Vođa tibetanskog budizma vidi razloge za optimizam čak i usred pandemije korona virusa.
Ljudi pomažu jedni drugima, kaže on BBC novinaru Džastinu Rouletu, a ako sedam milijardi ljudi na Zemlji počne da se „oseća kao jedno", možda će se ujediniti i da reše problem klimatskih promena.
Prvi put kad sam se sreo sa Dalaj Lamom, štipnuo me je za obraz.
Prilično je neobično da vas za obraz štipne bilo ko, a kamoli čovek kog mnogi sledbenici smatraju živim bogom.
Ali Dalaj Lama je nestašan čovek koji voli da zafrkava one koji ga intervjuišu.
- „Reinkarnirani“ lider tibetanskog budizma koji je nestao pre 25 godina
- Bogovi sutrašnjice: Kako izgleda budućnost religije
- Kako pričati o seksu i religiji u konzervativnom društvu
Sada je, naravno, takav gest nezamisliv - naš poslednji susret odigrao se preko sterilnog interfejsa aplikacije za video konferencijski poziv.
Dalaj Lama se brzo pojavljuje i seda ispred kamere, smešeći se i nameštajući odoru boje burgunca.
„Pola šest", kaže on sa smeškom. Oči mu svetlucaju: „Prerano!"
Obojica se smejemo. Opet me zafrkava.
Oduševio sam se što je lider tibetanskog budizma pristao na intervju, ali sam se malko smorio kad mi je njegova sekretarica saopštila da će to biti u devet sati po indijskom vremenu.
To je 04:30 po britanskom vremenu. To će značiti da ću u redakciju morati da dođem u 03:30.
Džejms Brajant, koji je producirao intervju, preuzeo je stvar u svoje ruke.
„Iako ništa nije nemoguće za nas, to bi bilo prilično teško", napisao je on.
Sekretarica njegove svetosti složila se da se intervju pomeri na 10:00 sati po indijskom vremenu.
I tako sam se u 05:00 sati u sredu prošle nedelje obreo u BBC-jevoj redakciji u Londonu gledajući video fid iz Daramšale u severnoj Indiji.
Kontrast teško da je mogao da bude veći.
Sedim među redovima praznih radnih stolova na sivom polusvetlu, dok u palati planinskog utvrđenja u podnožju Himalaja prolaze monasi u purpurnim i odorama boje šafrana, podešavajući kablove i nameštajući kamere u pozlaćenoj prostoriji.
Kroz prozore dopire bistro planinsko svetlo.
Ima i gorih mesta za boravak tokom izolacije od palate sa prostranim pogledom na ledene planinske vrhove, a Dalaj Lama i sam to priznaje.
„Ovde imamo veoma čistu pijaću vodu i svež vazduh. Boravim ovde u miru", kaže mi uz još jedan od njegovih prepoznatljivih eksplozivnih smehova.
Njegove misle su uz one koji pate i plaše se tokom strašne pandemije, ali kaže i da je bilo i mnogo inspirativnih stvari i razloga za slavlje.
„Mnoge ljude nije briga za vlastitu bezbednost, već pomažu drugima, to je divno."
Dalaj Lama se smeši.
„Kad se suočimo sa nekakvom tragičnom situacijom, na videlo izbije dublja ljudska vrlina saosećanja", dodaje on. „Obično ljudi ne razmišljaju o tim dubljim ljudskim vrednostima, ali čim vide braću i sestre kako pate, reakcija stiže automatski."
Pitam ga kakav savet ima za ljude koji su napeti ili prestrašeni.
Najvažnije je ne brinuti previše, kaže on
„Ukoliko ima načina da razrešite vlastitu situaciju, onda pokušajte to da uradite, nema razloga za brigu", objašnjava on.
„Ali ukoliko zaista ne postoji način da se ona reši, onda nemate zašto da brinete, ne možete ništa da uradite po tom pitanju. Morate to da prihvatite, kao starost."
Dalaj Lama će za nekoliko nedelja napuniti 85 godina.
„Ne vredi mi da razmišljam o tome da sam prestar, nemam od toga koristi kao neko ko je star", nastavlja on.
„Mladi ljudi su okrenuti svemu fizičkom, njihovi umovi su sveži, oni mogu da pruže doprinos boljem svetu, ali su previše uzbuđeni." On se kikoće.
„Stariji ljudi imaju više iskustva, oni mogu da pomognu tako što će podučiti mlade. Možemo da im kažemo da se malo smire", kaže on uz još jedan eksplozivan smeh.
On smatra da će se mladi naći u prvim redovima borbe protiv nečega što je trenutno jedna od njegovih najvećih briga: potreba da se reše izazovi ugrožene životne sredine.
Kaže da je za vlastitog života video posledice klimatskih promena. Deluje prilično emotivno dok se priseća mladosti.
- Dalaj Lama u bolnici zbog problema sa plućima
- Kako se budizam ušunjao na stadione širom sveta - i Srbije
- Etički veganizam je filozofsko uverenje zaštićeno zakonom, odlučio britanski sud
Četrnaesti Dalaj Lama rođen je u zabitom selu na visoravni Tibeta 1935. godine.
Identifikovan je kao tulku, reinkarnacija 13. Dalaj Lame, 1937. godine.
„Dok sam boravio na Tibetu", kaže mi on, „nisam bio svestan životne sredine. Uzimali smo je zdravo za gotovo. Mogli smo da pijemo vodu iz bilo kog potoka."
Tek kad je stigao u Indiju i kasnije počeo da putuje po svetu, shvatio je kolika se šteta nanosi.
„Stigao sam ovde u Daramšalu 1960. godine. Te zime bilo je mnogo snega, a onda svake naredne godine sve manje, i manje, i manje."
„Moramo da shvatimo globalno zagrevanje veoma ozbiljno", kaže lider tibetanskog budizma.
On poziva svet da više ulaže u solarnu i energiju vetra, a da se udalji od zavisnosti od fosilnih goriva.
Važna stvar, kaže mi, jeste prihvatiti da nismo usamljeni pojedinci, već da zavisimo od zajednice čiji smo sastavni deo.
„Koliko god vaša porodica bila bogata, bez zajednice vi ne možete da preživite", kaže on.
„U prošlosti je bilo previše naglaska na mom kontinentu, mojoj naciji, mojoj veri. To razmišljanje je sada zastarelo. Sada nam je istinski potreban osećaj zajedništva sedam milijardi ljudskih bića."
To bi, kaže on, mogla da bude jedna od pozitivnih stvari proisteklih iz krize korona virusa.
Ali dok se svet brzo probudio na opasnost od virusa, globalno zagrevanje je podmuklija pretnja, ističe on, koja nam stiže „deceniju za decenijom".
Zbog toga možda izgleda kao manje hitan problem, ali on se brine da bismo uskoro mogli da otkrijemo da on više nije u našoj moći.
Ovaj izazov ima veze sa drugom velikom preokupacijom Dalaj Lame: obrazovanjem.
„Čitav svet bi trebalo da obrati više pažnje na to kako da transformiše vlastite emocije", kaže on.
„To treba da je zadatak obrazovanja, a ne religije. Obrazovanja o duševnom miru i kako ga postići. To je veoma važno."
I sada dolazi najteži deo intervjua. Želim da pričam sa Dalaj Lamom o njegovoj vlastitoj smrti - ili, tačnije, pitanju njegovog ponovnog rođenja.
To nije samo njegov problem. Šta će se desiti kad on umre, ključno je i za budućnost tibetanskog budizma i Tibetanskog pokreta za nezavisnost.
Kina je 1950. godine poslala trupe na Tibet da bi silom preuzela oblast za koju tvrdi da joj pripada.
Mnogi Tibetanci se žestoko opiru onome što doživljavaju kao nezakonitu okupaciju.
Kao duhovni vođa tibetanskog naroda, Dalaj Lama je simbol tog otpora.
On me podseća da mi je već jednom ranije rekao da bi njegova smrt vrlo lako mogla da obeleži kraj velike tradicije Dalaj Lama - ove reči znače „veliki vođa" na tibetanskom.
„Sve bi moglo da se završi s ovim velikim Lamom", kaže mi on, smejući se dok upire u vlastita prsa.
On kaže da će himalajski budisti Tibeta i Mongolije odlučiti šta će dalje biti.
Oni će utvrditi da li se 14. Dalaj Lama reinkarnirao u još jednom tulkuu.
To bi mogao da bude težak proces. Dečak kog je aktuelni Dalaj Lama identifikovao kao reinkarnaciju druge najmoćnije figure u tibetanskom budizmu, Pančen Lame, otet je 1995. godine. Pančen Lama je taj koji bi obično vodio potragu za reinkarnacijom sledećeg Dalaj Lame.
Dalaj Lama kaže da ono što njegovi sledbenici budu odlučili ne predstavlja nikakav problem za njega.
„Ja lično nemam nikakav interes", kaže on smejući se.
Dalaj Lama se nada da će, kad dođu njegovi poslednji dani, i dalje imati neukaljano ime i da će moći da kaže da je nečim doprineo čovečanstvu.
„I da završim svoje", kaže on, uz još jedan smeh.
I sa tim, naš intervju je završen.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
