Šta ako bi postojao način da se vratimo životu kakav smo vodili pre korona virusa? Nema više socijalnog distanciranja, nema više maski, nema više straha od Kovida-19.
Naravno, razlozi za sva ta ograničenja su pokušaj da se zaustavi virus i da se minimizuje njegovo širenje. Potreban nam je brz i pouzdan način da prepoznamo one oko nas koji su zaraženi.
Prvi problem je u tome što je na svaka četiri čoveka koji su bili pozitivni na korona virus manje od jednog je imalo simptome na dan kada su testirani.
To ističe rizik od širenja virusa kod ljudi koji nisu svesni da su zaraženi.
- Ruski hakerski napad na razvoj vakcine protiv korona virusa
- Novi propisi o vakcinaciji u Srbiji - obaveze, prava i dužnosti
- Kad ćemo imati vakcinu protiv korona virusa
Drugi problem je sam test. Aktuelni zlatni standard otkrivanja korona virusa podrazumeva vađenje brisa iz grla i nosa. Možda sam preterano osetljiv, ali pokazalo se da je zabijanje dugog štapića sa namotajem vate oko mojih krajnika i unutar mog nosnog kanala pomalo neprijatno, izazvavši mi nagon za povraćanje. Sve je gotovo za par sekundi, ali nisam siguran da bih voleo da mi se to radi redovno svake nedelje, kao što je predložila Nacionalna zdravstvena služba.
Treći problem je vreme. Bris, iliti test polimerazne lančane reakcije (PCR) mora da se šalje u laboratoriju i potrebno je nekoliko sati da se on obradi. Devet od 10 ljudi koji dođu u jedan od drajv-in centara dobiju rezultate u roku od 24 časa. Ali to još uvek nije usluga čiji nalaz može da se sačeka na licu mesta.
Dakle, potreban nam je rapidan, lak i pouzdan test za korona virus.
Isprobavaju se neki brisevi sa bržim nalazima, što bi bio veliki korak napred.
Ali testovi pljuvačke mogli bi sve da preokrenu.
Zamislite kad bi sve što treba da uradite da otkrijete da li imate korona virus bilo da pljunete u epruvetu.
U redu, nije baš tako jednostavno. Uzorak pljuvačke i dalje mora da se šalje u laboratoriju, ali do rezultata može da se dođe mnogo brže nego u slučaju brisa.
Džejn Liz i njena porodica su deo četvoronedeljnog probnog perioda testiranja pljuvačke koje je u toku u Sauthemptonu.
Gledao sam dok Džejn i njeno troje dece tinejdžerskog uzrasta, Sem, Meg i Bili, sede za kuhinjskim stolom, pljuju na kašiku i ubacuju pljuvačku u epruvetu.
„Bris deluje prilično invazivno, naročito ako se ne osećate dobro", kaže Džejn. „Test pljuvačke je mnogo lakši."
U ovom projektu učestvuje više od 10.000 lekara opšte prakse i drugi ključni radnici i njihove porodice u gradu.
„Mi mislim da je pljuvačka veoma važna tečnost za testiranje", kaže Kit Godfri sa Univerziteta u Sauthemptonu, koji pomaže pri koordinisanju ovog probnog perioda.
„Pljuvačne žlezde su prvo mesto u telu koje zarazi virus. Čini se da ljudi postanu pozitivni u pljuvački pre nego u ostatku njihovih disajnih kanala."
„Ukoliko želimo da otkrijemo ljude u ranim stadijumima zaraze, ovo bi mogao da bude pravi način."
Uspeh probe zavisiće od toga koliko je precizan test pljuvačke na otkrivanje korona virusa.
Uzorci iz studije u Sautemptonu obrađuju se u vladinim laboratorijama Agencije za zdravlje životinja i biljaka u Sariju. Uzorci se dodaju u rastvor i zagrevaju kako bi otpustili genetski materijal virusa. Za ovaj metod, poznat kao RT-Lampa, potrebno je oko 20 minuta, za razliku od nekoliko sati potrebnih za PCR testove.
„Veoma smo uzbuđeni", kaže profesor Ijan Braun, šef virologije. „Došli smo do velikih pomaka u proteklih nekoliko nedelja, u pogledu premošćavanja tehničkih izazova za korišćenje testa pljuvačke."
Tu stvari postaju zanimljive. Ukoliko proba prođe dobro, čitavom gradu Sauthemptonu, sa više od 250.000 ljudi, mogao bi da bude ponuđen nedeljni test pljuvačke.
„Ukoliko želimo da ponovo otvorimo društvo i ekonomiju, ovo bi mogao da bude način da se motri na prisustvo virusa u zajednicama i da se epidemija otkrije u začetku, pre nego što dođe do potrebe za izolacijom", kaže profesor Godfri.
Neki bi voleli da se s ovim ode još dalje. Grupa naučnika koju predvodi profesor Džulijus Peto iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu predlaže da se čitavoj populaciji Velike Britanije ponude nedeljni testovi pljuvačke na korona virus.
Oni tvrde da bi epidemija Kovida-19 mogla da se „završi i da se vrati normalan život" ukoliko se sprovede masovni nadzor. To bi značilo ogromno povećanje masovnog testiranja. Vlada kaže da trenutno može da vrši 300.000 testiranja dnevno, ali to bi moralo da se poveća na 10 miliona dnevno.
Ovako bi to funkcionisalo: uradite test pljuvačke i pošaljete ga. Za 24 sata dobijete tekstualnu poruku sa rezultatom. Ukoliko je pozitivan, onda vi i vaša porodice morate u samo-izolaciju. Restorani i drugi javni prostori mogli bi da zatraže dokaze o skorašnjem testiranju pre nego što dozvole ljudima da uđu. Nada je da će rano otkrivanje zaraženih ubrzano zaustaviti epidemiju.
Naravno, to bi bilo skupo, koštalo bi možda čak 1 milijardu funti mesečno. Ali to nije ništa u poređenju sa uticajem korona virusa na čitavu ekonomiju. Kancelarija za budžetsku odgovornost (OBR) sugeriše da bi kriza mogla da košta ukupno više od 300 milijardi funti ove fiskalne godine, ali verovatno i više.
Problem bi moglo da predstavlja poslušnost ljudi. Koliko nas bi bilo spremno da pljune u epruvetu svake nedelje? Bila bi tu turobna aktivnost. Ali ako bi pozitivna strana bila da može da se okonča socijalno distanciranje, zar ne biste obema rukama prigrabili tu priliku?
- Zašto ljudi ne veruju u vakcine?
- Testiranje na korona virus u teoriji i praksi: Šta sve treba da znate
Kad bi ovo funkcionisalo, to bi značilo kraj maskama za lice i jednosmernim sistemima kupovine u prodavnicama, kraj izolaciji za milione starijih i ugroženih. Mogli biste ponovo da zagrlite baku i dedu i prijatelje .
Nešto što je manje ambiciozno a više ciljano takođe bi moglo da izvrši veliki uticaj. Škole bi mogle da testiraju učenike na nedeljnoj bazi. Redovni testovi pljuvačke mogli bi da se vrše i u gerontološkim centrima ili u žarištima zaraze. Laboratorije bi mogle da se postave na aerodrome, tako da se putnici koji stižu ili polaze testiraju dok čekaju.
Mnogo toga zavisi od ove probe u Sauthemptonu. Jedan problem koji bi mogao sve da zakomplikuje jeste da je pojava korona virusa u ovom gradu trenutno u opadanju. Džejn Liz i njena porodica su do sada dvaput bili negativni na testu. Pretpostavljam da isto važi za sve ili skoro sve koji su u njemu učestvovali.
Da bi ova studija funkcionisala, ona mora da bude u mogućnosti da prepozna pozitivne uzroke jednako kao i negativne.
Ali Džejnina deca su među onima koji se nadaju da će takve prepreke da se premoste i da će masovni testovi pljuvačke postati rešenje.
„Bilo bi sjajno, mogli bismo da završimo s pandemijom jednom za svagda", kaže Sem koji ima 19 godina. „To bi ljudima promenilo živote."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
