Epidemija korona virusa u Srbiji obustavila je sve što je mogla - izbore, predstave, žurke, bioskopske projekcije, sportska dešavanja… Ali ne i politiku.
Da, ponekad se nije moglo napolje, bilo je redova ispred apoteka, pekara i supermarketa, ali i malo mitinga, kontra-mitinga, štrajkova glađu, fizičkih sukoba, lupanja u šerpe i bakljada.
Sve je to mnogima i dalje prilično konfuzno, a izbori su sve bliži, pa vam donosimo pregled svih važnijih političkih dešavanja u protekla tri i kusur meseca.
- Da li je srpska politika radikalnija od radikala
- Šta imaju zajedničko Milošević, Đinđić i Vučić
- Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
Ukoliko ste se tokom izolacije malo isključili iz svega, možda vam ovo pomogne da razumete donesete odluku za koga ćete glasati.
Ili da li ćete uopšte izaći na izbore.
Mart - mesec vanrednog stanja
Prvi dan marta 2020. godine počeo je odmah posle poslednjeg dana februara i sve je delovalo uobičajeno.
Doduše, sve oči bile su uprte ka Italiji, gde je bilo žarište virusa u Evropi, ali i preko granice, jer je Kovid-19 već počeo da se širi po zemljama u regionu.
Politika za to vreme nije mogla da čeka.
Skupština Srbije je 2. marta počela redovno prolećno zasedanje, a dan kasnije je Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin, saopštio da je istupa iz Demokratske stranke i izlazi na lokalne izbore.
Demokratska stranka, kao i sve druge članice opozicionog Saveza za Srbiju, tada je već uveliko najavljivala bojkot izbora, uz aktuelni bojkot sednica Narodne Skupštine.
Dva dana kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisao parlamentarne izbore za 26. april.
(Ukoliko ste se u proteklom periodu baš zaglibili u serijama i knjigama, izbora u aprilu nije bilo, ali stići ćemo i do toga.)
Istog dana su izlazak na izbore najavili iz Liberalno demokratska partije i Pokreta obnove kraljevine Srbije - jer, kako navode, „jedino kralj može da objedini sve političke stranke oko ključnih nacionalnih pitanja" - a zajedničku listu najavili su stari saigrači iz Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije.
„Cilj naše koalicije je da na izborima dobije više od 11 odsto glasova", izjavio je tada lider socijalista Ivica Dačić.
- Boris Tadić: „Ja nikad neću nestati iz politike”
- Demokrate i socijalisti - dva lica srpskih stranaka
- Izbori u Srbiji: Sa ulica i hala u virtuelni svet
Samo dan kasnije naprednjaci su Republičkoj izbornoj komisiji predali potpise i listu za izbore, na čijem čelu je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Međutim, to je izazvalo dosta bure u javnosti. Zašto?
Prvi slučaj Kovida-19 u Srbiji potvrđen je 6. marta, pa su mnogi opozicionari napadali vlast da se sa potvrdom čekalo zbog skupljanja potpisa za listu naprednjaka, što je vlast poricala.
Inače, na listi SNS su i Pokret socijalista, SDPS Rasima Ljajića, PUPS, kao i Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića.
Broj zaraženih u Srbiji za to vreme raste, pa je Vučić 11. marta sve predizborne aktivnosti SNS-a odložio do 1. aprila.
Ipak, ministar Vulin i delegacija radikala su tog dana, kao i svake godine, bili u Požarevcu, kako bi položili cveće na grob Slobodana Miloševića.
Dan kasnije i Demokratska stranka je otkazala sve predizborne događaje, a predsednik Vučić se prvi put tokom epidemije obratio naciji, što će u narednim danima često raditi.
Onda je došao i taj 15. mart - u Srbiji je uvedeno vanredno stanje.
Zatvorene su škole i vrtići i ograničeno je kretanje starijima od 65 godina. Kasnije su počeli i vikend-karantini i više ništa nije bilo isto.
Republička izborna komisije odlučila je 16. marta da obustavi sve izborne radnje, što znači novi datum za glasanje po ukidanju vanrednog stanja.
„Imamo jedinstven stav po tom pitanju - izbori za nas ne postoje dok se borimo sa koronom. Kad se to završi, sešćemo zajedno i dogovoriti datum izbora", izjavio je tada Vučić.
Opozicija za to vreme kritikuje bezbednosne mere koje vlast sprovodi, ministri na to odgovaraju preko medija, a Vučić se redovno zahvaljuje kineskom predsednik Si Đinpingu, nazivajući ga često bratom.
U sporom karantinskom ritmu se mart i završio, a krajem meseca dogodio se i prvi slučaj Kovida-19 u Vladi Srbije - zaražen je državni sekretar Branislav Blažić.
Prvog dana aprila objavljeno je da je Blažić preminuo.
Trenutni presek - ko bojkotuje, ko ne bojkotuje?
Proglašeno je 13 lista. Pokret slobodnih građana je skupio potpise, pokret „1 od 5 miliona" ih je predao, ali im liste još nisu proglašene.
Izlazak na izbore najavili su ranije i iz pokreta Dosta je bilo i Liberalno demokratske partije.
Tabela trenutno izgleda ovako:
Bojkot
- Savez za Srbiju - Demokratska stranka, Dveri, Narodna stranka, Stranka slobode i pravde, kao i nekoliko manjih pokreta i udruženja
- Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd"
Izlaze na izbore
- Srpska napredna stranka
- Socijalistička partija Srbije
- Srpska radikalna stranka
- Savez vojvođanskih Mađara
- SPAS Aleksandra Šapića
- Pokret za obnovu kraljevine Srbije
- Lista Ujedinjena demokratska Srbija, na kojoj su LSV, DHSCV i niz manjih pokreta i partija
- Lista Samo pravo, okupljena oko Muamera Zukorlića
- Demokratska stranka Srbije - Metla2020
- Lista okupljena oko predsednika Opštine Čajetina Milana Stamatovića
- Stranka demokratske akcije Sandžaka Sulejmana Ugljanina
- Zavetnici
- Narodni blok, koji predvodi bivši ministar Velimir Ilić
Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića predao je 4. juna izbornu listu, koja nije potvrđena do objavljivanja ovog teksta. Izlazak na izbore najavio je i pokret Dosta je bilo.
April - mesec šerpi i uskršnjeg karantina
April je za većinu ljudi zbog karantina i mera socijalne distance počeo mirno - svi su bili zatvoreni u kućama i stanovima.
Situacija sa širenjem virusa se za to vreme sve više pogoršavala.
Jedna od vesti koja je tada izazvala dosta pažnje je odluka Tvitera da ukine 8.558 naloga koji su, kako navode, služili za promociju vladajuće stranke u Srbiji i njenog lidera.
Predsednik Vučić je na to reagovao izjavom da ne zna o čemu se radi i da „nije na Tviteru".
Vučić je potom 6. aprila posetio Novi Pazar, zbog sve gore situacije sa Kovidom-19 u tom gradu, kako bi odneo respiratore.
Kasnije je na Instagramu objavio fotografiju na kojoj se vidi kako jede pitu zeljanicu.
Međutim, novopazarska priča nije bila gotova tim obrokom.
Dan kasnije, posle kritika posete predsednika, smenjen je Emir Ašćeriš, pomoćnik gradonačelnika Novog Pazara.
„Ne nasedamo na ovakve političke fazone, odlično prepoznajemo da se više bavi sobom i politikom, nego rešavanjem krize", napisao je Ašćerić na Fejsbuku.
Nihat Biševac, gradonačelnik Novog Pazara, izjavio je da je Ašćerić smenjen zbog „politizovanja napora koji se čini na prevazilaženju trenutnog stanja".
Vikendi su tih dana pretvoreni u karantine, a Vučić 10. aprila posetio i Niš.
- Hoće li Srbija najzad dobiti zakon o poreklu imovine funkcionera
- Migranti u Srbiji u raljama epidemije korone, pretnji i lažnih vesti
- Šta Tito predstavlja mladim levičarima danas u Srbiji
Tog dana objavljeno je da je Kovidom-19 zaražen i njegov sin Danilo, a sve je bilo više debata da li će biti karantina tokom Uskrsa.
Zvaničnici vlasti, na čelu se predsednikom Vučićem, više puta su izjavili da se dovijaju na najrazličitije načine kako bi nabavili respiratore, bez uobičajenog protokola.
Premijerka Ana Brnabić je 15. aprila izjavila da se „polako vidi svetlo na kraju tunela", dodavši da će „o respiratorima položiti račune posle vanrednog stanja".
Onda je stigao 20. april i penzioneri su mogli malo da odahnu - dobili su mogućnost da utorkom, petkom i nedeljom šetaju pola sata.
Dakle, polako je počelo popuštanje mera, počele su i spekulacije o novom datumu izbora, Skupština Srbije održala je 28. aprila prvu sednicu, ali daleko od toga da je sve bilo gotovo.
Tih dana bila je aktuelna buka sa balkona, prozora i terasa u 20.05 časova, odmah posle aplauza podrške medicinskim radnicima.
Buka je i dalje u modi na Paliluli.#šerpanje i dalje na maksimumu! A ti se i dalje praviš gluv? Ili se kriješ? Ok, čujemo se onda i sutra. pic.twitter.com/IBta6tp2QT
— Law Abiding Citizen (@mrcoslav) May 7, 2020
Reč je o akciji „Digni glas: Bukom protiv diktature", koju je inicirala inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd" i koja će u narednim danima izazvati dosta bure.
Maj - mesec baklji štajkova glađu
Maj je počeo najavama o novom datumu izbora - 14. ili 21. jun, rekao je Vučić - dok su šerpe i lonci dobili konkurenciju.
Nepoznata lica su na krovovima pojedinih zgrada u Beogradu palila baklje, uz skandiranje protiv jednog od lidera opozicije Dragana Đilasa.
Među njima je bio i poslanik naprednjaka Vladimir Đukanović, koji je ubrzo izjavio da nije organizator paljenja baklji.
Opozicija se tome protivila, ističući da je reč o ljudima koja ne bi trebalo da imaju dozvolu za kretanje tokom policijskog časa.
Greška, ipak i kod nas Đilase lopove sa sve bakljama hahahaha radi ozvučenje 😂 pic.twitter.com/cEWwUHRyjy
— Брутално васпитан (@egochetnik) April 29, 2020
Situacija je dodatno eskalirala 3. maja, kada je Đilas na Tviter okačio video snimljen neposredno posle puštanja „Đilase lopove" nedaleko od kuće njegove dece.
„Deset minuta su sa ozvučenja puštali 'Đilase lopove' što su slušala moja deca, na 30 metara gde žive, i plakala i tresla se od straha", rekao je tada Đilas.
Iz vladajuće stranke su na to odgovorili da je reč o „jeftinom političkom triku", da Đilasovu decu „niko nije pominjao" i da niko nije reagovao kada su vređali Vučićevu decu.
Pripadnici opozicije su se potom nekoliko dana okupljali na ulici tokom policijskog časa, u znak protesta.
Vanredno stanje je ukinuto 6. maja, na Đurđevdan, odlučeno je da će izbori biti 21. juna, a nova bura nastala je zbog teksta KRIK-a o sukobima između organizovanih kriminalnih grupa sa Balkana.
Između ostalog, u tekstu je objavnjena fotografija predsednikovog sina Danila Vučića u društvu pripadnika navijačke grupe „Janjičari".
Političke peripetije potom su se prenele u Narodnu Skupštinu - ili ispred nje.
Lider Dveri Boško Obradović 6. maja je pred Skupštinskom govornicom duvao u pištaljku, zbog čega ga je obezbeđenje iznelo iz sale.
Tog dana je Skupština izglasala ukidanje vanrednog stanja.
Situacija se dodatno pogoršala 8. maja, kada su Obradović, poslanici i simpatizeri Dveri blokirali stepenište na ulazu u Skupštinu Srbije. Tada je došlo i do manjeg incidenta.
Prvo je došlo do verbalnog sukoba Obradovića i ministra zdravlja Zlatibora Lončara, a potom i fizičkog kada je pocepan sako poslanika Marijana Rističevića.
Dodatna bura tog dana nastala je zbog odluke Pokreta slobodnih građana da izađe na izbore.
„Apsolutno smo svesni da se nijedan segment u pogledu izbornih uslova nije promenio na bolje. Naprotiv, sve je šest puta gore. Ali izbori pod Aleksandrom Vučićem nikada neće biti fer", rekao je Trifunović obrazlažući odluku.
Potom je došao 10. april i niz štrajkova glađu ispred Skupštine Srbije.
Gladovanje je prvi započeo samostalni poslanik Miladin Ševarlić zbog pitanja Kosova, u čemu mu se ubrzo pridružio Boško Obradović, dodavši temi Kosova „kršenje Ustava i rušenje demokratije".
Tu nije bio kraj - u štrajk glađu stupili su odmah i poslanici vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović i Sandra Božić, sa zahtevom da tužilaštvo reaguje i pokrene istragu protiv Obradovića zbog sukoba na stepeništu parlamenta.
Dan kasnije, 11. maja, Ševarlić je prekinuo štrajk glađu jer je, kako kaže, bio „medijski ugušen" zbog štrajkova ostalih poslanika.
Sve je dodatno začinjeno mitingom i kontra-mitingom ispred Narodne skupštine - uprkos apelima stručnjaka da se održi socijalna distanca - kada je jedna grupa podržavala Obradovića, a druga poslanike SNS-a.
- Slika Srbije pred izbore - dva skupa uprkos svim zabranama
- Ko je žena koja je osmislila štrajk glađu i gde je tu politika
Božić je ubrzo prekinula štrajk, ali se bilans štrajkača na skupštinskim stepenicama nije promenio, jer se Obradoviću pridružio poslanik Dveri Ivan Kostić.
Martinović je od štrajka odustao 12. maja, Obradović i Kostić osam dana kasnije.
Tada je već centralno pitanje u javnosti ponovo bila situacija u Crnoj Gori, zbog hapšenja vladike Srpske pravoslavne crkve Joanikija.
Od stvari koje su do kraja meseca privukle nešto veću pažnju su i sajber mitinzi predsednika Vučića, o kojima se dosta pisalo na društvenim mrežama.
Krajem meseca spekulisalo se i da će ministar Rasim Ljajić postati novi ambasador u Turskoj, na šta je on odgovorio da je to „tačno koliko i vest da ću biti centarfor Barselone".
Poslednjeg dana maja Sergej Trifunović je napadnut u Knez Mihailovoj ulici u centru Beograda.
Jun - mesec izbora
Šesti mesec u godini tek je počeo, izbori su zakazani za 21. jun i vremenska prognoza kaže da će biti vruće.
A možda i bude toplo.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
