Grad je toliko zagađen da se ljudi sa respiratornim bolestima sele na više tačke kako bi pobegli od zagađenja, dok mladi sanjaju o odlasku iz zemlje. Ali jedna prosta telefonska aplikacija izrodila je pokret koji se aktivno bori protiv smoga.
„Oduvek smo znali da imamo problem sa zagađenjem zato što smo mogli da ga vidimo", kaže Kosta Barsov, koji živi u Skoplju, u Severnoj Makedoniji. „Zimi je smrad nesnosan - ako otvorim prozor spavaće sobe dok učim, osećam se kao da se gušim. Ako prošetam psa, moram da promenim odeću kad se vratim jer se u nju uvuče miris."
Svakog zimskog dana, 16-godišnji Barsov otvara aplikaciju ErKer (AirCare) na svom telefonu i proverava nivo zagađenja oko sebe. „Postoje dva senzora blizu moje kuće i zimi je uvek veoma zagađeno", kaže mi Barsov.
- Pratite nivo zagađenosti vazduha preko mobilnog
- Zagađenje vazduha nosi veći rizik smrtnosti od Kovida-19
- Top deset saveta za borbu protiv klimatskih promena
Ako vidi zeleni krug, vazduh oko njega je prihvatljivo čist. Ako je krug žut, ima malo zagađenja, ali ono ne krši propise EU. Ako je crven ili tamniji, zagađenje je premašilo sve granice i opasno je po zdravlje.
Aplikacija je postala osnovna alatka za Barsova i mnoge druge u gradu, da bi saznali odakle dolazi zagađenje i koliko je tačno visoko. Kao rezultat toga, ona je donela veću svest o gradskom vazduhu i brigu za njega.
„Mnogi ljudi koriste ovu aplikaciju, moj ujak ima astmu i uvek je proverava", kaže Barsov, koji je član lokalnog ogranka Petkom za budućnost, globalnog pokreta mladih za inicijativu povodom klimatskih promena. „Postoji mnogo veća svest u poslednjih nekoliko godina i osećam da gradimo pokret."
Skoplje se redovno nalazi u vrhu najzagađenijih gradova u Evropi, ponekad čak i u svetu. Nivoi PM10 - sićušne čestice zagađivača veličine 10 mikrometara koje su štetne po zdravlje ljudi - 2010. godine su u gradu premašivali ograničenja EU čitava 202 dana.
Iako Severna Makedonija nije deo EU, nalazi se u pregovorima o pridruživanju i mora još mnogo toga da uradi da bi postigla standarde EU za kvalitet vazduha.
U ovom trenutku, Svetska zdravstvena organizacija procenila je da bi oko 4.000 preranih smrti godišnje u Severnoj Makedoniji moglo da potiče od zagađenosti vazduha, a ekonomska cena koju plaća Skoplje procenjuje se na između 570 i 1.470 miliona evra.
Grad uživa u blagorodnom proleću kad stižem u posetu, a opet mogu da namirišem jaku mešavinu izduvnih gasova i dima od loženja ogreva svaki put kad izađem iz stana, dok mi je grlo redovno nadraženo.
Barsov kaže da zagađenje utiče na njegov kvalitet života u tolikoj meri da je to jedan od razloga zašto on i njegovi prijatelji planiraju da odu u inostranstvo na studije.
„Zaista me odvraća od života ovde", objašnjava on. „Tri meseca svake godine ne smete da izađete napolje ili čak otvorite prozor. Čista depresija."
Oni možda neće biti jedini koji će napustiti Severnu Makedoniju da bi pobegli od zagađenja - Svetska banka je 2017. godine procenila da čak jedna trećina diplomaca iz zemlje živi u inostranstvu.
Nekoliko faktora utiče na nastanak smoga, ali svi imaju jednu zajedničku crtu: siromaštvo.
Prosečna mesečna zarada u zemlji je 430 evra i mnogi ljudi mogu da priušte samo da greju domove ložeći drvo, pelete biomase ili ponekad čak i plastiku.
Stari automobili ne ispunjavaju standarde EU o emisiji gasova, uvoze se i prodaju jeftino, a javni prevoz je ograničen. Elektrane i industrija takođe igraju ulogu.
Sav taj mutni vazduh zatočen je nad gradom zbog visokih planina svuda unaokolo; zimi inverzija temperature pravi „pečat" od toplog vazduha iznad doline zadržavajući hladan vazduh iznutra. Sav smog i izduvni gasovi koji se proizvode takođe ostaju tu.
Ali, za najzagađeniji grad u Evropi, bilo je relativno malo svesti o tome koliko je loš kvalitet vazduha pre nego što se pojavila aplikacija ErKer.
Napravio ju je 2015. godine manje-više slučajno Gorjan Jovanovski, tada 22-godišnji student inženjerstva.
„Pokušavao sam da podučim samog sebe kako da pravim aplikacije za Android", kaže on, dodavši da se u to vreme nije posebno interesovao za probleme životne sredine. Pretraživao je vladinu stranicu da bi dobio neku ideju kad je naleteo na cifre o zagađenosti, koji se sakupljaju iz državnih mernih stanica.
„Znao sam da ima zagađenja, ali nisam znao koliko je loše", priseća se on.
„Gledao sam podatke i pomislio, ove brojke su previsoke… da nisu pogrešne? Je li je moguće da su senzori pokvareni? Nisam znao ništa o zagađenju tako da sam morao sve da proučim."
Jovanovski je napravio i objavio aplikaciju, ali nije bio spreman za to koliko je ona brzo stekla popularnost.
„Zapravo je izazvala tehničke probleme zato što nije bila optimizovana za toliko korisnika", kaže on. „Ljudi su delili skrinšotove nivoa zagađenja na društvenim mrežama. Neki su počeli da koriste crveni krug preko profilske slike u znak protesta."
Naravno, neki ljudi su bili i podozrivi. „Bilo je mnogo glasina da sam iz neke od političkih stranaka i da radim to da bih širio nezadovoljstvo", kaže on. „Onda su ljudi polako počinjali da shvataju: 'Čekaj, pa ovo je istina'."
Jedna od grupa nastalih posle objavljivanja aplikacije je i Inicijativa 02, koja se zalaže za širok dijapazon ekoloških pitanja.
- Šta znači kad je zagađenje vazduha u ljubičastom
- Da li je ranije vazduh bio čistiji
- Koje trikove koriste susedi sa Balkana protiv zagađenja vazduha
„Gorjan je dao ljudima ono što im je bilo potrebno da razumeju", kaže Eli Peševa, suosnivačica grupe.
„Prosto je. Ako je krug crven, zdravlje vam je ugroženo. Život vaše porodice je ugrožen."
Ona i drugi aktivisti uskoro su se spojili preko društvenih mreža.
„Shvatili smo da možda postoji kritična masa ljudi koji bi mogli da se bore za promene."
Viđala sam mnoge slučajeve bronhitisa od jeseni do ranog proleća. Oni kao da se guše kad dođu - praktično ostaju bez vazduha - Mimi Kimovska-Hristova
Peševa ima iskustvo iz prve ruke o posledicama zagađenja po zdravlje. Ona je godinama živela u naselju Novo Lisiče, jednom od najnižih delova Skoplja i stoga jednom od najzagađenijih. „Nikad lično nisam imala problema, ali moj muž i dve ćerke nisu mogli da dišu", kaže ona. „Uvek su se mučili sa alergijama i respiratornih infekcijama." Pre nekoliko godina, porodica je odlučila da se preseli na višu tačku, dalje od grada. „Zimi idete putem koji vodi do moje kuće i praktično prelazite granicu zagađenja", kaže ona. „To je kao da ste izronili iz oblaka pravo u vedro nebo. Imamo običaj da kažemo da je to najbolja odluka koju smo doneli."
Mimi Kimovska-Hristova, pedijatrica na odeljenju za intenzivnu negu u Gradskoj opštoj bolnici, godinama je viđala posledice zatrovanog vazduha po skopsku decu.
„Deca imaju mnogo manje disajne puteve, tako da se suspendovane čestice lakše zaglave u njima", kaže ona. Zagađenost vazduha oštećuje zaštitni omotač disajnih puteva, izlažući ih virusima i bakterijama, a proizvodi se i višak sluzi, što dovodi do kašlja.
„Viđala sam mnoge slučajeve bronhitisa od jeseni do ranog proleća", dodaje Kimovska-Hristova.
„Oni kao da se guše kad dođu - praktično ostaju bez daha."
Ona dodaje da kad bi porodice mogle da priušte da se presele iz centra grada u manje zagađeni kraj, dečja tela bi lako mogla da se oporave. Kimovska-Hristova takođe viđa visoku stopu astme i raka kod dece „koje inače ne bismo očekivali da vidimo, kao što su tumori grla na primer".
Pre objavljivanja aplikacije, Peševa kaže da je bilo teško mobilisati više od nekoliko stotina ljudi za ekološke proteste. Ali u decembru 2015. godine, kad je zimski smog bio na vrhuncu, više od 1.000 ljudi sakupilo se na glavnom trgu u Skoplju da protestuje protiv zagađenja vazduha.
„Ljudi su nam pisali preko društvenih mreža svaki dan, pitali nas šta mogu da učine i kako mogu da se priključe", priseća se Peševa.
Međutim, postojao je jedan problem sa podacima o zagađenju koje je koristio ErKer. Državne merne stanice iz kojih se oni dobijaju izuzetno su skupe za održavanje i često se kvare ili otkazuju. Zbog toga se očitavanja ne pojavljuju na aplikaciji.
Izveštaj Programa UN- za životnu sredinu (UNEP) iz 2019. godine o zagađenju vazduha na Zapadnom Balkanu istakao je da je problem nedoslednih podataka usled nedostatka finansijskih sredstava za održavanje stanica izazov širom regiona.
Aplikaciju za merenje zagađenja vazduha napravio je i tim iz Beograda
Peševa je razgovarala o situaciji sa kolegom iz marketinške agencije u kojoj radi, Panceom Cavkovskim.
„Počeo sam na internetu da tražim druga rešenja i otkrio da možete da kupite senzorsku opremu za oko 60 evra", kaže on.
Cavkovski i kolege naručili su oko 50 senzora i podelili ih među kolegama. Uređaji moraju da se postave napolju, na primer na balkonu, i da budu fiksirani za zid i daleko od direktnog sunca, kiše ili drugih izvora kontaminacije, kao što su dimnjaci. Ne mogu da budu postavljeni ni na visini većoj od četvrtog sprata ukoliko želi da se dobije precizan uvid u zagađenje na površinskom nivou.
Cavkovski je napravio aplikaciju PulsEko, koja sakuplja sva očitavanja i ostavio podatke da budu otvorenog koda kako bi se pojavljivali i na ErKeru. Cavkovski je objavio i smernice za to kako ljudi mogu sami da naruče i postave senzore i kako drugi gradovi mogu da se pridruže mreži.
Međutim, senzori su kontroverzni zato što ne ispunjavaju standarde merenja Evropskog indeksa za kvalitet vazduha i daju podatke slabijeg kvaliteta. Kao posledica toga, političari u zemlji izjasnili su se protiv njihove upotrebe.
„Cenim ono što radi građansko društvo, jer da oni ne prave buku, niko ne bi bio svestan šta se dešava", kaže Olivera Kujundžić, šefica za kvalitet vazduha pri ekološkoj agenciji Crne Gore i koatuorka nekoliko studija za EU i UN-ov razvojni program o zagađenosti vazduha u Severnoj Makedoniji.
Ali ona se plaši da bi rešenja iz domaće radinosti mogla da naruše poverenje javnosti u nauku i stručnost.
„Moramo da se držimo standarda."
Cavkovski tvrdi da su ovi jeftiniji uređaju pouzdani.
„Ne tvrdimo da su jednako dobri kao i oni skuplji, ali daju ista očitavanja", kaže on.
Jovanovski dodaje: „Ukoliko vlada odbija da pruži tačne podatke, onda će ljudi pronaći vlastita rešenja."
Aktivisti se nadaju da će im senzori pomoći da lociraju najgore zagađivače u gradu. Kućno grejanje odavno se smatra velikim krivcem, i Cavkovski potvrđuje da su očitavanja veća kad ljudi lože tokom dugih zimskih noći. Ali zagađenje ne nestaje leti i Jovanovski tvrdi da neka od najviših očitavanja dolaze od senzora koji su postavljeni blizu fabrika i drugih industrijskih lokacija. To je obrazac koji i sama primećujem dok proveravam aplikaciju tokom šetnje po gradu.
„Jedini način da pouzdano znamo bio bi da nam fabrike dozvole da postavimo senzore u njihovom krugu, ali do sada su odbijale da sarađuju sa nama", kaže Jovanovski. Jedna fabrika od koje sam zatražila komentar rekla je da bi bila otvorena za postavljanje senzora ako su oni u skladu sa standardima Evropskog indeksa za kvalitet vazduha.
Kako zagađenje vazduha utiče na zdravlje
Kontroverza oko izvora zagađenja nastavlja se i kada pričate sa naučnicima.
„Stambeno grejanje je prvi prioritet, potom saobraćaj, a potom industrija", kaže Mihail Kučubovski iz Ministarstva životne sredine Severne Makedonije.
On dodaje da je industrija „nekada bila problem", ali kompanije sada moraju da nabave ekološke dozvole prema direktivi EU koja ograničava emisije, u sklopu kretanja ka članstvu u EU.
Međutim, Maja Čolović-Daul, vodeća autorka UNEP-ove studije iz 2019. godine, kaže da ona veruje da se to ne sprovodi uvek.
„Mnoge kompanije širom regiona ne prijavljuju tačne podatke o svojom emisijama", kaže Čolović-Daul, koja je i konsultantkinja Svetske banke za životnu sredinu i društvo.
„Oni su u obavezi da angažuju sertifikovanu laboratoriju da izvede merenja, ali mi verujemo da su ti rezultati često lažni, zato što ako pogledate koliko plaćaju laboratorijama, nemoguće je dobiti prava merenja po toj ceni."
Ona dodaje da inspektori retko imaju odgovarajuću opremu i da su kazne za kršenje ograničenja emisija relativno niske - od 3.000 do 10.000 evra.
„Ovo je siromašan region, tako da se često prećutno prihvata da industrija daje posao ljudima i zato se ne uvode teške kazne", kaže Čolović-Daul.
„Više se isplati kompanijama da plaćaju kazne nego da ulažu u novu tehnologiju."
Kujundžić potvrđuje da je usklađivanje industrije sa propisima EU i dalje „u toku", ali je ona optimistična da će se to desiti do 2023. godine, kako bi se ispunili ciljevi pristupanja Severne Makedonije EU.
U Skoplju, aktivisti su sigurni da njihov rad počinje da nagoni vladu da preduzme nešto.
„Sve političke stranke došle su do nas da nas pitaju za preporuke za njihove izborne programe", kaže Peševa. „Dali smo im 20 strana."
Napredak je, međutim, spor.
„Ne mogu da kažem da vlada nije uradila ništa, ali bilo je toga vrlo malo", kaže Jovanovski, navodeći izvesna mere, kao što su besplatan javni prevoz, koje su uvedena sada kada su nivoi PM10 dva dana zaredom četiri puta iznad dozvoljene granice.
„Za početak, ne bi smelo uopšte da bude četiri puta viši", kaže on.
Može li maska da vas zaštiti od zagađenja
Druga rešenja za koja se zalažu su bolji javni prevoz, pešačka zona u centru grada i više grejanja na solarnu energiju, kako bi se smanjilo loženje na fosilna goriva.
„Postoji mnoštvo lakih rešenja, ali za sve je potrebna politička volja", kaže Peševa.
Jovanovski je sada proširio ErKer na svih 11 država u balkanskom regionu. Druga žarišta zagađenja su Sarajevo i Beograd, koji su se našli u vrhu najzagađenijih gradova na svetu u zimu 2020. godine. On takođe finansira aplikaciju preko oglašavanja i seli se iz Skoplja u Amsterdam da bi na njoj radio sve vreme.
„Želim da je povežem sa satelitom za praćenje zagađenja Evropske svemirske agencije, kako bismo mogli da pokrijemo oblasti koje ne poseduju senzore", kaže on. „Takođe imam prototip i za blutut senzor sa kojim možete da hodate okolo."
Peševa se nada da bi aktuelni talas aktivizma mogao da uspori veliku emigraciju iz zemlje.
„Kad se sretnem sa mladim aktivistima, govorim im da moramo da ostanemo u zemlji", kaže ona. „Ako vam se ne dopada nešto, morate da se borite to da promenite."
Barsov misli da je ona možda u pravu.
„Ovo je zemlja u kojoj ljudi često gube nadu jer ne vide da se bilo šta menja", kaže on. „Ali mislim da nam je pokret koji je nastao zapravo ulio malo nade."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
