Ne radi se o masovnim demonstracijama, kao što su bile tada, ali su transparenti ostali isti.
Stare zamerke nikad nisu nestale. Ovaj put nezadovoljstvo potiče od nestašice hrane.
Zemlja je zatvorenija nego pre za strane novinare, ali svi pokazatelji siromaštva ukazuju na to da težak život samo postaje još gori.
- Rat u Siriji: Ko se bori protiv koga
- Crno zlato: Ko zarađuje od sirijske nafte i koliko
- Devojčica koja se smejala bombama, uspela da napusti Siriju
Rat nije okončan i već traje skoro kao dva Svetska rata zajedno.
SAD procenjuju da je ubijeno oko 700.000 ljudi, a da 90 odsto preživelih u Siriji živi u siromaštvu. Demonstranti su se vratili na ulice u južnoj Siriji, gde je 2011. godine otpočela pobuna protiv predsednika Bašara Al Asada.
Niko tačno ne zna koliko je rat naškodio sirijskoj ekonomiji. Prema jednoj proceni, radi se o šteti u vrednosti od oko 630 milijardi dolara.
Ono što je preostalo našlo se na udaru nove i teške krize.
Rezultat je, kaže ser Mark Loukok, šef Kancelarije Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova, da su „Sirijci sada masovno gladni onako kao što nisu bili pre samo godinu ili dve."
To se dešava, kaže on, zato što počinju da se osećaju ekonomske posledice Kovida-19, ne samo u Siriji, već i širom sveta.
„Naša globalna projekcija je da se udvostručio broj ljudi širom planete koji će se naći na nivou gladovanja na granici umiranja od gladi."
U Siriji, hrana je duplo skuplja nego što je bila prošle godine.
- Ruske turističke agencije nude obilazak Sirije
- Vojne snage glavnih aktera u Siriji
- Sirija: Šta može da postigne zapadna vojna intervencija?
Globalna kriza koju je izazvala pandemija sve je ozbiljniji razlog za to, ali su kritični faktor i banke u susednom Libanu koje se nalaze na ivici kolapsa.
Sirija je koristila Liban kao vezu sa spoljnim svetom. Kad su libanske centralne banke uvele stroga ograničenja kako bi sprečile potpuni kolaps banaka u zemlji, sirijska valuta pala je sa finansijske litice pravo u ponor.
Brojke su, ako su sve što imate kod sebe sirijske funte, zastrašujuće.
Za one koji su dovoljno srećni da rade, prava vrednost prosečne mesečne plate od 50.000 sirijskih funti pala je sa oko 50 funti krajem 2019. godine na 12 funti u ovom trenutku.
A sprema se još teži udarac.
Ove nedelje će biti uvedene nove stroge američke sankcije, prema zakonu koji se zove Cezarov.
Nazvan je tako u čast šifrovanog imena vojnog fotografa koji je pobegao iz Sirije sa 53.275 slika mučenja i smrti napravljenih unutar režimskih zatvora.
Prema ovom zakonu, američka politika je da „diplomatske i mere ekonomske prisile moraju biti primenjene kako bi se vlada Bašara Al Asada privolela na to da zaustavi ubilačke napade na sirijski narod i podrži tranziciju ka sirijskoj vladi koja poštuje vladavinu zakona, ljudska prava i miroljubivu koegzistenciju sa susedima."
Pored Asadovog režima, jedna od meta je i Iran, ključni saveznik Sirije pored Rusije.
Predsednik Amerike Donald Tramp i državni sekretar Majk Pompeo vide Iran kao američkog neprijatelja broj jedan na Bliskom Istoku i protiv njega usmeravaju kampanju „maksimalnog pritiska".
Kakve god bile namere američkih zakonodavaca, ukoliko se budu pridržavali svakog slova, sankcije bi mogle da izbrišu najveći deo onoga što je preostalo od sirijske ekonomije.
Ekonomske sankcije obično su veoma tup instrument koji često pogađa ljude kojima bi trebalo da pomogne više nego one kojima želi da nanese štetu.
Predsednik Asad je mnogo bezbedniji sada zbog vojnih pobeda oko kojih su mu pomogli saveznici, a posebno Rusija.
Ali sada je postalo očigledno da daleki krajnji cilj rata ne vodi do mira.
O sudbini severne Sirije neće odlučivati Sirijci, već Rusija, Turska i SAD.
Ekstremisti Islamske države vrše pregrupisavanje u pustinjama centralne Sirije, ubijajući vladine snage u brzim, iznenadnim napadima.
Pobunjenici u južnoj Siriji su se predali 2018. godine, mada se nezvanična pobuna nastavlja.
A sada je ekonomska kriza naterala demonstrante da ponovo izađu na ulice, otvoreno izvikujući slogane iz 2011. godine kojima se zahteva rušenje režima.
Predsednik Vladimir Putin koristi rat u Siriji da ponovo uspostavi rusko prisustvo na Bliskom istoku. Ali ruska pobeda mogla bi da bude jednako gorka kao i Asadova, prema rečima Roberta Forda, koji je bio poslednji američki ambasador u Siriji.
„Rusi su upućeni na sirijskog saveznika koji je ekonomski veoma slab a oni nemaju sredstva kojima bi mogli da reše te ekonomske slabosti svojih saveznika. Na neki način, imaju velikog mrtvog albatrosa koji im visi oko vrata."
Uprkos tome, Bašar Al Asad ne ide nikuda, smatra Ford.
„Mislim da se zapadne zemlje nadaju da će sankcije biti toliko surove da će on biti primoran da siđe sa vlasti. Ali to mi se čini više kao nadanje nego kao ozbiljna analiza, pošto ionako nije jasno šta bi došlo posle Bašara."
Kako stvari trenutno stoje, Sirija nema šanse za političko rešenje, što znači da nema šanse za mir.
I dok je svetska ekonomija na intenzivnoj nezi, ni prijatelji ni neprijatelji režima nemaju milijarde neophodne za rekonstrukciju zemlje.
A sirijska ekonomija ubrzano pada sve niže dok njen narod gladuje.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
