U Francuskoj je u martu održan prvi krug izbora za gradonačelnike 36.000 sela, mesta i gradova, posle čega je sve otišlo na tromesečnu pauzu zbog korona virusa. Drugi krug je sledećeg vikenda, pa je Kris Bokman je intervjuisao jednog od kandidata - devedesetogodišnjaka Andrea Trigana.
„Nadam se da neću morati ponovo da se izvinjavam što nisam umro."
Tako je glasilo moje upoznavanje sa šarmantnim i duhovitim gradonačelnikom Pamijera, grada od 16.000 stanovnika, u podnožju francuskih Pirineja.
- Izbori u Srbiji: Ubedljiva pobeda naprednjaka, u parlamentu još SPS i Spas
- Šta sve mogu naprednjaci sa dvotrećinskom većinom
- Od izmena Ustava do Kosova i EU: Šta sve čeka novu Vladu Srbije
Andre Trigano ima 94 godine i nalazi se u državnoj službi već skoro 50 godina, ali još ne planira da se povuče.
Bio je prvi na izborima u martu i ako 28. juna pobedi i u drugom krugu, na kraju mandata imaće 101 godinu.
Postoje i drugi gradonačelnici tih godina, koji i dalje čvrsto drže uzice vlasti - uključujući jednog 98-godišnjaka koji se kandidovao za reizbor u selu blizu Bordoa - ali niko nema baš toliko živopisnu priču kao Trigano.
Rođen je u Parizu 1925. godine i bio je tinejdžer tokom nemačke okupacije francuske prestonice u Drugom svetskom ratu.
Njegove roditelje, jevrejske imigrante iz Alžira, policajac iz njihove zgrade upozorio je da beže, saopštivši im da je Gestapo izdao nalog za njihovo hapšenje.
Oni su se sakrili u planinama regije Arijež, na jugu Francuske, a mladi Trigano se pridružio Pokretu otpora.
Falsifikovao je dokumenta kako bi pomagao savezničkim vojnicima - često oborenim pilotima - da prebegnu u Španiju. Triput je uhapšen, ali je nekako uspeo da preživi.
- Uginuo francuski petao koji je išao na sud zbog glasnog kukurikanja
- Francuska zabranjuje engleske reči poput „klikbejt" i „podkast"
- Preminuo strip crtač Alberto Uderzo: „Generacije će nastaviti da odrastaju uz Asteriksa“
Posle rata, odlučio je da ostane na jugu i otvori firmu.
Iskustva tokom okupacije uverila su ga da postoji samo jedan način da se spreče užasi iz prošlosti - ljude različitog porekla i nacionalnosti odvesti na odmor.
Njegov otac i stariji brat su pre rata prodavali šatore i on je osnovao kamp za letovanje, a potom je porodica dobila ugovor da opskrbljuje šatorima novoosnovani Klub Med.
Andreov brat Žilber ubrzo je počeo da radi za tu kompaniju, postavši prvo njen finansijski direktor, potom predsednik, a zatim i generalni direktor.
Iako je Klub Med sada slavan po luksuznim hotelima, prvih 15 godina postojanja gosti su odsedali u šatorima i slamnatim kolibama.
Andre je tada pomagao u nabavci nekih od originalnih šatora - poteklih iz američkih vojnih viškova - za 10 osoba, kojih je bilo u izobilju posle rata u kopnenoj Evropi, a uz to su još bili i jeftini.
Ideja je bila da ljudima omoguće jednostavni odmori na sunčanim lokacijama kao što su Majorka, Krf i Đerba u Tunisu.
Mantra Kluba Med, koju bi Andre Trigano odobrio - a možda ju je čak i inspirisao - bila je da su na odmoru svi ravnopravni.
Biznis izrade šatora Triganovih je cvetao, delom zahvaljujući odluci francuske države sredinom pedesetih da poveća plaćeni odmor na tri nedelje godišnje.
Postao je veliki igrač u industriji robe za boravak na otvorenom i karavana, a sve uz pomoć slogana iz sedamdesetih - Le camping - c'est Trigano (Kampovanje - to je Trigano).
Andreova firma je u međuvremenu sakupila je desetine lokacija za kampovanje u Francuskoj, Španiji i Portugalu.
Zarada mu je omogućila da sastavi kolekciju od 120 klasičnih automobila, uključujući stare citroene, kadilake, trijumfe, rols rojseve i jedan ekskalibur.
Ali Trigano je sve više počeo da se okreće politici, pretvorivši ovaj kutak Pirineja u lično političko carstvo.
Bio je gradonačelnik Pamijera, najvećeg grada u Ariježu, 25 godina. Pre toga je 24 godine bio gradonačelnik manjeg grada, Mazeresa, a istovremeno i poslanik u nacionalnom parlamentu u Parizu.
On kaže da njegovo lično bogatstvo uliva poverenje - ljude manje brine da će pokušati da iskoristi svoj položaj za lično bogaćenje.
Zašto se onda, posle svog tog vremena provedenog u državnoj službi, ponovo kandiduje?
On kaže da još uvek ima gomilu nezavršenih poslova, uključujući planove da renovira centar Pamijera, džep siromaštva okružen desetinama fabrika koje rade prekovremeno, praveći delove za avio-industriju.
„Svako veče odem na spavanje i probudim se ujutro sa desetinom novih ideja za grad", kaže on.
Ali njegovi rivali neizbežno koriste njegove godine protiv njega. Dvoje sa kojima sam razgovarao rekli su da je krajnje vreme da ode.
Jeste, uradio je mnogo za grad u prošlosti, rekla je jedna od njih - Merilin Dusat, koja drži lokalnu pekaru sa 20 zaposlenih - ali se pretvorio u ostarelog autokratu.
Ovo objašnjava Triganovu šalu u vezi sa nadom da neće morati da se izvinjava što nije umro.
„Da li zvučim lucidno? Da li govorim smisleno?", pita me on retorički, sat vremena od početka intervjua.
Ovi mladi - ili makar, mlađi - kandidati moraju da čekaju svoj red, kaže on.
„Kad gradite desetospratnicu, ne menjate arhitektu posle petog sprata - to nema nikakvog smisla", smeje se on.
Sa iskrom u oku, kaže mi da je učestvovao u 19 različitih izbora, od kandidature za gradonačelnika do regionalne vlade i parlamenta, i da je izgubio samo jednom.
„Ukoliko neko želi moj posao, moraće da se bori za njega", ističe.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
