Kirilenko: U ruskim napadima na Donjeck poginulo sedam civila

Evropska unija će vjerovatno dati značajne finansijske doprinose za očuvanje Ukrajine, rekla je u utorak američka sekretarka finansija Dženet Jelen, dodajući da će se obratiti i članicama G7, poput Velike Britanije, Kanade i Japana, da pojačaju pomoć, prenosi Rojters.

Ministri finansija G7 i guverneri centralnih banaka sastaće se u četvrtak i petak u Nemačkoj, a ruska invazija na Ukrajinu je na njihovom dnevnom redu.

Jelen je rekla da su se Sjedinjene Američke Države snažno obavezale na finansiranje Ukrajine i da je jasno da je EU „veoma ozbiljna u želji da pruži i neophodnu pomoć“.

„Moraćemo da potražimo i druge partnere u G7 – Japan, Kanadu, Veliku Britaniju – da takođe doprinesu, ali vjerujem da će Evropska unija dati značajan doprinos“, rekla je ona.

Jelen je takođe rekla da će Sjedinjene Američke Države podržati napore Evropske unije da uvede embargo na kupovinu ruske nafte i rekla da bi zabrana kupovine koja bi počela naredne godine mogla da se kombinuje sa carinama.

"To su dvije stvari koje bi mogle da se kombinuju“, rekla je Jelen novinarima u Briselu. „Možda bi bilo moguće kombinovati postepeno ukidanje sa mehanizmom cijena. Ali ovdje postoji mnogo opcija. Od ključne je važnosti da smanje svoju zavisnost od ruske nafte“, rekla je ona.

Najmanje sedam autobusa sa predatim ukrajinskim borcima napustilo je u utorak čeličanu Azovstal u pratnji proruskih oružanih snaga, rekao je Rojtersov svjedok.

Neki od ukrajinskih boraca koji su transportovani nisu bili ranjeni, rekao je svjedok.

Švedska i Finska će u srijedu predati svoje aplikacije NATO-u za pridruživanje toj organizaciji, rekla je u utorak švedska premijerka Magdalena Anderson, prenosi Rojters.

„U Švedskoj i Finskoj takođe smo saglasni da idemo ruku pod ruku kroz cijeli ovaj proces i sjutra ćemo zajedno podnijeti prijavu“, rekla je ona na zajedničkoj konferenciji za novinare sa finskim predsjednikom Saulijem Ninistom u glavnom gradu Švedske.

Kancelarija ruskog generalnog tužioca zatražila je od Vrhovnog suda da prizna ukrajinski puk Azov kao „terorističku organizaciju“, javila je u utorak novinska agencija Interfaks pozivajući se na sajt Ministarstva pravde, prenosi Rojters.

Vrhovni sud Rusije bi trebalo da sasluša slučaj 26. maja, prenosi Interfaks.

Američki predsjednik Džo Bajden ugostiće lidere Švedske i Finske u četvrtak u Bijeloj kući kako bi razgovarali o njihovim aplikacijama za NATO, navodi se u saopštenju Bijele kuće, prenosi Rojters.

Bajden, švedska premijerka Magdalena Andersson i finski predsjednik Sauli Niiniste takođe će razgovarati o „evropskoj bezbjednosti, kao i jačanju naših bliskih partnerstava u nizu globalnih pitanja i podršci Ukrajini“, rekla je u utorak portparol Bijele kuće Karin Žan Pjer.

Njemački kancelar Olaf Šolc rekao je u utorak da je uvjeren da će Turska podržati Finsku i Švedsku u njihovom nastojanju da se pridruže odbrambenom savezu NATO-a, dodajući da će se Njemačka zalagati za brzo pristupanje.

EU je već posvećena podršci Finskoj i Švedskoj, rekao je Šolc na konferenciji za novinare sa premijerom Lihtenštajna, dodajući da će Njemačka ojačati vojne kontakte sa dvije nordijske zemlje, koje su bile neutralne.

Turska je prošle sedmice iznenadila svoje saveznike u NATO-u rekavši da neće pozitivno gledati na zahtjeve Švedske i Finske, prenosi Rojters.

Predsjednik Vladimir Putin rekao je u utorak da je nemoguće da neke evropske zemlje, koje u velikoj mjeri zavise od energije iz Rusije, potpuno izbjegavaju rusku naftu, prenosi Rojters.

Govoreći na televizijskom sastanku sa domaćim naftnim menadžerima i vladinim zvaničnicima, Putin je takođe rekao da su sankcije Zapada i mogući embargo na rusku naftu rezultirali povećanjem globalnih cijena nafte.

Njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila je da je uvjerena da će Finska i Švedska brzo pristupiti NATO-u uprkos rezervama u pogledu njihovog pristupanja koje je izrazio turski predsjednik Tajip Erdogan.

Ona je dodala da bi članice alijanse dale dvijema nordijskim zemljama odgovarajuće bezbjednosne garancije, ukoliko bi prelazna faza između njihove prijave i punopravnog članstva bila duže razvučena, prenosi Rojters.

„Postoje neka neriješena pitanja sa turske strane“, rekla je ona u Berlinu u utorak. „O njima se razgovara, ali sam veoma uvjerena da će doći do brzog pristupanja, jer svi znaju da je ovo odlučujući, istorijski trenutak u veoma dramatičnoj situaciji“, dodala je ona.

Osam ljudi je poginulo, a 12 ranjeno u ruskom vazdušnom napadu na selo Desna u sjevernom ukrajinskom regionu Černihiv, saopštila je regionalna služba za vanredne situacije.

Guverner Černigovske oblasti Vjačeslav Čaus kazao je danas ranije: „Da, u Černigovskoj oblasti više nema okupatora, ali im je lako doći do nas. Nemojte ignorisati upozorenja o vazdušnom napadu!“, prenosi Rojters.

Ruski poslanik koji učestvuje u mirovnim pregovorima sa Kijevom rekao da bi Rusija trebalo da razmotri smrtnu kaznu za, kako je rekao, nacionalističke borce iz ukrajinskog puka Azov.

U debati u donjem domu ruskog parlamenta nakon što su se branioci ukrajinske čeličane Azovstal predali, poslanik Leonid Slucki je rekao da, iako Rusija ima moratorijum na smrtnu kaznu, treba da "pažljivo razmisli" o smrtnoj kazni za borce Azova, prenosi Rojters.

"Oni ne zaslužuju da žive poslije monstruoznih zločina protiv čovječnosti koje su počinili i koji se neprekidno vrše nad našim zatvorenicima“, rekao je on.

Branioci ukrajinskog grada Mariupolja promijenili su tok rata sa Rusijom izdržavši 82 dana, kazao je savjetnik ukrajinskog predsjednika Mihail Podoljak.

Podoljak je u televizijskim komentarima rekao da su pregovori o evakuaciji većeg broja ljudi iz gradske čeličane Azovstal, posljednjeg bastiona odbrane nakon višenedjeljne ruske opsade i bombardovanja, teški, ali da postoji nada da će biti uspješni.

Ukrajina radi na "daljim fazama" evakuacije boraca koji brane čeličanu Azovstal u gradu Mariupolju na jugu zemlje, kazala je potpredsjednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk.

Ona nije dala druge detalje u objavi u aplikaciji za razmjenu poruka Telegram, ali je napisala: „Ako Bog da, sve će biti u redu“, prenosi Rojters.

U ponedjeljak je više od 50 ranjenih vojnika prebačeno iz Azovstala u bolnicu u gradu Novoazovsku pod ruskom kontrolom, a više od 210 drugih je prebačeno u grad Olenivka u oblasti koju kontrolišu separatisti koje podržava Rusija.

Rusija i Ukrajina ne vode razgovore „ni u kom obliku“, rekao je zamjenik ruskog ministra inostranih poslova Andrej Rudenko, citirala je novinska agencija Interfaks.

„Ne, pregovori se ne vode. Ukrajina se praktično povukla iz pregovaračkog procesa“, rekao je Rudenko.

Separatisti koje podržava Rusija saopštili su da se 256 ukrajinskih vojnika koji su bili skriveni u čeličani Azovstal u Mariupolju „predalo” i da je 51 ranjen, prenosi Rojters.

Ukrajinska vojska saopštila je da radi na evakuaciji svih preostalih vojnika iz njihovog posljednjeg uporišta u opkoljenoj luci Mariupolj, prepuštajući Rusiji kontrolu nad gradom nakon višemjesečnog bombardovanja.

U zapadnom ukrajinskom gradu Lavovu čulo se sinoć niz vrlo jakih eksplozija, javili su strani novinari i ukrajinski zvaničnici.

Tim agencije Asošiejted presa vidio je jak bljesak eksplozija koje su osvijetlile nebo zapadno od grada nešto poslije ponoći po lokalnom vremenu.

Očevici su prebrojali najmanje osam eksplozija praćenih udaljenim praskom. Miris nečeg što gori kasnije se mogao jasno osjetiti.

U gradu je na snazi policijski čas od 23 sata do šest sati ujutro.

Predsjednik Regionalne vojne uprave Lavova Maksim Kozickij, rekao je da su Rusi gađali vojnu infrastrukturu u oblasti Javoriv. Grad Javoriv se nalazi oko 15 kilometara od poljske granice.

Gradonačelnik Lavova Andrij Sadovji rekao je u objavi na Fejsbuku da nema potvrđenih informacija da su rakete pogodile grad.

"Zahvalimo za to onima koji štite naše nebo. Ujutro ćemo imati tačnije informacije. Pazite na sebe i nemojte ignorisati zvuke za uzbunu", napisao je on.