Od pregovora sa Kosovom, preko promene Ustava do aktuelne epidemija korona virusa, novi sastav Vlade Srbije i Narodne skupštine imaće pune ruke posla.
Srpska napredna stranka odnela je ubedljivu pobedu i osvojila 62,6 odsto glasova, ali glasalo je manje od polovine birača - 48 ili 49 odsto, prema podacima CESID-a i Ipsosa na osnovu 93,6 odsto obrađenog uzorka.
Opozicioni Savez za Srbiju proglasio je uspeh kampanje za bojkot izbora, ali to neće omesti aktuelnu vlast da ponovo formira stabilnu skupštinsku većinu.
Neki sastanci ipak neće moći da čekaju sazivanje nove Vlade.
- Izbori u Srbiji i velike sile: „Međunarodna tišina glasno se čuje"
- Koliko je ukupno pregovora o Kosovu
- Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo
Kosovo na dnevnom redu samo dan posle izbora
Samo jednu noć imaće srpski politički predstavnici da se oporave od izborne trke i da nastave drugu - pregovore oko odnosa sa Prištinom.
Njihov prvi zadatak uslediće već dan posle izbora jer 22. juna u Beograd dolazi Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine.
Ovo će biti njegova prva poseta Beogradu od kada je stupio na ovu funkciju, nakon što je proveo nekoliko dana na Kosovu prošle nedelje.
Jedna od prvih izjava koja je samo tri dana pre izbora u Srbiji stigla od Lajčaka bila je: „Napuštam Kosovo sa sigurnošću da su stvoreni uslovi za dijalog".
Čim se ova poseta završi, srpska delegacija 27. juna putuje u Ameriku na još jedan sastanak na temu odnosa Prištine i Beograda.
Sastanak je zakazao specijalni izaslanik američkog predsednika za pregovore Srbije i Kosova, Ričard Grenel.
Grenel je prošlog petka izjavio da najpre mora doći do normalizacije ekonomskih odnosa, dok su politički odnosi tema za sledeću fazu pregovora.
„Sjedinjene Američke Države su uverene da se dvadesetogodišnji sukob može rešiti samo ekonomskom normalizacijom", rekao je Grenel za kosovski portal Ekspres.
Predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, sastali su se u Vašingtonu 2. marta.
Tada su potpisana pisma o namerama o uspostavljanju avio linije između dva grada, kao i obnovi železničkog saobraćaja i izgradnji autoputa.
U međuvremenu su održani parlamentarni izbori i na Kosovu i u Srbiji. Vlada Kosova koju je predvodio Tačijev glavni politički suparnik Aljbin Kurti izdržala je jedva pedesetak dana, a novu predvodi Avdulah Hoti.
Ipak, pre ovog sastanka pauza je bila duga, a problemi između dve strane bili su „na ledu" gotovo čitavu 2019. godinu, jer su krajem 2018. uvedene takse na uvoz srpske robe na Kosovo.
Zato bi neke od prvih tema u pregovorima između Beograda i Prištine mogle da budu na stolu - normalizacija uvoza srpske robe na Kosovo, ali i prestanak srpskih diplomatskih aktivnosti kako bi druge zemlje povukle priznanje nezavisnosti Kosova.
Istovremeno, premijer Avdulah Hoti, koji će putovati na sastanak u Vašingtonu, rekao je da će Kosovo sastaviti platformu za pregovore sa Srbijom i da će ona možda biti predstavljena u skupštini 23. juna.
Poslednjih godina pregovori Beograda i Prištine odvijali na relaciji predsednika država, ali ukoliko se to promeni uključivanjem kosovskog premijera - možda bi ovaj posao mogao da sačeka i novog predsednika Vlade Srbije.
Među otvorenim pitanjima biće i funkcionisanje Zajednice srpskih opština na Kosovu.
I dalje su nerešeni svakodnevni problemi građana - snadbevanje strujom i plaćanje električne energije na severu Kosova, ali i problemi sa primenom Sporazuma o slobodnom kretanju.
Srbi sa Kosova koji imaju srpski pasoš izdat, na primer, u Zubinom potoku, ne mogu da putuju van granica Kosova.
Albanci sa Kosova, kada ulaze u Srbiju, moraju da pokažu ličnu kartu i sačekaju izradu posebnog dokumenta.
Problem postoji i sa automobilskim tablicama. Postoje dve vrste tablica na Kosovu, jedna su 'ks' tablice, koje su teritorijalno neutralne i sa njima mogu da putuju i Srbi i Albanci.
Druge tablice su 'rks', a sa njima ne može da se uđe u Srbiju. Umesto toga se izdaju probne tablice, a ta procedura traje od 15 minuta do pola sata.
Poseban problem imaju građani sa Kosova koji pokušavaju da dobiju prebivalište u Srbiji, rekli su iz onlajn portala Kossev za BBC na srpskom.
Šta očekuje novu vladu u procesu evropskih integracija?
Nova vlada Srbija nastaviće pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, započete 2014. godine.
Međutim, dinamika ovog procesa neće zavisiti samo od postupaka vlasti u Beogradu.
Pandemija korona virusa izazvala je krizu u EU, čije posledice već osećaju građani država članica.
Do kraja godine očekuje se usvajanje sedmogodišnjeg budžeta unije, a iznos predviđen za Zapadni Balkan pokazaće kakva će se politika voditi prema ovom regionu.
- Srbija i EU: Deset godina pregovora
- Šta su Balkanu donele deklaracije i samiti EU
- Šta donosi hrvatsko predsedavanje Evropskom unijom
„Postoji nekoliko scenarija za dalji proces pristupanja Srbije EU", kaže Sena Marić, istraživačica u Centru za evropske politike.
Po njenim rečima, veće angažovanje EU na području Zapadnog Balkana bilo bi „optimističan scenario", jer bi time bilo izvesnije da će Srbija i druge zemlje regiona postati članice Unije.
Marić kaže da postoji konsenzus među članicama EU da aktuelni proces pristupanja nije dovoljno efikasan, zbog čega je usvojena nova metodologija proširenja u februaru ove godine.
Lošiji scenario podrazumevao bi da ne dođe do konsenzusa o gorućim pitanjima u okviru EU, pa ni oko politike prema Zapadnom Balkanu.
„Tada će se pregovori nastaviti u ovom uobičajenom tempu, otvaraju se i zatvaraju poglavlja, ali u oblasti vladavine prava ćemo ili stagnirati ili nazadovati", objašnjava Marić.
Ona tvrdi da ako dođe do ovog scenarija, Srbija će „nastaviti da simulira reforme, a EU da simulira da ćemo nekad postati njena članica".
- Izbori u Srbiji i velike sile: „Međunarodna tišina glasno se čuje"
- Šta je Savet Evrope i zašto je važan
- Fon der Lajen prva žena na čelu Evropske komisije
Pregovori sa Evropskom unijom traju već 11 godina, a podrška građana ovom procesu se menjala tokom tog perioda.
Prema istraživanju koje je sprovelo Ministarstvo za evropske integracije u decembru prošle godine, 54 odsto građana Srbije podržavaju članstvo u Evropskoj uniji, dok se 24 odsto protivi.
U dosadašnjim pregovorima Srbija je otvorila 18 poglavlja od ukupno 35, a privremeno zatvorila dva.
Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu proširenja umesto u junu biće objavljen na jesen, a kašnjenje se pravda pandemijom virusa Kovid-19.
Tada će biti objavljen paket ekonomskih mera za Zapadni Balkan.
Odlaganje izveštaja je loš signal, tvrdi Marić, koja ne očekuje da će reforme biti ocenjene pozitivno.
„U pitanju je politički kompromis da se loša analiza ne predstavi pred izbore", kaže ona.
Evropska komisija je u šestomesečnom radnom dokumentu (takozvanom non-pejperu) o stanju u poglavljima 23 (pravosuđe) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost), objavljenom u maju 2020, kritikovala stanje u medijima u Srbiji i u sprovođenju vladavine prava.
Posredovanje delegacije evropskih parlamentaraca u dijalogu o izbornim uslovima u između vlasti i dela opozicije koji je zagovarao bojkot izbora tokom jeseni 2019. nije promenilo odluku opozicionih partija, okupljenih oko Saveza za Srbiju da učestvuju na izborima.
Misija EU odlučila je da ne posmatra izbore u Srbiji zbog pandemije korona virusa.
U odnosu na prethodne izbore kampanje, EU nije bila glavna tema ni partijama na vlasti, ni u onima u opoziciji.
To se može objasniti „zaokretom" u spoljnoj politici tokom pandemije korona virusa.
U javnosti se kao „najveći prijatelj Srbije" i zemlja koja je najviše pomogla u odbrani od epidemije navodila Kina.
To je vlastima u Beogradu zamerio Karl Bilt, kopredsedavajući Evropskog saveta za spoljne odnose, tvrdeći da je EU najveći donator pomoći Srbiji.
Od početka pandemije korona virusa, EU je uputila finansijski paket od 93 miliona evra namenjen kupovini i prevozu medicinske opreme, kao i ekonomskom oporavku.
„Srbija prednjači u kineskoj Kovid diplomatiji" rekao je Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, dodavši da će takva politika imati direktne posledice na proces daljih EU integracija.
Da li će izmene Ustava konačno doći na red?
Novu vladajuću većinu možda čekaju i promene najvišeg pravnog akta države, koje se odlažu već godinama.
Ministarka pravde Nela Kuburović najavila je u avgustu 2019. da će ovaj proces privesti kraju naredni saziv Skupštine.
Srbija mora da izmeni Ustav kako bi omogućila reformu pravosuđa, neophodnu u procesu pridruživanja EU.
„Koliko je meni poznato, vlast još nije izašla sa idejama konkretnih ustavnih promena", kaže za BBC na srpskom Slobodan Orlović, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
- Zašto se sada menja Zakon o referendumu
- Zašto je važna podela vlasti u 100 i 500 reči
- Za šta je „kriv“ sudija Majić
„Najdalje se otišlo po pitanju promene ustavnog položaja pravosuđa, ali nije podnet predlog za pokretanje postupka", dodaje on.
Orlović kaže da je stručna javnost uglavnom kritikovala pripremljeni set ustavnih promena u vezi sa sudstvom, brinući zbog povećanja uticaja političke vlasti na pravosuđe.
U junu prošle godine skupštinski Odbor za ustavna pitanja usvojio je predlog za izmenu Ustava u oblasti pravosuđa, ali se on još nije našao na dnevnom redu parlamenta.
Od drugih mogućih promena, u medijima, stručnim i političkim krugovima pominjani su Preambula i status Kosova i Metohije, broj poslanika, definicija braka i drugo, kaže Orlović.
Pojedini opozicioni političari optuživali su vlast da želi da iz Ustava izbaci preambulu u kojoj se navodi da je Kosovo deo Srbije, što predstavnici vlasti negiraju.
U Ustavu je brak definisan kao zajednica muškarca i žene, iako brojne države ostavljaju mogućnost istopolnih brakova.
Takođe, sama Srpska napredna stranka je 2011. godine, kao opoziciona, prikupila potpise građana i predala predlog za smanjenje broja poslanika sa 250 na 125.
„Valjda je kasnije, dolaskom na vlast, od toga odustala", dodaje Orlović. Naprednjaci su na vlasti od 2012. godine.
U složenoj proceduri izmena Ustava, poslanici se najpre izjašnjavaju da li će uopšte da prihvate zakon o promeni ustava, a kasnije i kako će te izmene izgledati.
Izmene Ustava prvo treba da dobiju podršku dve trećine poslanika Skupštine Srbije, a poslednju reč daju građani na referendumu.
Korona virus: „Još neće prebrojati glasove, a vratiće vanredne mere"
Jedan od prvih i najvećih izazova nove vlade biće ono što je ispratilo staru - korona virus.
Niko ne zna šta će sa virusom dešavati u budućnosti, pre svega, da li će biti drugog talasa Kovida-19 i kakve će biti ekonomske posledice epidemije.
Broj novih slučajeva u Srbiji je krajem maja pao na oko trideset, ali je poslednjih dana došlo do novog rasta, sa više od 90 zaraženih dnevno.
Sindikat lekara i farmaceuta Srbije upozorio je u petak da lekari ponovo dobijaju pozive da rade u ustanovama koje neguju obolele od Kovida-19.
„Još neće prebrojati glasove, a vratiće vanredne mere ili vanrednu situaciju", izjavio je predsednik tog sindikata Rade Panić.
Epidemiolog Zoran Radovanović izjavio je za N1 da je zabrinjavajuće „što ne dolazi do daljeg pada i što je trend smanjivanja broja zaraženih izostao".
- Korona virus: Anatomija pandemije
- Korona virus: Ovo nije poslednja pandemija
- Kad ćemo imati vakcinu protiv korona virusa
Međutim, Verica Jovanović, direktorka „Batuta", navodi da je epidemiološka situacija „pod apsolutnom kontrolom, bez obzira na broj pozitivnih slučajeva".
„Virus na teritoriji naše zemlje ne pokazuje iste karakteristike i iste manifestacije kao što je to bilo u martu", rekla je Jovanović, ističući da je reč o blagim kliničkim slikama.
Epidemiolog Predrag Đurić sa Univerziteta u Novom Sadu izjavio je da ne razume zbog čega se požurilo sa odlukom da publika prisustvuje sportskim takmičenjima.
„Teško je da bilo kome od nas da shvati da treba stoji čitav sat pred bankom, a onda na eleviziji vidi hiljade ljudi gusto stisnutih gledalaca fudbalskog ili teniskog meča", rekao je on za Vojvođanski istraživačko-analitički centar, prenosi Beta.
Infektolog Dragan Delić rekao je za list Danas da se trenutno „sve svodi na preporuke i poruku da je odgovornost na pojedincu".
„Međutim, nije pojedinac odlučio da dozvoli da se igra fudbalska utakmica pred publikom, već država, niti pojedinac odlučuke koji će biti kriterijumi za testiranje i da li će se zaraženi tražiti samo među bolesnima ili šire.
„Ovakvim pristupom, insistiranjem na ličnoj odgovornosti pojedinca, država se izvlači iz problema koji je zajednički", ističe Delić.
Ekonomija - hoće li biti vruće jeseni
Veliki broj malih preduzeća, prodavnica, kafića i drugih lokala moralo je da zatvori vrata dok se situacija ne normalizuje.
Kako bi ublažila krizu, Vlada Srbije je u martu pripremila paket ekonomskih mera pomoći privredi, vredan oko 5,1 milijardi evra.
Paket uključuje poreske olakšice i direktnu pomoć malim privrednicima.
Takođe, svi punoletni građani koji su to želeli dobili su po 100 evra finansijske pomoći.
„Imamo stabilne javne finansije i imamo novca. Najveći teret krize će preuzeti država kako bi privreda prošla sa što manje posledica", rekao je tada Siniša Mali, ministar ekonomije.
Međutim, dodela 100 evra svakome ko se za njih prijavio izazvala je polemiku o opravdanosti trošenja novca iz budžeta na ovaj način.
Međunarodni monetarni fond predviđa da će srpska privreda u 2020. doživeti pad od tri odsto, dok Svetska banka u najboljem scenariju predviđa pad od dva i po odsto.
Stručnjaci se slažu da je posle okončanja pandemije virusa korona neophodno sprovođenje mera koje će biti usmerene na podsticaj privrednog rasta - i to u svim sektorima privrede, a posebno onim najteže pogođenim krizom.
Srbija je „toliko vezana za Evropu da je nemoguće govoriti da se kriza u njoj neće odraziti na srpsku ekonomiju", rekao je ekonomista Branko Milanović u ranijem intervjuu za nedeljnik Vreme.
„Ono što se bude dešavalo u Italiji, Nemačkoj i Austriji i drugih značajnih partnera na Zapadu, desiće se i kod nas", kaže Milanović.
Šta su moguće posledice bojkota izbora?
Analitičar Cvijetin Milivojević rekao je da su najveći gubitnici izbora „oni koji se deklarišu kao opozicija, koji su izašli na izbore, a nisu ušli u parlament".
„Oni su svoju političku karijeru završili", kazao je Milivojević za televiziju N1.
Sociolog Vladimir Vuletić kaže da je jedna od specifičnosti ovih izbora „bitka na opozicionoj sceni", odnosno između dve grupe opozicionih stranaka.
„Po mom razumevanju brojka od oko 40 odsto zapravo je brojka prema kojoj će se meriti da li je bojkot uspeo ili ne", rekao je Vuletić za RTS.
Parlamentarne izbore bojkotovao je Savez za Srbiju u kom su, između ostalih, Demokratska stranka, Dveri, Narodna stranka, Levica Srbije i Stranka slobode i pravde.
Izbore je bojkotovala i inicijativa Ne davimo Beograd.
Izlaznost na parlamentarnim izborima 2020. godine je između 48 i 49 odsto, dok je 2016. upupna izlaznost bila 56,7 odsto.
Po objavljivanju preliminarnih rezultata, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas rekao je da je „Srbija rekla ne režimu Aleksandra Vučića".
„Bojkot je ispunio svoj smisao", rekao je Đilas, dodavši da su ovo bili izbori sa „najmanjom izlaznošću u istoriji moderne Srbije".
I Radomir Lazović iz inicijative Ne davimo Beograd kaže da snižavanje cenzusa na tri odsto nije moglo da stvori privid o slobodnim i demokratskim izborima.
„Izborni rezultati su pokazali da je bojkot uspeo", rekao je Lazović za „Danas".
Novinar Zoran Panović ocenio je za RTS da su bojkot, korona i kiša uticali na izlaznost, ali novinarka Ljiljana Smajlović smatra da bi pad izlaznosti na parlamentarnim izborima morao da bude mnogo dramatičniji da bi opozicija mogla da kaže da je bojkot uspeo.
Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2009. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
