Masovno izlivanje nafte na ruskom Arktiku ugrožava životnu sredinu do sada neviđenim posledicama.
Ruski predsednik Vladimir Putin proglasio je vanredno stanje nakon što se krajem maja 20.000 tona dizela izlilo u reku na Arktičkom krugu.
Izlivena nafta zagadila je lokalne reke i ulila se u zemlju. Ruski zvaničnici i međunarodne ekološke agencije kažu da će se posledice ovog izlivanja osećati još decenijama.
Ruske službe za hitne intervencije trude se da saniraju štetu, ali bi sve ovo moglo značajno da se odrazi i na oblasti mimo životne sredine.
Pogođeni bi mogli da budu i ruski privatni biznis, buduća gradnja i Putinova popularnost - ali kako?
- Putin proglasio vanredno stanje zbog izlivanja goriva u Severnom polarnom krugu
- Amazonija u opasnosti: Požari, seča šuma i korona virus
- Dan kada su došli pirati
Ekološka katastrofa
Dvadeset devetog maja, srušio se ogroman rezervoar za gorivo u elektrani u ruskom regionu Krasnojarsku u Sibiru, izazvavši izlivanje više od 20.000 tona dizela.
Čini se da je popustila potporna struktura rezervoara, koja je bila pričvršćena bušenjem permafrosta.
Uz klimatske promene i vreme koje je bilo neobično toplo za ovo doba godine, permafrost - debeli sloj zemlje ispod površine koji ostaje zamrznut tokom čitave godine - počeo je da se topi.
Elektrana je saopštila da je potporna struktura dobro funkcionisala više od 30 godina i da nije pokazivala znake propadanja. Potpredsednik podružnice kompanije rekao je da se prema rezervoaru oduvek odnosilo sa „krajnjom pažnjom" i da su iza pada mogle da stoje samo „abnormalno blage temperature".
Isprva se izlivši na lokalni put, dizel je za svega nekoliko sati stigao do reka Daldikan i Ambarnaja i uputio se ka Karskom moru.
Pocrvenela reka
Elektrana - koja snabdeva strujom grad Norilsk, veliki industrijski centar u Sibiru - u vlasništvu je podružnice Norilsk Nikela, vodećeg svetskog proizvođača nikla i paladijuma.
Ključni deoničari Norilsk Nikela su najbogatiji Rus Vladimir Potanin, kao i još jedan ruski milijarder, Oleg Deripaska.
Norilsk Nikel već ima iskustva sa izlivanjima - pre četiri godine reka Daldikan je takođe pocrvenela posle jednog sličnog incidenta.
Ovo poslednje izlivanje zagadilo je ogromno prostranstvo od 350 kvadratnih kilometara, javljaju državni mediji.
Ruski ogranak ekološke agencije Grinpis saopštio je da je ovo izlivanje najgora ekološka katastrofa na Arktiku u poslednjih 30 godina.
Ekolozi su je uporedili sa nesrećom naftnog tankera Ekson-Valdez uz obalu Aljaske 1989. godine, kad se 37.000 tona sirove nafte izlilo u Pacifički okean nakon što se tanker nasukao.
Zašto je Putin ljut?
Uprava elektrane pokušala je da izađe na kraj sa nesrećom lokalno, prvo uz pomoć vlastitih resursa, a kasnije koristeći lokalne službe za vanredne situacije.
Zato je Ruski istražni odbor pokrenuo krivični slučaj zbog navodnog nemara, tvrdeći da je postojalo dvodnevno kašnjenje sa informisanjem moskovskih vlasti o ozbiljnosti nesreće.
I Predsednik Putin je izrazio svoj bes tokom vanrednog sastanka vlade prošle nedelje.
Kad je guverner regiona Krasnojarsk Aleksander Us završio svoj izveštaj rekavši: „To je to, završio sam!", Putin je prasnuo: „Kako to misliš 'to je to'? Šta zapravo RADIŠ po ovom pitanju?"
Norilsk Nikel tvrdi da nije bilo kašnjenja u izveštavanju o nesreći i da je kompanija reagovala u skladu sa protokolom za vanredne situacije.
Direktoru elektrane Vjačeslavu Starostinu određen je pritvor do 31. jula, mada on još nije optužen ni za kakav zločin.
Jedan od najozbiljnijih problema jeste kako se rešiti nafte koju spasioci sakupljaju sa površine vode i zemlje.
I dok je guverner Krasnojarska predložio da se ona zapali kako bi se sagorela, ministar za životnu sredinu Dmitrij Kobilkin rekao je da je to nerealno rešenje.
„Ne vidim kako možemo da sagorimo ovakvu količinu goriva u arktičkoj zoni. Lomača nad toliko širokom oblasti sama po sebi bi predstavljala problem", rekao je ministar.
Mnogi veruju da bi bilo nemoguće kontrolisano spaliti toliku ogromnu količinu materije (stotine tona nafte i zagađene zemlje).
U subotu je u ovu oblast isporučeno nekoliko kontejnera da se u njima pohrani kontaminirana mešavina dizela, zemlje i vode, sve dok se ne donese odluka šta sa tim da se radi na duže staze.
- Batut: Kako se zaštititi od zagađenja vazduha
- Kako zagađenje vazduha utiče na ljudsko telo
- Zagađenje okeana: Zašto ne možemo da vidimo plastiku u morima
Ekološki plan?
Ruska ekološka agencija Rosprirodanadzor kaže da je odmah posle nesreće nivo zagađenja u lokalnim rekama nadmašio bezbedne granice više desetina hiljada puta.
Smatra se da je nesreća druga najveća ove vrste u savremenom ruskoj istoriji što se tiče masovnosti, rekao je za novinsku agenciju AFP ekspert iz Svetske fondacije za prirodu (WWF) Aleksej Knižnikov.
Ali počeo je da se sprovodi plan, sa postavljanjem plutajućih ograda na rekama, kako bi se sprečilo da nafta nastavi da teče dalje nizvodno.
Plutajuće ograde na površini vode često se koriste posle izlivanja nafte u mora i reke. One sprečavaju da nafta, koja je lakša od vode, prođe dalje.
WWF je podržao strategiju koju primenjuju spasioci. Portparol Knižnikov je za ruske medije izjavio da su spasioci uspeli da blokiraju reku Ambarnaju i zaustave, ili makar privremeno spreče, širenje izlivanja ka velikom jezeru Pjasino.
Ali Grinpis nije toliko ubeđen u efikasnost plutajućih ograda u ovom slučaju. Šef ruskih programa Ivan Blokov kaže da je dizel toksičniji od sirove nafte i sadrži hemikalije koje ograde ne mogu da zadrže.
„Deo dizela će se rastvoriti u vodi i hemikalije će ostati tamo još godinama", kaže Blokov.
„Ovi toksični elementi negativno će uticati na rečni i jezerski život. Deo goriva će ispariti i završiti u vazduhu koji udišu meštani."
Prema ministarstvu za životnu sredinu, obnavljanje lokalnog prirodnog staništa će potrajati više od decenije.
Problemi s poslovanjem
Javna kritika predsednika Putina ostavila je traga na cenu deonica Norilsk Nikela.
Tokom televizijske rasprave, Putin je prekorio šefa podružnice kompanije zato što nije brže prijavio nesreću. Odmah posle toga, deonice Norilsk Nikela pale su za više od 9,5 odsto, mada su se posle toga donekle vratile.
Nesreća je ponovo pokrenula raspravu u ruskim medijima o potencijalnoj potrebi da se preispitaju procesi privatizacije iz devedesetih, kad je mala grupa biznismena uspela da se dočepa najunosnijih industrijskih grana u zemlji, osnovavši elitu oligarha.
Suosnivač Norilsk Nikela Vladimir Potanin, koji je prema Forbsu najbogatiji čovek u Rusiji, smatra se simbolom takve elite.
Potaninov kolega milijarder i bivši suvlasnik kompanije Mihail Prokhorov kaže da će nova priča o nacionalizaciji ugroziti sve privatne biznise u Rusiji - od malih restorana do industrijskih giganata.
„Pozivi na nacionalizaciju ugroziće čitavu ekonomiju, koja je, zahvaljujući privatnim biznisima i preduzetničkoj inicijativi, uspela da napreduje u poslednjih 20 godina", rekao je Prokhorov, koji je 2007. godine prodao svoje deonice Norils Nikela za 7,5 milijardi dolara.
Suviše je rano reći da li će ovo izlivanje nafte dovesti do nacionalizacije ili pokrenuti bilo kakve veće promene u strukturi ruske ekonomije. Ali to bi mogla da postane prilika za Kremlj da zauzda velike korporacije i njihove bogate vlasnike.
Opasnost po permafrost
Norilsk je jedan od najzagađenijih gradova na svetu, sa elektranama i fabrikama koje proizvode lokalno iskopavane metale - i ispuštaju toksični sumpor dioksid u atmosferu.
Rusija je vodeći svetski proizvođač paladijuma - a lokalna životna sredina plaća veliku cenu za to.
Norilsk je jedan od svega dva grada na svetu sa više od 100.000 stanovnika koji je izgrađen na permafrostu.
Drugi grad, Jakutsk, takođe je u Rusiji. Postoje još i manja mesta i sela i industrijska preduzeća po čitavom severu zemlje.
Dodatno topljenje permafrosta ugroziće prihode u ovom ekstremnom regionu, kao i dovesti do još ekoloških kriza.
Grinpis je već pozvao premijera Mihaila Mišustina da pokrene proces testiranja svih struktura povezanih sa naftnom i hemijskom industrijom na Arktiku.
Eksperti kažu i da treba proceniti kolika je opasnost po životnu sredinu u svim preduzećima smeštenim u ovom regionu.
U ovom trenutku svaku neplaniranu proveru opasnosti u preduzećima mora prvo da odobri tužilaštvo. Grinpis kaže da bi tela za ekološku kontrolu morala da mogu da izvrše proveru čim dobiju informaciju o potencijalnoj pretnji po životnu sredinu i lokalne zajednice.
Putin i budućnost
Predsednik Vladimir Putin je demonstrirao svoj dobro poznati direktan pristup rešavanju problema tokom prvog vanrednog zasedanja vlade posle nesreće, koja je emitovana na nacionalnoj televiziji. Bio je strog i nepopustljiv, koreći zvaničnike za koje je, čini se, verovao da su podneli manjkave izveštaje.
U petak je razgovarao sa Potaninom - i ovaj sastanak je emitovan na nacionalnoj televiziji, prikazavši predsednika u njegovoj kancelariji u Kremlju, a milijardera u arktičkoj tundri, nedaleko od mesta izlivanja.
„Znamo se dobro", rekao je Putin, tonom koji je bio donekle mekši od onog koji je koristio sa drugim predstavnicima kompanije. „Ti nisi samo vlasnik preduzeća, ti i radiš tamo."
To je verovatno bio izraz uvažavanja Potaninovog direktnog preduzimljivog stila, sličnog njegovom vlastitom.
„Koliko se koštati operacija čišćenja?", pitao je Putin vlasnika kompanije.
„Milijardu rubalja", odgovorio je Potanin. „Ali potrošićemo koliko god bude bilo potrebno."
Putin je prekorio Potanina zato što ranije nije ojačao strukturu rezervoara za gorivo, a što je, prema predsedniku , moglo da spreči da dođe do katastrofe.
Popularnost Vladimira Putina dosada je na rekordno najnižim granama, otkako se sunovratila cena nafta a mnogi Rusi su osetili pad životnog standarda.
Pred referendum o ustavnoj reformi - koja će, ukoliko bude prošao, omogućiti Putinu da ponovo bude izabran i ostane na vlati sve do 2036. godine - on očajnički mora da dokaže sunarodnicima da je sposoban lider i da sve drži pod kontrolom.
Ekološki izazovi mogli bi da se pokažu do sada najtvrđim orahom, u zemlji u kojoj su prirodna bogatstva decenijama naširoko iskorišćavana - uz vrlo malo predumišljaja, tvrde neki.
Bonus video:
