U prvih 17 godina života, Paskal Sijakam se nije mnogo bavio košarkom. Bila je to samo igra kojom su se bavila njegova braća.
Iako je njegov otac sanjao da jedan od njegovih sinova zaigra u NBA ligi kada odraste, Sijakamu, najmlađem od šestoro braće, uvek su bili zanimljiviji drugi sportovi.
„Igrao sam fudbal. Bio sam dobar. Da sam hteo, mogao sam da se bavim fudbalom", kaže on.
- Zašto odjednom svi pričaju o Majklu Džordanu
- Priča o Điani Brajant - košarkaškoj zvezdi koja nikada neće zasijati
- Korona virus i Lebron Džejms: „Neću da igram bez publike"
Ali, kada ste visoki dva metra, teško je ignorisati košarku.
Kada uzmete u obzir da se Sijakam ovim sportom bavi kraće od 10 godina, njegova biografija je više nego impresivna. Sada je 25-godišnjak, a prošle godine je osvojio titulu NBA košarkaša koji je najviše napredovao.
Bio je i jedan od glavnih igrača koji su doprineli da Toronto Reptorsi osvoje prvu NBA šampionsku titulu.
Put kojim je Sijakam stigao do tog cilja nije bio uobičajen.
Rođen u Duali, ekonomskom centru Kameruna, Sijakam je veći deo detinjstva proveo u bogosloviji Sveti Endrju, učeći za sveštenika u malom gradu Bafiji.
Udaljen 8 sati vožnje od svog doma i naučen na disciplinu kakvu sprovodi katolička crkva, Sijakam nije uvek mogao da uživa u živopisnim čarima gradskog života.
Ipak, ovo iskustvo ga je oblikovalo i pripremilo za život koji je bio pred njim.
„Bilo je veoma strogo", kaže on. „Kada sam otišao tamo, nisam znao da radim puno toga. Naučen sam kako da postanem čovek. Kako da preuzmem odgovornost i da se brinem o sebi".
„Otišao sam tamo sam, pronašao svoj put i sam se izborio. Tamo sam naučio koje su prave vrednosti".
Veći deo vremena provedenih tih 7 godina u školi Sveti Endrju, košarka nije bila ni opcija. Buđenje je bilo svako jutro u 5 sati, a zatim je sledio zahtevan raspored zadataka i obaveza koji su ispunjavali vreme školovanja.
Porodica je mislila da će poziv sveštenika biti nešto što može da postane njegova budućnost. Ponovo, Sijakam je mislio drugačije.
„Očigledno, sve se vrtelo oko crkve i to je bilo ono čime se baviš svakog dana", kaže on.
„Moj otac je jednog trenutka pomislio da bi to moglo da bude ono što ja želim da radim, ali to nikada nije bio moj poziv".
Ispostavilo se da će njegov poziv biti sport koji je veći deo svog života izbegavao.
Sijakam je 2011. zajedno sa prijateljima otišao u košarkaški kamp koji je organizovao kamerunski NBA as Luk Ba a Mute.
Sada već veteran lige sa 10 sezona iza sebe, 33-godišnji Ba a Mute i dalje organizuje kamp u svojoj zemlji. On je pomogao još jednom igraču iz Kameruna da uspe u NBA ligi - Džoelu Embidu, 25-godišnjem centru Filadelfije.
- Kako su koševi iz ulice, kraja i školskog stvorili „Zemlju košarke“
- Kecmanova trojka u Zagrebu - deset godina kasnije
- Zašto u Budvi razmišljaju o izvinjenju Majklu Džordanu
Iako nikada ranije nije igrao organizovanu košarku, 17-godišnji Sijakam je svojim takmičarskim duhom i atletskim sposobnostima zadivio, pa je već sledeće godine pozvan da učestvuje u razvojnom programu NBA lige - Košarka bez granica (BVB) u Južnoj Africi.
„Za mene je to bila velika stvar", kaže Sijakam. „Ne zato što sam tamo stekao neko veliko košarkaško iskustvo, već zbog okruženja. NBA, treneri - sve to mi je otvorilo oči prema svetu o kojem nisam znao ništa".
„Bio sam veoma uzbuđen i osećao sam da ako već imam šansu da odem u Ameriku i igram, što da ne? Takođe, da steknem i kvalitetno obrazovanje. To je bio moj san".
Igranje u NBA ligi u tom trenutku još uvek nije bilo realno - ni za njega, ni za one koji su mu bili bliski. Ali sticao je sve više pobornika.
„Bio je mršav i koščat klinac", kaže Masai Uđiri, predsednik Toronto Reptorsa koji je Sijakama upoznao u Južnoj Africi tokom BWB kampa 2012. godine.
„Ali je bilo jasno koliko je sposoban. Bio je rođeni strelac. Veoma strastven u igri. Bilo je očigledno da je izuzetno posvećen igri. Tu njegovu osobinu sam naročito voleo".
Uđiri je jedan od najcenjenijih direktora u NBA zbog načina na koji je nadgledao skorašnji uspon Reptorsa. Baš kao i Sijakam, odrastao je u Africi, u Nigeriji, i godinama je želeo da doprinese kontinentu i kroz NBA i individualno, sa svojim programom „Afrički džinovi".
Naravno, u vreme kada su se po prvi put susreli 2012. godine, Uđiri nije ni sanjao da će 4 godine kasnije draftovati Sijakama kao pika u prvoj rundi. Ali je mogao da uoči posebnu energiju kod njega, iskru koja je pokretala njegovu igru. To je zapamtio.
„Bio je veoma kompetitivan i želeo je samo da pobedi", kaže Uđiri. „Bilo je vidljivo kako se njegov um razvija. Kod tako mladog klinca, takve stvari se prenose dalje. Kada Paskal danas igra, vidite samo želju za pobedom".
„Nisam bio najmoćniji igrač, ali sam bio neumoran. Imao sam mentalitet koji mi nije dozvoljavao da odustanem i koji me je uvek gurao napred, bez obzira na sve", kaže Sijakam.
„Ja sam atleta. Sve što je uključivalo trčanje ili skakanje je za mene bilo jako uzbudljivo, pa mi je i košarka bila uzbudljiva".
Do 2012. godine, trojica Sijakamove braće su dobili stipendije za školovanje u Americi. Sijakam se spremao da krene njihovim stopama. Energija i entuzijazam koje je pokazao na BVB kampu su privukli mnoge skaute iz Amerike.
Dobio je ponudu da se preseli u Luizvil i da završi srednju školu. Sa samo 18 godina, iza sebe je ostavljao ceo dotadašnji život.
„Selidba iz Kameruna u Teksas je donela veliku promenu. Učenje engleskog, kultura, sve je bilo drugačije i ja sam morao da se prilagodim", kaže on.
„Ali uvek sam bio sposoban da se prilagodim takvim promenama. Još od malena, bio sam naučen da to radim i za mene je to bilo prirodno".
Nakon što je završio srednju školu, Sijakam je dobio stipendiju od Univerziteta u Novom Meksiku. Dok je bio tamo, u oktobru 2014. godine, zadesila ga je tragedija.
Njegov otac Čamo je poginuo u saobraćajnoj nesreći u Kamerunu. Sve što je od tada Sijakam postigao u košarci, predstavljalo je snažnu posvetu njegovom ocu.
„Moj otac je naporno radio da bi zbrinuo šestoro dece", kaže Sijakam.
„Radio je naporno da bi nam obezbedio sve što nam je bilo potrebno. Sposoban sam da ispunim njegove snove. Ponosan sam što sad mogu to da uradim. Samo mi je žao što nije tu da i sam to vidi".
Nakon dve sezone koledž košarke, Sijakam je napustio državu Nju Meksiko. Iako je ovaj sport ozbiljno igrao tek 4 godine, Zapadnu konferenciju je napustio kao Igrač godine.
Ipak, za mnoge je i dalje bio ,,rizičan pik" na draftu 2016. godine.
„Moji momci su jako dobri", kaže Masai Uđiri. ,,Patrik Engelbreht, jedan od naših skauta zaduženih za globalnu košarku mi je rekao: „Obrati pažnju na njega".
„Nekoliko puta me je poveo da ga gledam. Kako godine prolaze, posmatraš ih i pratiš njihov napredak".
Sijakam je dovoljno napredovao za Uđirijev ukus i on ga je draftovao kao 27. pika u prvoj rundi. Njegovo putovanje sa Reptorsima je moglo da počne.
Džama Malalela je glavni trener u razvojnom timu Reptorsa. On je trenirao Sijakama tokom njegove prve sezone u NBA, gde je igrao i u razvojnoj G-Ligi i za glavni tim. Za njega su Sijakamova energija i entuzijazam bili vidljivi od samog početka.
„Dosta pričamo o igračima koji su ,,bez pozicije", kaže Malalela. ,,O igračima koji nisu samo za jednu ulogu. Paskal je takav. Može da igra sve, od plejmejkera do centra. Neverovatno je imati tako veštog igrača".
„On napreduje, svakoga dana. Ne prihvata situaciju u kojoj se nalazi danas, uvek stremi tome kakav će igrač biti sutra".
Ovo je četvrta Sijakamova sezona sa kanadskim timom iz Toronta. On i ove godine ima dodatna očekivanja. Kažu da ti je u NBA potreban superstar da bi pobedio. Njihov prošlogodišnji uspeh to dokazuje.
Nakon godina neuspeha u plej-ofu, Uđiri i Reptorsi su odlučili da rizikuju i da svog verovatno najtrofejnijeg igrača Demara Derozana zamene za nezadovoljnog superstara Kavai Lenarda.
Rizik se isplatio i na trenutke je izgledalo kao da su Reptorsi predodređeni za uspeh samo zahvaljujući njegovom geniju. Njegov letošnji odlazak u LA Kliperse lišio ih je prisustva velike zvezde u timu.
Reptorsi su ubeđeni da Sijakam može da popuni novonastalu prazninu. Nagradivši ga novim maksimalnim ugovorom po kojem će mu u naredne 4 godine pripasti 130 miliona dolara, Reptorsi su ubeđeni da Sijakam može samo da napreduje.
Transformacija od nevoljnog igrača do superstara je, čini se, završena.
„Kada ste šampion, to vam donosi još više samopouzdanja i to je u NBA pomalo zastrašujuća stvar. Paskal sa još više samopouzdanja je ozbiljan problem za protivnike", kaže Malalela.
„On je prirodno samouveren, na taj način i igra i ja mislim da će to što je već osvojio titulu i to kao jedan od ključnih igrača, još više podići njegovo samopouzdanje".
Šampionski sjaj i dalje opstaje. Sijakam se ovog leta po prvi put nakon 7 godina vratio u Kamerun i doneo NBA trofej u košarkaški kamp „Džinovi Afrike" koji organizuje Masai Uđiri.
„Boravak sa decom koja sanjaju da jednog dana budu ovde gde sam ja sada, donošenje trofeja, nečega što mogu da dodirnu - stvara neverovatan osećaj", kaže on.
„Odrastajući, nisam imao priliku da i sam osetim nešto slično, pa je to zaista bio specijalan trenutak".
I pored čudesne transformacije - od dečaka koji se budio u 5 ujutro da bi završio sve zadatke u bogosloviji do košarkaša na rubu slave i vrednog milione dolara - Sijakam ostaje neverovatno skroman.
Pošto su Reptorsi jedini tim van SAD-a u NBA ligi, u ovoj organizaciji postoji osećaj da su često zapostavljeni. Ali neočekivani šampioni se sada nadaju da će ih u dalje pobede voditi momak sa takođe neočekivanom pričom iza sebe. Momak koji je sanjao da će postati fudbaler, a mogao je da završi i kao sveštenik.
„Mi u timu imamo tu vrstu mentaliteta da smo svi uglavnom autsajderi i momci koji su uvek bili u sličnoj poziciji", kaže Sijakam.
„Pitajte bilo kog šampiona - kada jednom osete ukus pobede, oni ga uvek žele za sebe. Takav sam i ja i to je sledeća stvar na koju se koncentrišem".
„Sada imamo potpuno različit tim, ljudi uskaču u nove uloge i sve to je vrlo uzbudljivo. Za takve stvari i igramo".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
