U rezervatu starosedelečkih naroda južne države Para, u Brazilu, stari neprijatelji među plemenima Amazonije sada dele obrok - ribu ispečenu u listovima banane.
Ratovi u prošlosti, koji su umalo doveli do istrebljenja jednog od ovih plemena, zaboravljeni su u ime višeg cilja - borbe protiv novih politika brazilske vlade po pitanju Amazona, koje doživljavaju kao pretnju po život.
To je, na neki način, Generalna skupština Ujedinjenih nacija za Ksingu narode, grupu starosedelačkih plemena različitih etniciteta nastanjenih u blizini reke Ksingu.
Trodnevni sastanak održan je u selu Kubenkokre, koje pripada zemlji Kajapo.
- Da li je krčenje šuma rasplamsalo požare u Amazoniji
- Brazil odbija novac Grupe 7 za Amazoniju
- Požari u Amazoniji: Odgovori na deset vaših pitanja
Osim predstavnika 14 etničkih grupa, sastanku su prisustvovali delegati četiri obalske zajednice koje žive duž sliva reke.
Predsednik Žair Bolsonaro obećao je da će ukinuti zakone o zaštiti životne sredine, čime želi da podstaknte vađenje minerala i poljoprivredu u zaštićenim oblastima, uključujući i zemlju starosedalaca.
Sastanku su prisustvovali predstavnici 14 starosedelačkih naroda i četiri obalske zajednice koji žive na obalama reke Ksingu.
Vođe starosedelaca kažu da se - otkad je Bolsonaro preuzeo vlast u januaru - nalaze pod sve većom pretnjom invazije rudara i drvoseča na njihovu teritoriju, kao i da su zabrinuti zbog zagađenja lokalnih reka pesticidima.
„Danas imamo samo jednog neprijatelja, a to je vlada Brazila, predsednik Brazila i svi nestarosedelački okupatori", kaže za BBC jedan od lidera Mudjire Kajapo.
„Imamo naše unutrašnje razmirice, ali smo ujedinjeni u borbi protiv vlade."
„Hajde da ne ponavljamo prošlost. Hajde da od sada budemo ujedinjeni", rekao je drugi vođa, Kadkure Kajapo, tokom sastanka.
Ekološka pretnja
Ove godine je u Amazonu izbilo 47.000 požara. prema podacima svemirske agencije Inpe, koja je zadužena sa satelitski nadzor. To je 51 odsto od ukupnog broja požara zabeležnih u celoj zemlji.
Avgust je bio najgori mesec za Amazon od 2010. godine - bilo je skoro 31.000 požara, što je trostruko u odnosu na isti mesec 2018. godine.
Ekolokoški aktivisti grive politike koje je uveo brazilski predsednik, kažu da je ohrabrio stočare da očiste ogromne delove prašume od kada je izabran.
Bolsonaro je bio meta kritika zbog požara u pražumi Amazona, čiji broj se povećao za 80 odsto ove godine
Bolsonaro je okrivio „lažne vesti" zbog besa kojem je bio izložen posle požara.
Prethodno je otpustio direktora svemirske agencije Inpe, dovodeći u pitanje naučne podatke koje je prikupljao taj institut.
Starosedelački narodi su posebno zabrinuti zbog planova vlade da dozvoli rudarenje na njihovoj zemlji - što Bolsonaro smatra prioritetom ali mu i dalje treba saglasnost Kongresa.
Rudarstvo je sada zabranjeno u starosedelačkim rezervatima, ali satelitske slike ukazuju na to da su ilegalni rudari povećali aktivnosti u tim područijima od januara.
U isto vreme, ekološka agencija Ibama, ublažila je primenu zakona - broj izdatih kazni za kršenje ekoloških zakona spao je za 29 odsto širom zemlje, u poređenju sa 2018. godinom.
U intervjuu za BBC, ministar ekologije Rikardo Sales, negirao je da pad u broju kazni znači da se zakon manje sprovodi.
Ekološka šteta usled nelegalnog rudarenja na zamlji plemena Kajapo - satelitska slika
Podele oko rudarstva
Neke od starosedelačkih grupa bi dozvolile dodatne aktivnosti na sopstvenoj zemlji, zbog primamljivog finansijskog dobitka. Ali oni nisu pozvani na sastanak, što je izazvalo kritike pojedinih predstavnika koji su okupljanju prisustvovali.
„Ovde su prisutni samo oni rođaci koji se bore za životnu sredinu, zemlju, vodu. Ali nema rođaka koji žele poljoprivredu ili rudarstvo u selima", kaže Oe Kajapo, predstavnica udruženja za zaštitu šuma.
„Da li ćemo mi to debatovati samo među sobom? Ili ćemo da nastavimo da se borimo za očuvanje teritorije dok se drugi bore za rudarenje i poljoprivredu? Ovo nas oslabljuje, ne možemo ovako nastaviti", dodala je ona.
Lideri su tokom sastanka razgovarali u o ekonomskim alternativama koje ne podrazumevaju seču drveća.
Podelili su uspešna iskustva i izazove sa kojima su se suretali pokušavajući da zarade uz pomoć aktivnosti poput zanatstva i trgovine domaćim voćem.
Ratni plej Kajapo na slici iz 1992. godine - ova grupa sada zaboravlja na razlike i sukobe kako bi se sa nekadašnjim neprijateljima zajedno borili protiv novih politika predsednika Bolsonara.
Zakopavanje ratnih sekira
Razgovori su se održali na jeziku Kajapi, koji mnoge etničke grupe mogu da razumeju jer imaju iste jezičke korene, i portugalskom, koji svi učesnici govore kao drugi jezik.
Bepto Ksikrin, vođa rezervata Trinčera Bakaja, iz države Para, održao je govor koji je najviše uzbudio okupljene.
Rekao je da oko 400 rudara i drvoseča od početka godine nezakonito radi na njihovoj teritoriji.
Vođa Bakaja je dodao da su u njegovoj zajednici uplašeni i da nisu znali šta da rade. Dvojica Kajapo vođa su istog trenutka ustali, zaklinjući se da će poslati ratnika da izbace uljeze i dobili su aplauz svih prisutnih.
- Dikaprio daje pet miliona za Amazoniju, pomaže i G7
- Poslednji preživeli: priča o „najusamljenijem čoveku na svetu“
Poslednjeg dana sastanka, došlo je do još jednog simboličnog trenutka - predstavnici Kajapo pozvali su predstavnike naroda Panara - nekada dugogodišnje neprijatelje - da izvedu tradicionalnu pesmu i ples.
Četvorica Panaraca, tela obojenih bojom dobijenom iz tropskog voća, pevali su ispraćeni toplim aplauzom naroda Kajapo, što su neki shvatili kao znak da je staro neprijateljstvo između njih ostavljeno u prošlosti.
Kayapós and panarás spent much of the last century at war but now they are united
Spaseni od istrebljenja
Dve grupe su prvi put ušle u rat 1922. godine.
Potom je 1968. godine Kajapo zadao težak udarac, masakrirajući čitavo Panara selo.
Opstanak plemena je dodatno ugrožen 1970-ih godina kada je izgrađen autoput BR-163, koji prolazi kroz Brazil od severa do juga.
To je bio jedan od puteva kojim je tadašnji vojni režim planirao da integriše Amazon sa ostatkom zemlje.
U sve manjem broju, gladni i bolesni, oko 200 preživelih Panaraca premešteno je na jug, u Park Ksingu starosedelaca.
Narod Panara se vratio na svoju zemlju duž autoputa 1997. godine.
Otkada im je dodeljena zaštićena zemlja, njihova populacija se utrostručila.
„Ubijali smo Kajapo, Kajapo je ubijao nas, borili smo se i sa Kajabi. Ali nismo imali predstavu kakva nam pretnja dolazi od belog čoveka", kaže njihov lider Sinku Panara za BBC uz pomoć prevodioca.
„Tako da smo ohladili glave, pomirili se, razgovarali i više nećemo ratovati. Zato što sada imamo zajednički interes da se borimo zajedno, da nas nestarosedelački narodi ne bi sve pobili."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
PLEASE DO NOT DELETE OR TRANSLATE. DIGIHUB TRACKING CODE FOR [49591510]
Bonus video:
