju naciji u srijedu.
"Čekam konkretne rezultate u narednim danima od rada naših predstavnika u Latinskoj Americi, na Bliskom istoku, u jugoistočnoj Aziji i Africi".
Zelenski je takođe rekao da očekuje rezultate od ukrajinskih vojnih atašea u ambasadama u inostranstvu.
Rekao je da je "diplomatski front jedan od ključnih frontova" u borbi Ukrajine za pobjedu u ratu protiv Rusije.
Konvoj ukrajinskih autobusa krenuo je u četvrtak ka južnom lučkom gradu Mariupolju da pokuša da dođe do zarobljenih civila, rekla je potpredsjednica Vlade Ukrajine, Irina Vereščuk, prenosi Rojters.
Ona je rekla da je Međunarodni komitet Crvenog krsta potvrdio da je Rusija pristala da otvori humanitarni koridor do opkoljenog grada u kojem su di dalje esetine hiljada civila nakon višenedjeljnog ruskog bombardovanja.
Danska premijerka Mete Frederiksen očekuje dodatne sankcije Rusiji, rekla je ona novinarima tokom posjete Litvaniji u četvrtak, ali je odbila da kaže o čemu se razgovara, prenosi Rojters.
Rusko granatiranje i raketni udari na Černihiv su nastavljeni uprkos ruskim izjavama koje da namjeravaju smanjenje vojnih aktivnosti u toj oblasti, saopštila je danas Britanska vojna obavještajna služba, prenosi Rojters.
Ruske snage nastavljaju da drže položaje istočno i zapadno od Kijeva uprkos povlačenju ograničenog broja jedinica, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.
"Narednih dana će se vjerovatno voditi teške borbe u predgrađima grada. Nastavljene su teške borbe u Mariupolju, što je ključni cilj ruskih snaga", saopštilo je ministarstvo, dodajući da ukrajinske snage i dalje kontrolišu centar grada.
( Ne.V., BETA, J.R., D.C. )