Pevajući papagaji, njih 36, zamalo da nedavno budu prokrijumčareni na graničnom prelazu Horgoš.
Carinici su ptice otkrili u pasatu subotičkih registracija kojim su se četvorica putnika u Srbiju vraćala iz Slovačke.
Ilegalna trgovina divljim vrstama prisutna je svuda u svetu, a ne samo u Srbiji, kaže za BBC Pavle Jovanović, rukovodilac Grupe za sprovođenje CITES konvencije pri Ministarstvu zaštite životne sredine.
- Zabranjena prodaja beba slonova zoo vrtovima
- Smrt džinovske pande na Tajlandu - Kina pokrenula istragu
- Smrt bebe delfina u bugarskom parku: „Životinje se tamo bore za život"
„Ona spada među prvih pet aktivnosti po obrtu ilegalno stečenog kapitala na godišnjem nivou", kaže Jovanović.
Kako objašnjava, u trgovinu divljim vrstama ne spada samo trgovina životinjama, već i njihovim derivatima, delovima i proizvodima.
Prema poslednjoj proceni Interpola, tvrdi Jovanović, čitava „industrija" ilegalne trgovine divljim vrstama teška je oko 20 milijardi američkih dolara.
Koliko je krijumčarenje ptica rasprostranjeno u Srbiji?
Carinici su papagaje na Horgošu pronašli jer se jedan od njih oglasio dok su oni razgovarali sa vozačem.
Na pitanje da li imaju nešto da prijave pri ulasku u zemlju, putnici su odgovorili odrično. Zvuk papagaja ih je demantovao, pa je auto poslat na detaljan pregled u garažu.
Ptice su se bile zarobljene u tri putne torbe - dve između prednjih i zadnjih sedišta, a jedna kod suvozačevog sedišta.
Dežurni veterinarski inspektor utvrdio je da se radi o tzv. pevajućim papagajima iz porodice Psephotus Haematonotus, jedne od najbrojnijih u Australiji.
Ovaj pokušaj krijumčarenja ptica svakako nije usamljen, što potvrđuje i slučaj od srede 18. septembra, kada je na Paliću otkriveno 40 jedinki strogo zaštićenih vrsta ptica, držanih u zatočeništvu.
U pitanju je bilo 12 češljugara, dve zelentarke, sedam konopljarki, po jedna zimovka, strnadica žutovoljka, zeba, drozd pevač, inka sive vrane, dva kosa, tri gavrana, tri sojke i sedam čvoraka.
„Ne znam koliki su obimi krijumčarenja papagaja, ali veliki broj njih ugrožen je upravo zbog hvatanja u prirodi i šverca, zbog čega dosta ugine tokom transporta", kaže za BBC Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju.
„Međutim, što se tiče naših ptica - to je problem koji ne posustaje."
Simić dodaje da je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije tokom ove i prethodnih godina hvatalo krivolovce, kao i da je stotine slučajeva prijavljeno policiji.
„Ali mislim da se broj slučajeva koji su imali nekakav sudski epilog može nabrojati na prstima jedne ruke", ističe Simić.
Teško je utvrditi koliki broj ptica je ugrožen ilegalnom trgovinom. Prema istraživanju organizacije Trafik (Traffic), nevladine organizacije koja prati promet životinja, italijanski sud je 2003. godine utvrdio da su dve firme za lovački turizam prošvercovale više od dva miliona ptica iz Srbije u Italiju u periodu od šest godina.
Bolja kontrola na granicama, ali uvek ima „lufta"
Uvek će se naći oni koji će pokušati da u avion unesu tečnost ili da prođu sa koferom čija težina „za kilo-dva" premašuje onu koja je označena na karti.
A postojaće i oni koji će pokušati da prošvercuju ptice. Nekoliko ptica.
Republička inspekcija za zaštitu životne sredine je 2010. godine oduzela 22 jedinke ptice tukan na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu.
Bez obzira na tip graničnog prelaza, krijumčari će ipak probati da unesu životinje.
Pavle Jovanović iz Ministarstva zaštite životne sredine kaže da se mesečno, u proseku, desi nekoliko pokušaja krijumčarenja životinja, ali da broj zabeleženih slučajeva predstavlja „samo promil onoga što prođe nedetektovano".
- Kada kit „guta“ morskog lava: „Prizor koji se viđa jednom u životu“
- Zabranjeno plivanje sa delfinima na Novom Zelandu
„Imamo dva aerodroma koja treba kontrolisati za rizične pošiljke i više od 80 graničnih prelaza", kaže Jovanović.
Dodaje da ministarstvo radi na „jačanju kapaciteta kolega iz granične policije i carine, kako bi oni odmah reagovali, poslali fotografiju", a onda bi stručnjaci pomogli u identifikaciji životinja i eventualno upozorili na rizike.
Dragan Simić ističe da je šverc jednim delom preusmeren na južnu Srbiju, jer je na vojvođanskim graničnim prelazima pojačana kontrola.
„Za jug uopšte nismo sigurni. Tamo je i manji broj aktivista koji mogu da prate stanje na terenu."
Šta je CITES konvencija?
Zaposleni u radnoj grupi pri Ministarstvu zaštite životne sredine vode računa o poštovanju CITES konvencije usvojene 1975. godine, Srbija ju je ratifikovala 2001. godine.
Ova konvencija omogućuje prekogranični promet životinja, ali uz posebne dozvole.
Upravni organ za CITES u Srbiji je Ministarstvo zaštite životne sredine, dok postoji više naučnih i stručnih tela koja daju mišljenja vezana za prekogranični promet.
Postoje određene vrste za koje ne može da se izda dozvola u komercijalne svrhe.
„Kada ne postoje te dozvole, jasno je da je u pitanju prestup, posebno kada je reč o prikrivanju. Onda se to smatra krijumčarenjem", obajšnjava Jovanović.
Dodaje da se ovom konvencijom Srbija obavezuje da kontroliše međunarodnu trgovinu, kako međunarodni promet ne bi ugrozio opstanak vrsta u divljini.
„Posle gubitka staništa, ilegalna trgovina je drugi faktor koji najviše ugrožava opstanak vrsta."
Gde završe ptice sa graničnih prelaza?
Ptice pronađene na Paliću otkrili su Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine, uz prisustvo policije.
Kako prenosi portal 021, sve ptice su zbrinute u Zoološkom vrtu Palić, a nakon pregleda, biće puštene na slobodu.
Kada su otkrili papagaje u automobilu na prelazu Horgoš, carinici su odmah obavestili dežurnog veterinarskog inspektora. Papagaji su zatim predati radniku ZOO vrta iz Subotice.
Jovanović objašnjava da ne postoji jedno telo koje reaguje u ovakvim situacijama, već da je u pitanju saradnja „Ministarstva zaštite životne sredine, nadzornih organa i zooloških vrtova".
Koje još životinje bi „krišom u Srbiju"?
Izgleda da su krijumčarene ptice čak i najmanji problem, spram veličine.
Jer srpski granični prelazi nekada više liče na album Životinjskog carstva.
„Imali smo slučaj sa krijumčarenjem majmuna 2012. godine. Tu je bilo šest primeraka", seća se Jovanović jednog od primera.
Kaže da je jedan od najčešćih načina za krijumčarenje mešanje legalnog sa ilegalnim tovarom.
„Na papirima će pisati da se prenosi kafa, a unutra će biti ubačene, na primer, tri vreće sa po 500 kornjača."
Zaplena 1.300 kornjača svakako je jedan od ambicioznijih primera pokušaja krijumčara.
Pazi, ujeda, a malo je i prehlađen
U Srbiji je od 2010. godine zabranjeno držanje opasnih divljih životinja, ne samo zato što su u pitanju ugrožene vrste, već zato što često mogu da predstavljaju i opasnost po ljudsko zdravlje.
„Dakle, zabranjene su otrovne zmije, aligatori, krokodili, kajmani, krupne zveri i svi primati", pojašnjava Jovanović.
Bez obzira na očigledna upozorenja, u pošiljkama ipak mogu da se nađu opasne divlje životinje.
„Na graničnom prelazu Gradina smo imali slučaj sa otrovnim zmijama. I to se nije radilo o poskocima, već o vrstama iz Afrike za koje ne postoji protivotrov."
Ali nisu otrovne zmije jedina pretnja, tu su i razne druge bolesti koje divlje životinje mogu da prenesu na čoveka, poput ebole, herpes ba, besnila i slično.
Jovanović dodaje da je čest slučaj da neke države EU nemaju takve zabrane kupovina i čuvanja egzotičnih životinja.
Tako čovek može, na primer, da kupi marmozeta u nekoj od zemalja EU i, kako ne može da ga unese u Srbiju - prošvercuje ga, nesvestan rizika.
„Primati mogu preneti veliki broj zoonoza na ljude. Takođe, obično kada steknu polnu zrelost, ti majmuni postanu agresivni", objašnjava Jovanović.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
