Svemir, misterije i nauka: Kako je nestala džinovska zvijezda?

Od 2001. do 2011. godine, džinovsku zvijezdu je proučavalo više timova astronoma, koji su zaključili da je zvijezda u poodmakloj fazi evolucije

3422 pregleda 5 komentar(a)
Ilustracija: Kako je zvijezda najvjerovatnije izgledala prije nestanka, Foto: ESO / L. Calçada
Ilustracija: Kako je zvijezda najvjerovatnije izgledala prije nestanka, Foto: ESO / L. Calçada

Astronome već neko vreme kopka kako je nestala džinovska zvezda koju su posmatrali.

Pitaju se da li je moguće da se zvezda pretvorila u crnu rupu, a da prethodno nije eksplodirala u supernovu, što je tipičan završetak života jedne zvezde.

Ako se ispostavi da je odgovor na ovo pitanje da, biće to prvi primer džinovske zvezde koja je na ovaj način prestala da postoji.

Ali, postoji još jedna mogućnost, pokazuje nedavna naučna studija objavljena u stručnom časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.

Moguće je da se zvezda jednostavno utulila, jer je delimično prekrivena prašinom.

Zvezda se nalazi u udaljenoj galaksiji Kinman dvorf (Kinman Dwarf), u sazvežđu Vodolije, oko 75 miliona svetlosnih godina od Zemlje. Ova džinovska zvezda spada - ili je barem spadala - u tzv. „svetleće plave promenljive zvezde".

Veća je od Sunca oko 2.5 miliona puta. Takve zvezde su nestabilne i povremeno pokazuju dramatične promene u količini svetlosti i talasnim dužinama na kojima emituju spektar.

Od 2001. do 2011. godine, džinovsku zvezdu je proučavalo više timova astronoma, koji su zaključili da je zvezda u poodmakloj fazi evolucije.

Galaksija Kinman dvorf previše je udaljena da bi astronomi mogli da posmatraju svaku od njenih zvezda zasebno. Međutim, mogu da primete znake postojanja pojedinih zvezda.

Tim astronoma sa Triniti koledža u Dablinu, glavnom gradu Irske, pod vođstvom doktoranda Endrjua Alana, počeo da je da posmatra udaljenu galaksiju Kinman dvarf, ne bi li saznao više o tome kako džinovske zvezde završavaju život.

Ali kada su pogledali kroz teleskop, više nisu mogli da pronađu znake njenog postojanja.

„Iznenadili smo se kada smo primetili da je zvezda nestala!", kaže Alan.

Naučnik dodaje „da bi bilo vrlo neobično da tako velika zvezda nestane bez eksplozije u supernovu".

Ranija posmatranja zvezde ukazuju da su se na njenoj površini dešavale ogromne erupcije, u kojima su delovi zvezde nestajali. Smatralo se da su erupcije prestale posle 2011. godine.

Svetleća plava promenljiva zvezda, kao što je ova, podložna je eksplozijama tokom života. Zvezde tom prilikom gube na masi, a intenzitet svetlosti koju emituju dostiže maksimum.

Na osnovu do sada uočenih scenarija nestanka zvezda, astronomi vide dva potencijalna objašnjenja zašto je supernova izostala.

NASA, ESA/Hubble, J. Andrews (U. Arizona)

Moguće je da zvezda nije nestala, već je intenzitet svetljenja opao zbog eksplozija, a zvezda je pritom prekrivena prašinom.

Drugo objašnjenje je da se zvezda pretvorila u crnu rupu, bez da je eksplodirala u supernovu. Ako se to ispostavi kao tačno, radilo bi se o retkoj pojavi, koja bi unela novinu u naučna shvatanja o tome kako se završava životni vek zvezda.

Scenario sa crnom rupom bio bi „prvi slučaj džinovske zvezde koja je završila život na ovaj način", kaže Alan.

Naučnik Hoze Groh, jedan od članova istraživačkog ima, ocenjuje da je „moguće da smo uočili mirnu smrt jedne od najvećih zvezda iz obližnjih galaksija".

Naučnici tek treba da pronađu dokaze i utvrde šta se tačno desilo sa zvezdom.

Veliki teleskop u Južnoevropskoj observatoriji, koji bi trebalo da bude pušten u rad 2025, moći će da pruži detaljniji uvid u zvezde galaksije Kinman dvarf i pomogne u razrešavanju misterija svemira kao što je ova.

Pratite Pola o na Tviteru.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: