Tim kineskih geodeta popeo se na Mont Everest, postavši tako jedini penjači koji su se uspeli na najviši svetski vrh tokom pandemije korona virusa.
Kineski mediji izveštavaju da je tim tamo da bi ponovo izmerio visinu Everesta, koji se nalazi na granici sa Nepalom.
Sve do sada Kina je zvaničnu visinu određivala četiri metra niže nego Nepal. Ogroman zemljotres iz 2015. godine mogao je da ima uticaj na to.
- Tinejdžerka sa Kosova na krovu sveta
- Otapanje glečera rešilo misteriju nestanka stotina ljudi
- „Reinkarnirani“ lider tibetanskog budizma koji je nestao pre 25 godina
Ove godine obe zemlje su zabranile stranim ekipama da se penju na planinu usled ograničenja putovanja zbog korona virusa.
Kina je ove prolećne sezone dozvolila samo sopstvenim građanima da se penju, dok je Nepal otkazao sve ekspedicije.
Kineski tim je započeo uspon u aprilu, a etape uspona do sada je osujećivalo loše vreme.
Ali na snimcima uživo, koje je emitovala Kineska centralna televizija, geodeti mogu da se vide kako rade na vetrovitom vrhu.
„Nakon što su se uspeli, članovi tima počeli su da podižu markere za merenje na snežnim kapama, koji mere manje od 20 kvadratnih metara", javila je novinska agencija Sinhua.
Planinarski vodiči uspeli su da vežu konopce za vrh tek u utorak, omogućivši tako ostatku tima da se popne, javila je Sinhua.
„Dvojica profesionalnih geodeta povučeni su iz planinarskog odreda zbog neizvesnosti u vezi sa vremenskim uslovima i nedovoljnih zaliha kiseonika", dodaje se u izveštaju.
Čuvari evidencije u planinarenju kažu da je ovo veoma retka situacija da su kineski planinari jedini na vrhu.
- Opasan uticaj klimatskih promena na planinarenje
- Najveći radio teleskop na svetu traži naznake o poreklu univerzuma
„U proleće 1960. godine, samo su Kinezi uspeli da stignu na vrh. Indijci su pokušali, ali nisu uspeli", rekao je Ričard Solzberi iz Himalajske baze podataka, organizacije koja vodi evidenciju svih ekspedicija na Himalaje.
„Bilo je raznih kineskih izviđačkih, istraživačkih i ekspedicija za obuku između 1958. i 1967. godine kad nikog drugog nije bilo na planini, ali niko od njih se nije popeo na sam vrh."
Do uspinjanja na vrh Everesta čisto kineskog tima došlo je u trenutku kad Kina slavi 60. godišnjicu prvog uspešnog uspona.
Učesnici u zapadnjačkim ekspedicijama rekli su da su obavezan karantin za strane planinare i otkazani letovi za Tibet zbog izolacije značili da ne mogu da nastave sa svojim ekspedicijama.
Ponovno merenje Mont Everesta
Kineske vlasti tvrde da je Everest visok 8.844,43 metara (ne računajući snežnu kapu) nakon sprovedenog merenja iz 2005. godine.
Ali Nepal koristi 8.848 metara, brojku koju je odredio Indijski geodetski savez tokom britanske kolonijalne vlasti. Ta brojka takođe ne obuhvata snežnu kapu.
Posledice zemljotresa iz 2015. godine na planini tek treba da se procene. Neki geolozi veruju da je on mogao da izazove sleganje snežne kape.
Neki planinari prijavili su da Hilarijev stepenik neposredno pre vrha više nije tamo, verovatno zbog zemljotresa, ali nepalske vlasti su odbacile tu opservaciju.
Nepalska vlada je 2017. godine pokrenula vlastito merenje visine Everesta. Gotovo da je završila obrađivanje podataka uz pomoć kombinacije tradicionalnih i modernih tehnika.
„Mi sada još samo moramo da uradimo finalne zahvate", rekao je za BBC Damodar Dakal, portparol nepalskog geodetskog zavoda.
„Ideja je bila da tokom tog vremena održimo međunarodnu radionicu i javno obelodanimo rezultate naših merenja. Ali izolacija zbog Kovida-19 sve je odložila."
Tokom državne posete kineskog predsednika Si Đinpinga Nepalu u oktobru prošle godine, dve zemlje izdale su zajedničko saopštenje rekavši da će zajednički obelodaniti visinu Mont Everesta.
Nije najjasnije šta će dve zemlje uraditi ukoliko dođu do različitih rezultata.
Kina je prethodno sprovela dva merenja visine Mont Everesta - prvo 1975. godine, a drugo 2005. godine.
Članovi drugog tima geodeta postavili su GPS uređaj na vrhu, prema Himalajskoj bazi podataka.
Ovaj put su kineski geodeti koristili kineski navigacioni satelitski sistem BeiDou, koji se smatra rivalskim američkom Global pozišening sistemu.
„Uz pomoć ovog sistema, moći će da se mere još i dubina snega, vremenski uslovi i brzina vetra, kako bi se lakše nadgledali glečeri i radi ekološke zaštite", javila je Sinhua.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
