Većina ribljih vrsta je u opadanju, dok su neke na ivici izumiranja, kaže se u izveštaju o ribljim zalihama u Bengalskom zalivu.
„Neka mora na svetu, kao što je Tajlandski zaliv, ostala su potpuno bez ribe", rekao je za Bengalski servis BBC-ja jedan od autora izveštaja Sajedur Rahman Čaohuri.
„Ne želimo da naš Bengalski zaliv završi isto tako."
- Naučnici u borbi protiv lovokradica - lažni rogovi nosoroga stižu na tržište
- Kašmir, najkvalitetnija vuna na svetu, pred nestajanjem
- Kako spasiti crvene pande
Stotine velikih plovila love ribu u neodrživim količinama, sugerišu posmatrači. Lokalni ribari kažu da vlada žmuri dok kočari, ribarski brodovi koji love mrežom po dnu, traže ključne riblje vrste od kojih oni zavise.
Izvor presušuje
Bangladeš je jedna od najgušće naseljenih zemalja na Zemlji, sa stanovništvom naguranim u ušća reka koja se izlivaju u Bengalski zaliv.
Život najmanje 1,5 miliona ljudi u zemlji zavisi od ribolova, a riba ostaje najvažniji izvor životinjskog proteina za celokupno stanovništvo.
Ali trogodišnji izveštaj čiju je izradu naručila vlada pokazuje da su najveće i najvrednije vrste, kao što su tigraste kozice i indijski losos, gotovo potpuno nestale.
Jasim je ribar koji radi iz luke Čitagong već 35 godina. On kaže da je do pre nekoliko godina morao da plovi svega par sati da bi uhvatio ribu, ali sada on i njegove kolege moraju da putuju i do 20 sati pre nego što pronađu bilo šta.
„Ima mnogo vrsta riba koje smo nekad lovili a koje ovih dana ne možemo uopšte da nađemo", kaže Jasim.
On i drugi tradicionalni ili ribari manjeg obima za oskudicu krive prisustvo velikih ribarskih brodova u zalivu.
Ribari van kontrole
Uz obalu Bangladeša ima oko 270 ribarskih brodova koji love na mreže, od kojih najveći može da uhvati do 400 tona riba svaki put kad isplovi, što je 20 puta više od količine koju uhvati najveće tradicionalno plovilo.
„Istinski se brinemo da bismo, ukoliko se intenzitet ribarenja uskoro značajno ne smanji, mogli da izgubimo resurse za nekoliko budućih generacija", kaže Čaoduri.
Novac koji vlada dobija od dozvola zate brodove samo je mali deo profita koji pravi šačica kompanija što drže industrijsko flote.
Ove kompanije prodaju i trguju ribarskim dozvolama koje je vlada izdala pre mnogo godina, što otežava ministarstvu za ribolov da kontroliše količinu plovila koja rade.
Novi zakon koji će ministarstvu dati ovlašćenje da ukine stare dozvole trenutno se nalazi na izglasavanju u parlamentu.
Ali inspektori iz ministarstva često završavaju na sudu zato što ih tuže ribari koje love mrežom zbog pokušaja da sprovedu postojeće zakone i rizikuje da budu pozvani lično na odgovornost ukoliko izgube.
Viši zvaničnik iz Ministarstva za pomorsku trgovinu, kapetan Muhamed Điasudin Ahmed, rekao je da ne bi trebalo izdavati nove dozvole ribarima sve dok ne bude bilo konkretnih informacija o zalihama ribe.
„Ukoliko se ovo bude nastavilo, onda će naši ribnjaci ostati bez riba", kaže on.
Zato što je ribe sve manje, ribari su počeli da traže hilsu, vrstu ključnu za preživljavanje tradicionalnih ribara i sigurnost prehranjivanja za Bangladeš.
Ugrožena priča o uspehu
Hilsa, vrsta haringe i nacionalna riba Bangladeša, jedina je vrsta koja pokazuje neke znake oporavka.
Već nekoliko godina vlada je uvela godišnju zabranu od 22 dana na ribarenje hilse koja stupa na snagu svakog oktobra.
Sezonska zabrana pruža hilsi vreme da se preseli iz zaliva u rečne rukavce kako bi se tamo mrestila.
Kao nadoknadu, vlada tradicionalnim ribarima dodeljuje državnu pomoć od oko 20 kilograma pirinča po domaćinstvu da u to vreme ne ribare.
Ali mnogi kažu da imaju problema da prehrane porodice i da se suočavaju sa finansijskom propašću tokom tog perioda.
Kad je u maju prošle godine vlada najavila da dodaje još jednu zabranu od 65 dana na sve ribarske aktivnosti bez olakšica u vidu državne pomoći, stotine ribara izašlo je na ulice da protestuje.
Zabrane su pomogle da se oporave zalihe hilse, ali tradicionalni ribari nisu oni koji ubiru plodove ovoga, prema rečima Čaodurija.
„Iako očuvanje hilse pogađa milione siromašnih ribara, najveći deo povlastica odlazi industrijskim ribarima koji hvataju hiljade tona hilse a ne donose mnogo socijalne koristi ili prihoda vladi", kaže on.
Oporavak hilse privukao je i „super ribare" iz inostranstva, koji su opremljeni da traže i napadaju jata hilse.
Stiže nova pretnja
Super ribari imaju dvostruke kapacitete u odnosu na postojeće industrijske brodove.
Zbog veličine i snage motora dovoljno su brzi da uhvate hitru hilsu i imaju sonarnu opremu koja im pomaže da pronalaze jata.
Četiri ova ogromna broda stigla su u Čitagong iz inostranstva prošle godine.
Bangladeški prevoznici kupili su četiri super kočara koji su ukotvljeni u luci i tvrde da imaju prava da ih koriste za ribarenje.
Dva od četiri broda, Si vju i Si vind, nekada tajlandskog porekla, predmet su upozorenja Interpola da su bili korišćeni za ilegalno ribarenje u Somaliji.
Međunarodne organizacije za monitoring OušnMajnd i Međunarodna pravna misija prate super kočare od 2018. godine i potvrdile su, uz pomoć satelitskih snimaka, prisustvo oba broda u luci Čitagong.
Prema međunarodnim zakonima, Bangladeš mora da obavesti somalijsku vladu o prisustvu Si vjua i Si vinda u svojim vodama.
Upitan za ova plovila koja se nalaze na crnoj listi, kapetan Điasudin Ahmed je rekao: „Ne znamo za prisustvo brodova Si vju i Si vind."
„Prvo su ušli u Bangladeš pod izgovorom da im je potrebna popravka, ali su kasnije proterani."
BBC se obratio vladi Bangladeša sa molbom za komentar a rečeno mu je da je ministarstvo za ribarenje zatvoreno zbog epidemije virusa korona i ministar ne može da odgovori na pitanja.
Ali Čaoduri je zabrinut zbog uticaja koji super kočari mogu da imaju na zalihe ribe i budućnost upravljanja ribnjacima u Bangladešu.
„Ovi super kočari su pretnja po morske resurse", kaže on.
„Ukoliko takva ilegalna plovila mogu da uđu u bangladeške vode i budu registrovana bez ikakvih prepreka, onda postoje naznake da je Bangladeš postao sigurna luka za plovila sa crne liste."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
